Utorak, 26.06.2012.g.

Nekako se osjećam nedostojan Gospodina. Pročitao sam knjigu   PADRE

PIO,  ČUDESNI  ŽIVOT.

ŠTO  JE  SVE  TAJ  ČOVJEK  ČINIO,  KOLIKO  SAMO  VJEROVAO!

Pa sam prije sat vremena počeo čitati knjigu  LEOPOLD  MANDIĆ,

SVETAC  POMIRENJA.

Pročitao sam 20-tak stranica i stao.

I  TAJ  MALI,  I  SITNI,  ČOVJEK  IZGLEDOM,  ČINIO  JE  VELIKA  I

BROJNA  ČUDESA  KROZ  SVOJE  ISPOVIJEDI  KOJE  JE  40  GODINA

VRŠIO  PO  12  I  VIŠE  SATI  NA  DAN.

ISPOVIJEDATI  12  I  VIŠE  SATI  NA  DAN!  TO  SE  MOŽE  SAMO  U

GOSPODINU,  ŠTO  JE  I  DRAGI  SVETI LEOPOLD  I  BIO.

A ja, ja se spotaknem o najjednostavnije situacije.  I  zgriješim.

Razljutim  se  na  suprugu,  nagovorim brata na laž, pravim se da ne

vidim čovjeka koji me zove, upustim se u razgovor o tome što pojedini

svećenici čine dobro a što ne, uhvatim se da sam lijen za molitvu, nisam

jučer išao na misu jer sam kao došao s puta pa sam bio umoran, uhvatim

me neka apatija da ništa ne ide kako bi trebalo…

OSJEĆAM  ONOGA  ZLOGA  KAKO  OBILAZI  OKO  MENE  I  SVE  ME

MJERKA  GDJE  ĆE  ME  UDARITI  DA  ME  BOLI.

PONEKAD  SE  OSJEĆAM  TAKO  NEDOSTOJAN  SVIH  MILOSTI  KOJE

MI  JE  GOSPODIN  DAO  I  KOJE  MI  DAJE!

A  ONDA  ME  ''DIGNU''  TI  DRAGI  SVETI

LJUDI,  NJIHOVI  ŽIVOTI…

DRAGI  PADRE  PIO,  DRAGI  LEOPOLD  MANDIĆ…  ILI  U  NEDJELJU

MOJ  DRAGI  SVETAC  ZAŠTITNIK,  SVETI  IVAN  KRSTITELJ.

PROPLAKAO  SAM  ¾  MISE.  JER  SAM  SE  PRONALAZIO  U  MNOGIM

RIJEČIMA  KOJE  SU  BILE  IZGOVORENE  ILI  PROČITANE.

I  PRVI  PUTA  SAM  OSJETIO  NEKU  POVEZANOST  S  MOJIM

IMENJAKOM, PO  KOJEM  SAM  DOBIO  IME.

KOJEG  LI  SVECA,  KOJEG  LI  ŽIVOTA,

KOJEG  LI  SVJEDOČENJA  ZA  GOSPODINA!

ALI  ON  JE  ŽIVIO  TU  NA  ZEMLJI  PRIJE

2000  GODINA.

U  SVETO  VRIJEME  KADA  JE  NA  ZEMLJI

BIO  I  ŽIVIO  ŽIVI  BOG,  GOSPODIN

ISUS  KRIST.  JOŠ  UVIJEK  MENI  TEŠKO

POJMLJIVO.

ŽIVI  BOG  MEĐU  NAMA!

No, zato su mi puno bliskiji,  PADRE  PIO  I  LEOPOLD  MANDIĆ.  PA

DO  NEDAVNO  SU  BILI  MEĐU  ŽIVIMA  TU  NA  ZEMLJI!

A  NJIHOVE  SLIKE,  S  KOJIH  ME  GLEDAJU  NA  ZIDU,  ODAJU  MI

DOJAM  KAO  DA  SU  TU,  U  MOJOJ  SOBI.

ILI   MAJKA  TEREZIJA(sada sam pogledao njezinu sliku na zidu).

POMISAO  NA  NJEZIN  ŽIVOT  I  NJEZINO  SVJEDOČENJE  ZA

GOSPODINA,  SLUŽENJE  DRUGIMA,  SIROMASIMA  I  BOLESNICIMA

KOJE  SU  SVI  ODBACILI,  UVIJEK MI  NATJERA  SUZE  NA  OČI!

I  TO  ME  ''DIGNE''.  ''DIGNU''  ME  TI

DRAGI  SVECI  I  NJIHOVI  ŽIVOTI.

NE  DOPUŠTAJU  ONI  ZLOME  DA  ME

BACI  U  NEKU  APATIJU  I  BEZNAĐE

SVAKODNEVNOG  ŽIVOTA.

ONO  ŠTO  SU  ČINILI   DOK  SU  ŽIVJELI

OVDJE  NA  ZEMLJI,  NIJE  NIŠTA  PREMA

ONOME  ŠTO  ČINE  SADA,  IZ

KRALJEVSTVA  BOŽJEG,   SA  SVOJIM

MOLITVAMA!

BIO  SAM  DANAS  NA  MISI  A  OTIĆI  ĆU

I  SUTRA!

A  MOŽDA  ODEM  I  NA  ISPOVIJED.  JER  JE  MOJE  SRCE  TAKO

NEČISTO,  TOLIKO  SITINIH  OGREBOTINA  IMA  PO  NJEMU!

TOLIKO   SITNIH  GRIJEHA  KOJE  ČINIM  PREMA  GOSPODINU  I

DRUGIMA!

NE  ZABADAM  JA  NJEMU  NEKO  VELIKO  TRNJE  U  SRCE.  ALI  GA

TOLIKO  PUTA  '''PIKNEM''  KADA  SAGRIJEŠIM  SITNIM  GRIJESIMA

DA  GA  SRCE  BOLI  I  VIŠE.

I  DOLJE  NA  MORU  SAM  BIO  NA  MISI  SA  JEDNOM  DRAGOM

OSOBOM  I  PRIJATELJICOM. I  PRIČALA  MI  JE  DA  U  NEDJELJU

NIJE  IŠLA  NA  MISU  JER  JU  JE  SKORO  ''UBILA''  GLAVOBOLJA.  I

RADI  JOŠ  NEKIH  SITNICA.

A  MI  SMO  IŠLI  U  PONEDJELJAK  UJUTRO.  I  TOKOM  MISE  JU  JE

UHVATIO  KAŠALJ  PA  JE  MORALA  IZAĆI  VAN  IZ  CRKVE.  I

UZELA  JE  JEDAN  BONBON,  TAKO  JE  NAUČILA  SPRIJEČITI

KAŠALJ.

VRATILA  SE  U  CRKVU  ALI  NIJE  IŠLA  NA  PRIČEST.  MISLIO  SAM

DA  RADI TOGA  JER  NIJE  BILA  U  NEDJELJU  NA  MISI.

NO,  ONA  ME  IZNENADILA  POSLIJE  MISE,  KADA  JE  REKLA,  DA

JU  JE  SADA  BAŠ  IZNENADIO  TAJ  KAŠALJ  PA  RADI  BONBONA

KOJEG  JE  UZELA  NIJE  IŠLA  NA  PRIČEST.

JA  SAM  JU  POGLEDAO  PA  JOJ  KAŽEM  DA  DOBRO  ŠTO  NIJE

IŠLA  NA  PRIČEST  JER  BI  UČINILA  VELIKI  GRIJEH.

JER  NIJE  BILA  U  NEDJELJU  NA  MISI,  NIJE  TO  ISPOVIJEDILA  I

DOBILA  OPROST  OD  SVEĆENIKA,  I  ONDA  BI  U  STANJU

GRIJEHA  PRIMILA  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  SEBE.  I  UČINILA

SVETOGRĐE.

A  ONA  ME  IZNENADILA,  PRAKTIČNA  JE  VJERNICA,  S

ODGOVOROM  DA  SE  TO  RIJEŠI  ISKRENIM  KAJANJEM  U  SEBI,

DA  SE  TO  PRIZNA  NA  MISI  ISKRENO,  ISKRENO  SE  POKAJE  I

DA  JE  TO  DOVOLJNO.

JOJ,  REKAO  SAM  JOJ  ONDA,  NEMOJ

TAKO  GOVORITI  I  MISLITI!  TI  SI  U

GRIJEHU  JER  JE  SAM  GOSPODIN

NAREDIO  DA  SVETKUJEMO  NJEGOVA

DAN.  A  ON  JE  ODREDIO  DA  TO  BUDE

NEDJELJA.

I  OSJETIO  SAM  DA  JE  SHVATILA  ŠTO  SAM  JOJ  HTIO  REĆI  JER

JE  ZAŠUTJELA  A  JA  NISAM  DALJE  FORSIRAO  RAZGOVOR  NA

TU  TEMU.

A  TA  DRAGA  OSOBA  TOLIKO  PREKRASNIH  I  MILOSRDNIH  DJELA

ČINI  ZA  DRUGE!  A  EVO,  SAGRIJEŠI  U  NEČEMU  ŠTO  MOŽDA

NIJE  NI  ZNALA  TOČNO  KOLIKA  JE  TEŽINA NJEZINOG

PONAŠANJA,  TJ.  NEODLASKA  NA  NEDJELJNU  MISU.  ILI  JE

ZNALA  PA  JE  SVE  TO  OLAKO  SHVATILA.  KAO,   ONA  SE

ISKRENO  KAJE,  BILA  JE  BOLESNA,  GOSPODIN  ĆE  RAZUMJETI.

MA,  GOSPODIN  SVE  RAZUMIJE  I  SVE

ZNA.

SAMO  JE  PITANJE  DA  LI  MI

RAZUMIJEMO  I  SHVAĆAMO  SVE

NJEGOVE  ZAPOVIJEDI  KOJE  NAM  JE

DAO.  I  POSLJEDICE  KADA  IH  NE

POŠTUJEMO.

ILI,  JAKO  SAM  ŽALOSTAN  KADA  VIDIM  DA   NEKI  DRAGI  LJUDI

KOJE   ZNAM,  LJUTE  SE  ILI  SE  SVAĐAJU  SA  NEKIM  LJUDIMA

OKO  SEBE,  ODU  NA  MISU,  PRIČESTE,  I  PO  IZLASKU  IZ  CRKVE

KAO  DA  SE  NIŠTA  NIJE  DOGODILO.

PONOVNO  NASTAVLJAJU  SA  SVAĐOM,  LJUTNJOM,  MRŽNJOM,

OGOVARANJEM  TIH  ISTIH  OSOBA.

PRIMITI  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  SEBE  I

ONDA  NASTAVITI  SVJESNO  GRIJEŠITI!

PA  DA  LI  MI  RAZUMIJEMO  KAKO  TIME

VRIJEĐAMO  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA!

PA  ZAŠTO  SE  ONDA  ČUDIMO  RAZNIM  POTEŠKOĆAMA  KOJE  NAM

ONDA  PRIREDI  ZLI  I  NJEGOVI  DUHOVI!?

IDEMO  NA  MISE,  I  TO  JE  TO.  MI  SMO

VJERNICI.

NIJE  TAKO,  LJUDI  DRAGI.

PREISPITUJMO  SE  STALNO,  TRAŽIMO  I

ODBACUJMO  OD  SEBE  SVE  ONO  ŠTO

NAS  NE  PRIBLIŽUJE  GOSPODINU,

RADI  ČEGA  SE  VRTIMO  U  KRUGU

SVAKODNEVNIH  ŽIVOTA.

IZGLEDA  DA  ĆU  SUTRA  PRVI  PUTA  U  ŽIVOTU  OTIĆI  NA

ISPOVIJED  DA  GOSPODINU  PREDAM  PUNO  SITNIH  GRIJEHA  KOJI

ME  MUČE.

DO  SADA  SAM  UVIJEK  IŠAO  RADI  NEKOG  TEŠKOG  GRIJEHA  PA

SAM  K  NJEMU  ONDA  PRIBRAJAO  DRUGE.

SADA  IDEM  IZBACITI  IZ  SEBE  ''OVE  DRUGE''  KOJI  ME  ''VEŽU''

KAO  ŠTO  SU  LILIPUTANCI  ZAVEZALI  GULIVERA  NA  NJEGOVIM

PUTOVANJIMA.

PUNO  MALIH  GRIJEHA  SAPELI  SU

MOJU  DUŠU  I  SRCE  I  DUH.  I  ODMAH

SAM  NEKAKO  APATIČAN.

I  MORAM  NAUČITI  SLUŠATI.  PORUČIO

MI  JE  TO  GOSPODIN  NEKI  DAN  NA

MISI.

AKO  NAUČIM  STRPLJIVO  SLUŠATI

DRUGE,  MANJE  ĆU  GRIJEŠITI.

POKUŠAT  ĆU  GOSPODINE.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.