Subota, 25.02.2012.g.

Rekla mi je neki dan jedna, meni draga, osoba da pišem ''pričice'' na kompjutoru. Nije doživjela moj odnos s Gospodinom kao nešto stvarno, postojano, duhovno, nego kao neke moje ''pričice''. Nisam joj ništa zamjerio nego sam samo onako,  čvrsto i ponosno, potvrdio da su to moje ''pričice''.

Možda je to rekla radi toga jer poznaje moj prijašnji život i ne može vjerovati da sam se promijenio, ali onako istinito promijenio. Možda moj sadašnji život, moje sadašnje ponašanje, njoj nije dokaz da sam se promijenio i da to, što pišem o svojem doživljaju vjere i Gospodina, i stvarno živim i da se tako ponašam. A možda joj vjera nije dovoljno jaka da prihvati to što sam ja prihvatio i da onda prihvati i one koji to svjedoče.

Što bilo da bilo ja ću si dobro razmisliti o svemu tome, da li tu ima neki Gospodinov znak.

Ali, onako kako sada osjećam i mislim je to da puno nas

ljudi nismo spremni svjedočiti za Gospodina.  SVOJIM

ŽIVOTOM,  SVOJIM  PONAŠANJEM,  SVOJIM  DJELIMA.

Tako mi se ponekad teško ponašati  po Božjim

zapovijedima!

Tako mi se ponekad teško moliti za silne osobne potrebe i

potrebe drugih oko sebe!

Tako mi se ponekad teško kleknuti i moliti!

Ali  sam  ustrajan  i  sve  što  odlučim  svakodnevno  izmoliti,  uvijek  izmolim,  pa  makar  i  u  zadnjoj  borbi  sa  snom.  A  ponekad,  kada  stvarno  nešto  ne  stignem,  izmolim  to  drugi  dan  dva  puta.

I  zato  mi  ponekad  Gospodin  priredi prekrasne trenutke.  Pomogne  mi,  ojača  me,  natjera  mi  neku  suzu  na  oko,  pošalje  mi  nekog  u  potrebi na moj životni put.  Ili  mi pošalje nekog od duhovne pomoći. S ovog  ili s onog  svijeta.

I  TO  ŽELIM  SA  SVIMA  PODIJELITI.  DA  SVI  KOJI  ĆE  TO  ČITATI  PRONAĐU  NEŠTO  ZA  SEBE.  JER  ONO  ŠTO  IM  SVJEDOČIM  JE  ISTINITO.  AKO  ME  NEKAD  I  ZLI  PREVARI,  SPOZNAT   ĆU  JA  TO.  A  I  ONI  KOJI  ĆE  ČITATI  ĆE  SPOZNATI  DA  TU  NIJE  BILO  MOJE  NAMJERE.

A tako se rijetko ljudi odluče za svjedočenje onog što im je Gospodin lijepo učinio u životu. Ja sam nekoliko ljudi, za koje znam da imaju što svjedočiti, i osobno sam čuo njihovo svjedočenje, molio i predložio im da svoje svjedočanstvo iznesu drugima. Da ga napišu, ili ću im ga ja po njihovom pričanju napisati, i objave na ovoj stranici kako bi  PROSLAVILI  GOSPODINA  KOJI  IM  JE  UČINIO  NEŠTO  LIJEPO  U  ŽIVOTU  I  KAKO  BI  DRUGIMA  OMOGUĆILI  DA  SLAVE  GOSPODINA  I  DA,  AKO  SU  U  POTREBI,  PRONAĐU  U  TIM  SVJEDOČANSTVIMA  PUT  I  SNAGU  ZA  SVOJE  OBRAĆENJE  I  UČVRŠĆIVANJE  VJERE.

NO,  DO  DANAS  MI  NITKO  NIJE  DAO  SVOJE  SVJEDOČANSTVO  ILI  MI  PREDLOŽIO  DA  GA  OBJAVIM.

ZAŠTO  JE  TAKO  TEŠKO  JAVNO  SVJEDOČITI  ZA

GOSPODINA?!  SLAVITI  GA  RADOSNIM  SRCEM  I  NA  GLAS  I

PRED  SVIMA   GOVORITI  I  RADOSNO  KLICATI  DA  JE

GOSPODIN  TU  I  DA  NAM  JE  POMOGAO!

I znam,  svaki  iskreni  vjernik  čini ono što može i kako osjeća. Netko kao ja, činim to putem ove internetske stranice, netko to čini opominjanjem onih koji psuju u njihovoj okolini, neko svojim istinitim životom u svojoj obitelji i okolini gdje živi, netko poštenim i predanim radom u poslu kojeg radi, netko molitvom i redovnim odlaskom u crkvu.

AKO  JE  I  TAKO,  SVI  SMO  MI  ISTI  I  ČINIMO  ONO  ŠTO

MOŽEMO  U  TOME  DA  PROSLAVLJAMO  GOSPODINA  I

DJELUJEMO  NA  DRUGE  DA  BUDU  KAO  MI.

ZATO  ĆU  JA  I  DALJE  OVE  SVOJE  ''PRIČICE''  PISATI  I

OBJAVLJIVATI  KAKO  ME  DUH  SVETI  BUDE  VODIO.  KADA

ĆU  OSJETITI  DA  ME  NAPUSTIO,  NEĆU  VIŠE  PISATI.

TADA  ĆU  ZNATI  DA,  ILI  NISAM  VRŠIO  VOLJU

GOSPODINOVU  PA  MU  VIŠE  NISAM  U  MILOSTI  NEGO  ME

PREPUSTIO  ZLOM  DA  ME  KUŠA,  ILI  GOSPODIN  IMA  ZA

MENE  NEKI  DRUGI  PUT  I  POSLANJE  DA  MU  SLUŽIM,

NJEMU  I  DRUGIMA.

DRAGI  MOJ  GOSPODINE,  DAJ  MI

MILOST  SVOGA  DUHA  SVETOGA  DA

MOGU  UVIJEK  PREPOZNATI  TVOJU

VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT,  I  DAJ MI

SNAGE  DA  JU  VRŠIM  U  POTPUNOSTI.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.