Srijeda, 22.02.2012.g.

Jučer sam razgovarao s jednom dragom osobom. Nije baš u vjeri i sama kaže da dosta psuje. Pogotovo kada se razljuti. A da se često naljuti na djecu. A da ponekad i nema potrebe za to. Kaže da joj vjerojatno izađe van ono što nosi u sebi, neku ljutnju. I neki strah i ta ljutnja, sve se to izmiješa i onda zna psovati.

A kaže da joj je ovih dana nešto lakše jer joj je muž doma, ostao je bez posla te je prijavljen na zavodu za zapošljavanje. I da nađe neki ''fuš'' pa nekako ide. Ali da je zahvalna što je sada doma jer je sva nekako mirnije. I ona i djeca, mala djeca koju imaju. A da je sada malo nervozna jer joj je mali nešto bolestan.

A ja joj kažem da imam neki osjećaj da je dosta nestrpljiva osoba. A ona to prizna. Iz te nestrpljivosti,  KOJA  NIJE  PO  BOŽJEM,  zlo  vrlo  lako iskonstruira probleme. Ubaci malo straha da se nešto neće ili hoće dogoditi, malo ljutnje zašto se nešto dogodilo ili nije dogodilo  i evo ti problema.

I kažem joj ja da ima jedna velika istina, i vjerska a i obična ljudska,  DA  MI  LJUDI  PREMALO  ZAHVALJUJEMO,  DA  SMO  PREMALO  ZAHVALNI.  ZA  SVE  ŠTO  IMAMO.  Jer  je  ZAHVALJIVANJE  najbolji lijek za takvo stanje nestrpljivosti.

Rekao sam joj da mi ljudi premalo zahvaljujemo. Onako iskreno.

Da se samo malo okrenemo oko sebe, da samo malo u životu stanemo i sjednemo i razmislimo što sve imamo,  VIDJELI  BI  ZA  KOLIKO  TOGA  IMAMO  ZAHVALITI.  I  TO  NAŠEM  DRAGOM  GOSPODINU  A  ONDA  I  SVIM  DRUGIM  DUHOVNIM  SILAMA,  ANĐELIMA,  SVECIMA,  DUŠAMA   U  ČISTILIŠTU.  A  ONDA  I  SVIM  DRUGIM  LJUDIMA  OKO  SEBE.

Ona me pogleda, onako ''probuđenog'' pogleda, i kaže da je to potpuno istina. Premalo smo zahvalni. A njezine riječi su u sebi nosile odluku da će ona sigurno izreći tiho u sebi, ili čak i riječima, na glas,  NEKE  RIJEČI  ZAHVALE.  BOGU, LJUDIMA  ILI  NEKOME  DRUGOME.  ZA  SVE  ONO  ŠTO  IMA  SADA  U  ŽIVOTU.

Tako smo se rastali, ali u meni je i dalje ''titrala'' ta tema, ta riječ,  ZAHVALA  ILI  ZAHVALJIVANJE,  koju mi ljudi premalo koristimo.  PRVO  PREMA  GOSPODINU  A  ONDA  I  PREMA  BRAĆI  LJUDIMA  OKO  SEBE.

O,  BOŽE,  KADA  SE  SADA  SAMO  PRISJETIM

ZA  KOLIKO  LJUDI,  STVARI,  DOGAĐAJA  TI

IMAM  RAZLOGA  ZAHVALITI!

I kada mi dođe teško radi nekih mojih neispunjenih planova ili želja, kada me neka nestrpljivost ''uhvati pod svoje'',  JA  SAMO  POČNEM  U  SEBI  ZAHVALJIVATI  GOSPODINU.   ZA  SVE  LJUDE,  STVARI,  DOGAĐAJE  IZ  MOJEG  ŽIVOTA.   I  NEVJEROJATNO  JE  TO  KAKO  MI  I  ONI  DOGAĐAJI  KOJI  SU  MI  SE  ČINILI  LOŠIM  PO  MENE  U  TOM  MOJEM  ZAHVALJIVANJU  OTKRIJU  NEKU  SVOJU  SVRHU.

I  KROZ  TO  ZAHVALJIVANJE  KAO  DA  IZ  MENE  POČNU  IZLAZITI  ONI  LOŠI  OSJEĆAJI  KOJIMA  ME  ŽELJELO  ISPUNITI  ZLO.

I takvim trenucima se uvijek prisjetim riječi svoje kćeri kada sam ju prije 2-3 godine upitao da kako da se molim Gospodinu, onako izravno da mu se obraćam, da kako to ona radi.

A on mi je rekla da ne zna ali da se ona sjeća da je kao dijete razgovarala s Gospodinom na način da mu je za sve zahvaljivala, ''za  cvijet, za sunce, za tatu, za mamu, za brata, ... za ovo,  za  ono''.  Sve dok nije zaspala.

KAKAV  PREKRASAN  RAZGOVOR  S  GOSPODINOM!

KAKVA PREKRASNA  MOLITVA,  GOSPODINU  ZA  SVE

ZAHVALJIVATI!

I  KAO  MELEM  NA  RANU  DOŠLE  SU  RIJEČI   JEDNE  PJESME  IZ  VELIKE  KATOLIČKE  PJESMARICE.  TOČNO  ZA  SVE  NAS NESTRPLJIVE.

PJESMA  SE  ZOVE  ''HVALA'',  A  RIJEČI  IDU  OVAKO:

Hvala  za  svako  dobro  jutro,  hvala  za  svaki  mučni  san,

Hvala  što  tvoja  ljubav  Bože, nosi  noć  i  dan.

Hvala  za  moje  radno  mjesto,  hvala  za  svaki  mali  dar,

Hvala  za  svaku  radost  Bože,  i  muziku.

Hvala  što  srce  često  zebe,  hvala  za  kišu,  snijeg  i  led,

Hvala  što  svoje  brige  Bože,  bacam  na  Tebe.

Hvala  ti  za  Tvoj  govor  sveti,  hvala  što  Duha  daješ  svog,

Hvala  što  ljubiš  ljude  koji  bez  cilja  su  svog.

Hvala  za  malu  riječ  ''oprosti'',  hvala  za  ispruženi  dlan,

Hvala  što  plaćaš  sve  račune,  bijednima  daješ  stan.

Hvala  za  svaki  zapad  sunca,  hvala  što  vrijeme  leti,  mre,

Hvala  što  vječnost  Tvoga  ritma  nosi  ljude  sve.

Hvala  što  je  tvoja  ljubav  dobra,  hvala  što  nema  granice,

Hvala  što  Tebi  uvijek  mogu   ''hvala''  reći  za  sve.

I  nakon ovih riječi, i nakon moga zahvaljivanja Gospodinu za sve što je oko mene, bilo i bude,  JA  SE  OSJEĆAM  RADOSNO  I  ISPUNJENO.  NEMA  NESTRPLJIVOSTI  I  NERVOZE.   JER  ZNAM  DA  JE  ON  TU  I  DA  ME  VOLI.

O,  HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO

POSTOJIM  TAKAV  KAKAV

SAM!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.