Utorak, 03.01.2012.g.

Danas ujutro probudio sam se s mislima o tome što je smisao ljudskog života. I stalno mi se ''vrtjela po glavi'' misao  DA  JE  SMISAO  LJUDSKOG  ŽIVOTA  SLUŽENJE  DRUGIMA.  I  U  TOM  SLUŽENJU  DRUGIMA  DA  VRŠIMO  BOŽJU  VOLJU.  ZA  NAS  I  DRUGE.

I na jutarnjoj misi sam o tome razmišljao.  SLUŽITI  DRUGIMA  I  PRI  TOME  VRŠITI  BOŽJU  VOLJU…

A neki dan sam o tome raspravljao i sa jednom,  meni  jako  dragom, osobom. I ona mi je kazala da to, da je smisao naših života služiti drugima, ima smisla. No, kazala je, drugima služe i pomažu i mnogi koji ne vjeruju u Boga, na žive u vjeri,  ne  idu  u  crkvu.

Da, kazao sam joj, razlika između onih koji služe i pomažu drugima je u tome, što oni koji vjeruju u Gospodina traže u svemu tome  i  BOŽJU  VOLJU.  DA  TO  SVE  ČINE  U  BOŽJOJ  VOLJI  ZA  NJIH  I  ZA  SVE  DRUGE.

U tom trenutku sam znao da su svi pravi odgovori tu negdje ali nisam bio siguran da li sam se točno izrazio. Imao sam osjećaj da sam nešto propustio.

A jučer navečer sam se baš priključio obiteljskom gledanju televizora kada je bila u tijeku jedna serija i scena gdje otac pokušava kćeri objasniti  ŠTO  JE  SMISAO  LJUDSKOG  POSTOJANJA.  Kćer je imala nekih 12 godina, tražila je neke odgovore od roditelja. A otac je mislio da želi razgovarati o seksu te se pripremio i s knjigama i drugom literaturom. No, kćer ga je upitala da zašto se mi svi rađamo, zašto živimo itd.  A on, onako nepripremljen na ta pitanja, ponovno ju je upitao da li možda hoće razgovarati o seksu. A mala je odrješito kazala da ne, nego o smislu njihovog postojanja i njihovih života. I tata se tu izgubio i otišao potražiti pomoć supruge, pa su se uključili i djed i baka, tetak.  I  NIKAKO  DA  NAĐU  ADEKVATAN  ODGOVOR.  Serija je humoristična pa se sve odvijalo u humorističnom tonu.

No, i to je pokazalo kako je teško dati adekvatan odgovor na to, pogotovo bez Gospodina.

Poslije mise bio sam na kavi s jednom sestrom u vjeri pa sam joj ja malo prepričao o čemu sam ovih dana razmišljao. I rekao joj da mi nekako još nešto nedostaje u svemu tome.

ZNAM  DA  JE  SMISAO  NAŠIH  ŽIVOTA  SLUŽITI  DRUGIMA  NA  NAČIN  DA TO  SLUŽENJE  MORA  BITI  I  VRŠENJE  BOŽJE  VOLJE  ZA  NAS  I  ZA  DRUGE  OKO  NAS.

I  DA  TO,  DA VRŠIMO  BOŽJU  VOLJU,  MOŽEMO  PREPOZNATI  KROZ  ZNAKOVE  KOJE  NAM  GOSPODIN  I  NJEGOVI  DOBRI  ANĐELI  I  DRUGI  DOBRI  DUHOVI  SVAKODNEVNO  DAJU.

I  DA  SAM  DO  SADA  SPOZNAO  DA  MOGU  RAZLIKOVATI  ZNAKOVE  PO  NJIHOVIM  PLODOVIMA.  AKO  SU  PLODOVI  DOBRI,  MIR,  ZADOVOLJSTVO,   RADOST,  LJUBAV,  I  SL.,  ONDA  SU  TO  ZNAKOVI  GOSPODINA  I  NJEGOVIH  DOBRIH  DUHOVA.  AKO  SU  PLODOVI  LOŠI  KAO  NEMIR,  NEZADOVOLJSTVO,  SRDŽBA,  MRŽNJA,  I  DR.,  ONDA  SU  TO  ZNAKOVI  OD  ZLA  I  NJEGOVIH  DUHOVA.

PRVE  TREBA  SLIJEDITI  I  DJELOVATI  U  NJIMA,  A  DRUGE  TREBA  IZBJEGAVATI.

No, osjećam da tu, u svemu tome, još ima ogroman prostor u kojem Gospodin meni i svakome od nas daje da rastemo.

TAJ  PROSTOR  PREDSTAVLJA  NAŠ  PUT  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE.  U  TOM  PROSTORU  SE  ISPREPLIĆU  PUTEVI  SVIH  NAS  KOJI  SMO  NA  PUTU  PREMA  GOSPODINU.  ONAKO  KAKO  JE  ON  DAVNO  PREDVIDIO.

I kaže mi ta sestra u vjeri da je i ona često u životu, kada je bila daleko od Gospodina, tražila svoj smisao života. I da je mislila da je on najprije u završetku neke škole, studija, pa pronalasku posla, pa formiranju obitelji, itd.  Ali, u svemu tome je nešto falilo. To nije bio potpuni smisao života.

Tako smo došli do zaključka da  BEZ  GOSPODINA,  U  SVAKOM  SLUČAJU,  NE  MOŽE  NI  U  ČEMU  BITI  SMISAO  ŽIVOTA.

U  KOLIKO  SLUČAJEVA  LJUDI,  MISLEĆI  DA  ČINE  DOBRO,  NAPRAVE  LOŠE.  JER  TO  NE  RADE  U  GOSPODINU  I  BEZ  NJEGOVIH  ZAPOVIJEDI.

KOLIKO  PUTA  LJUBAV  PREMA  NEKOME,  AKO  JE  BEZ  GOSPODINA,  PRERASTE  U  NAVEZANOST.

KOLIKO  PUTA  POMAGANJE  NEKOME,  AKO  JE  BEZ  GOSPODINA,  PRERASTE  U  LICEMJERJE.

KOLIKO  PUTA  NEČIJI  DAROVI,  AKO  SE  KORISTE  BEZ  GOSPODINA,  PRERASTU  U  OHOLOST.

A  KOLIKO  PUTA  NAŠE  GRIJEHE,  AKO  SE  ZA  NJIH  POKAJEMO  I  TRAŽIMO  OPROST  OD  GOSPODINA,  GOSPODIN  PRETVORI  U  SVOJU  SLAVU  NAŠIM  OBRAĆENJEM.

I tu dolazimo do još jednog dijela naših ponašanja koja predstavljaju dio smisla naših života.  DA  U  SVAKOM  TRENUTKU  SVOJIH  ŽIVOTA,  U  SVAKOJ  SITUACIJI,  ČINIMO  SAMO  ONO  ŠTO  MOŽEMO.  NI  VIŠE  NI  MANJE.

Znači, kada ponekad mi činimo loše, jer smo slabi, sagriješimo, ALI  TAKO  U  TOM  TRENUTKU  JEDINO  MOŽEMO  REAGIRATI,  mi  činimo ono što je u tom trenutku bila Božja volja jer smo učinili samo ono što smo mogli.  I  GOSPODIN  JE  TO  ZNAO  I  TAKO  PREDVIDIO.

JER,  TO  NAŠE  PONAŠANJE,  KOJE  JE  NAMA  U  TOM  TRENUTKU  IZGLEDALO OŠE,  BILO  JE  SAMO  DIO  GOSPODINOVOG  PLANA  I  ZA NAS  A  POGOTOVO  ZA  NEKOG  DRUGOG   NA  KOGA  SMO  MI  TIM  SVOJIM  PONAŠANJEM  UTJECALI.

Možda smo nekoga povrijedili, posvađali se, pa ćemo se kasnije pomiriti, želeći se ponašati po Božjim zapovijedima,  I  TAKO  ĆEMO  TIME  DATI  SLAVU  GOSPODINU  A  SEBI  PRONAĆI  SMISAO  ŽIVOTA  U  PRAŠTANJU  I  LJUBAVI.

PA  MOŽDA  SMO  CIJELI  ŽIVOT  GRIJEŠILI  I  BILI  BEZ  GOSPODINA  JER  SMO  TAKO  ONDA  JEDINO  MOGLI,  BILI  SMO  POŠTENI  I  OD  RIJEČI  U  SVOJEM  GRJEŠNOM  ŽIVOTU,  PA  NAM  JE  GOSPODIN  ONDA  UDIJELIO  MILOST  I  OBRAĆENJE.  A  MI  TAKVI  POSTANEMO  NJEGOVI  SVJEDOCI  I  DRUGI  ĆE  NAS  NASTOJATI  SHVATITI  JER  SMO  IM  I  U  PRIJAŠNJEM  ŽIVOTU  BILI  ONI  S  KOJIMA  SU  HTJELI  O  SVEMU  RAZGOVARATI,  TREBALI  SU  NAŠU  POMOĆ  I  SAVJET.

TO  JE  MOJA  ŽIVOTNA  PRIČA.

I  TAKO,  RAZMIŠLJAJUĆI  O  SVEMU  TOME,  NIJE  MI  BAŠ  SVE  KRISTALNO  ČISTO,  TO  O  SMISLU  ŽIVOTA.  IPAK  JE  TO  NEŠTO  PUNO  SOFISTICIRANIJE   NEGO  NA  PRVI  POGLED  IZGLEDA.

ILI  NAM  TAKO  GOSPODIN  DADNE  SPOZNATI.  KOLIKO  MOŽEMO  SHVATITI.

SIGURNO  JE  DA  JE  GOSPODIN  BOG  PUT,  ISTINA  I  ŽIVOT.  POČETAK,  PUNINA  SVEGA  I  KRAJ.

U  TOJ  ISTINI  JE  SVE   SADRŽANO.

I  MI,  AKO  SE  U  POTPUNOSTI  OTVORIMO  GOSPODINU,  PREDAMO  MU  SVOJ  ŽIVOT  NA  UPRAVLJANJE,  IMAMO  POTPUNI  SMISAO  ŽIVOTA.

NO,  PREDAJUĆI  MU  SVOJ  ŽIVOT  U  POTPUNOSTI  NA  UPRAVLJANJE,  MI  SE  NE  MOŽEMO  ODREĆI  SEBE,  JER  NAS  JE  TAKVE  JEDINSTVENE  STVORIO,  NEGO  MORAMO  U  SVAKOJ  SVOJOJ  ŽIVOTNOJ  SITUACIJI  ČINITI  ONO  ŠTO  MOŽEMO  PREMA  SVOJIM  DAROVIMA.  UVIJEK  IMAMO  PRAVO  IZBORA.

TIME  SLUŽIMO  NE  SAMO  DRUGIMA,  NEGO  PRVENSTVENO  SEBI,  JER  SAMO  AKO  SMO GOSPODINU  PREDALI  ŽIVOT  NA  UPRAVLJANJE,  AKO  SMO  KORISTILI  SVOJE  DAROVE  PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  ČINEĆI  ONO  ŠTO  SMO  MOGLI,  MI  ĆEMO  SE  OSJEĆATI  ISPUNJENO  I  MIRNO.

SLUŽILI  SMO  GOSPODINU,  SEBI  I  DRUGIMA  KOJE  NAM  JE  GOSPODIN  POSLAO  NA  NAŠ  ŽIVOTNI  PUT.  I  TIME,  DA  NEĆEMO  BITI  NI  SVJESNI,  DOĆI  ĆEMO  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE.

I  TO  JE  SMISAO  ŽIVOTA.  TU  NEMA  PRAZNINA,  NEMA  PRAZNOG  HODA,  SVE  JE  ISPUNJENO  I  SVE  IMA  SVOJ  SMISAO.  I  NAŠ  ŽIVOT  U  POTPUNOSTI  IMA  SMISAO.

I razmišljajući  još  jedanput o svemu što sam napisao,  osjećao sam se ispunjeno.  TO  BI  BILO  TO.

PREDATI  ŽIVOT  GOSPODINU.

ČINITI  ONO  ŠTO  MOŽEMO  PO  SVOJIM  DAROVIMA.

VRŠITI  NJEGOVU  VOLJU.

SLUŽITI  NJEMU,  SEBI  I  DRUGIMA.

TO  JE  SMISAO  ŽIVOTA  SVAKOGA  OD  NAS.  TO  JE  PUT  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE.

O  GOSPODINE  MOJ!  TU  SAM  I  PREDAJEM  TI  SE!  ŽELIM  SLUŽITI  TEBI  I  DRUGIMA!  NEMOJ  ME  NAPUSTITI!  NEKA  ME  TVOJ  SVETI  DUH  U  SVEMU  TOME  VODI!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.