MARIJA  SIMMA

MOJI  DOŽIVLJAJI  S  DUŠAMA  U  ČISTILIŠTU

Ovo je meni prekrasna knjiga.  SPOJ  NAS  LJUDI  I  DUHOVNOG

SVIJETA  KROZ  SVJEDOČANSTVO  MARIJE  SIMMA  O  TOME  ŠTO  JE

DOŽIVJELA  SA  DUŠAMA  U  ČISTILIŠTU  KOJIMA  JE  GOSPODIN

DOPUSTIO  DA  JOJ  SE  JAVE  I  ZAMOLE  JE  DA  UČINI  NEŠTO

KAKO  BI  IM  TO  OLAKŠALO  PATNJE  U  ČISTILIŠTU  ILI  IH  ČAK

OSLOBODILO  TIH  PATNJI.

U svojem članku  ''ZA  DUŠE  U  ČISTILIŠTU''  pisao sam i ovoj knjizi.

Knjigu preporučam svakome tko želi više saznati o dušama u čistilištu,

njihovim patnjama i načinima kako im pomoći.

Kao i sve slične knjige, i ova knjiga će mnogima poslužiti da iskušaju

svoju vjeru, jer su u njoj opisani neki događaji u koje oni, čija je vjera još

slaba ili nepostojana, će  teško povjerovati.

Mene je ova knjiga, i neka svjedočenja duša iz čistilišta koja su prenijela

Mariji Simma,  dobro prodrmala. I još o nekima razmišljam.

Da li  je  sve  to  istina?

Evo nekih dijelova knjige koji su mene dotaknuli.

''…Ne  vjerujem da  duše čistilišta  mogu  reći  da  li  je  netko

u  paklu;  ali  odatle  se  ne  može  zaključiti  da  nema  pakla.

Na  žalost,  pakao  postoji  i  mnogo  ljudi  ima  u  paklu.

KAD ME  NETKO  PITA  ŠTO  JE  NAJSIGURNIJE  DA  SE  NE

DOĐE  U  PAKAO,  TADA  MU  ODGOVORIM:  ''Budite  veoma

ponizni.  Ponizan  čovjek  ne  dolazi  u  pakao,  a  oholica  je  u

pogibli  sa  se  izgubi  za  vječnost.''

ILI,

''Godine  1954. došao se neki čovjek informirati o dvama

pokojnicima.  ''Veoma napeto iščekujem kakav će biti odgovor.''

…Već nakon jednog  mjesec mogla sam mu javiti:  ''Gospođa  S.

je oslobođena, a gospodin H. je još duboko u čistilištu!''

On je na to odmahnuo rukom i rekao: ''To nije moguće. Gđa S.

je umrla u bolnici pri pobačaju, i kako ona može biti

oslobođena?  Gdin H. je naprotiv uvijek bio prvi i posljednji u

crkvi, i on bi trebao biti duboko u čistilištu?''

''Marijanska je godina'', rekla sam mu,  ''i primam često mnoge

odgovore, pa sam možda krivo zapisala. Još ću jedanput

zapitati.''

Ponovila sam svoje pitanje i dobila sam odgovor:  ''Ispravno  si

napisala,  i  to  je  tako.''

Prenijela  sam  čovjeku  taj  odgovor  i  on  nije  htio  više

vjerovati  u  poruku.

Taj  čovjek  je  bio  iz  istog  mjesta  kao  i  gđa  S  i  gdin  H..

Polovica  mjesta  se  je  uzbunila  na to  da  je  o  tim  dvjema

osobama  došao  takav  odgovor.  Ali  ja  to  nisam  mogla

mijenjati.

No,  dogodilo  se  da  je  jedna  žena  iz  tog  mjesta,  koja  je

dobro  poznavala  i  gđu  S.  i  gdina  H.,  došla  k  meni.  Ona  je

bila  suprotnog  mišljenja  od  te  polovice  mjesta  i  rekla  mi

je:  ''Ljudi  su  se  uznemirili  na  Vaš  odgovor.  Ali  upravo  taj

odgovor  o  tim  dvjema  osobama  mene  je  učvrstio  u  vjeri.''

Upravo  zato  ona  je  došla  k  meni  da  mi  to  objasni,  i

nastavila  je:  ''Poznavala  sam  gđu  S.  može  se  reći  kao

vlastitu  sestru.  Istina  je  da  je  ona  bila  moralno  slabašna,

ali  je  zbog  toga  teško  trpjela.  Ta  slabost  je  kod  nje  bila

velikim  dijelom  naslijeđena.  Istina  je  također  da  je  ona

umrla  pri  jednom  pobačaju,  ali  svećenik  koji  joj  je  na

samrti  podijelio  sakramente  morao  je  priznati:  ''Želio  bih

tako  raskajano  umrijeti  kao  ova  žena.''  Ona  je  umrla  u

Gospodinu  i  crkveno  je  pokopana.

Gospodin  H.,  naprotiv,  dosita  je  bio  prvi  i  posljednji  u

crkvi,  ali  je  trajno  kritizirao  druge  ljude.  Ono  što  me  je

kod  njega  najviše  ozlojedilo  bila  je  činjenica  da  se  kod

pokopa  gđe  S.  nitko  tako  nije  uznemirio  kao  gdin  H.,  koji

nije  mogao  izdržati  a  da  ne  kaže:  ''Takva  mrcina  ne  spada

na  groblje.''

Gospođi   sam  bila  zahvalna  za  to  objašnjenje  i rekla  joj:

''sada  mi  je  sve  jasno.  Gospodin  ne  želi  da  sudimo  druge.

Gdin  H.  je  osudio  tu  ženu  i  Gospodin  mu  je  iskazao

milosrđe  time  što  je  uopće  spašen,  jer  je  veoma  opasno

nekoga  osuditi.''

MI  NE  SMIJEMO  NI  NAD  KOJIM  ČOVJEKOM  LOMITI  ŠTAPA.

JER  DVADESET  OSOBA  MOŽE  NAIZGLED  ČINITI  ISTO,  A

KRIVNJA  ZA  SVAKOGA  MOŽE  BITI  DRUGAČIJA.  TOME  IMA

MNOŠTVO  RAZLIČITIH  MOTIVA  I  RAZLOGA  KAO  NPR.

ODGOJ,  BAŠTINJENE  SKLONOSTI,  STANJE  SPOZNAJE  I

ZDRAVLJA,  POSTUPAK,  OKOLINA.

NE  SMIJEMO  DAKLE,  NIKADA  SUDITI.''

ILI,

''Jedna  duša  čistilišta  mi  je  ispričala  slijedeće:  ''Smrtno sam

nastradao na motorkotaču  u  Beču  jer  nisam  propisno  vozio.

To  je  bila  moja  sudbina.''

Zapitala  sam  ga:  ''Jesi  li  bio  spreman  za  vječnost?''

''Nisam  bio  pripravan'',  priznao  je,  ''ali  Bog  daje  svakome

koji  ne  griješi  drsko  i  preuzetno  protiv  njega  još  nekoliko

minuta  vremena  da  može  u  srcu  probuditi  pokajanje.  I  tko

odbije  tu  ponudu,  biva  izgubljen.''

Zanimljiv  je  i  poučan  bio  njegov  komentar  uz  to:  ''U

takvom  slučaju  često  kažu  ljudi:  ''Došao  mu  je  smrtni  čas.''

To  ne  stoji.  Samo  u  slučaju  kada  čovjek  nastrada  posve

bez  svoje  krivnje,  tada  se  može  reći  da  je  to  bio  njegov

čas.  Prema  Božjoj  odredbi  ja  sam  mogao  živjeti  još  30

godina.  Tek  tada  bi  isteklo  moje  vrijeme.  Stoga  ne

smijemo  nikada  svoj  život  nepotrebno  izlagati  smrtnoj

opasnosti.''

ILI,

''U  naše  vrijeme  se  niječe  da  postoje  i  đavli  i  anđeli.

Bilo  bi  veoma  važno  da  se  više  časti  anđele  čuvare,  da  se

s  njima  održava  drugovanje  puno  pouzdanja.  Zli  duhovi  su

se  uvukli  u  Crkvu.  Vi  sami  nećete  moći  nadvladati  te  zle

sile.  Kao  protuoružje  trebate  svete  anđele,  više  nego

ikada.

S  koliko  više  pouzdanja  u  pomoć  zovete  anđele  čuvare,

tim  više  vam  oni  mogu  pomoći.  U  70-80%  prometnih

nesreća  na  djelu  je  zli  neprijatelj.  Zazovite  anđela  čuvar  u

kolima  prije  odlaska  na  put;  zazovite  i  anđele  čuvare  svih

koji  se  s  vama   voze  da  vas  čuvaju  od  svakog  zla.

Također  trebate moliti  za  pomoć  i  anđele  čuvare  vozača

koji  vam  dolaze  u  susret.  Tada  bi  bilo  za  polovicu  manje

nesreća.

Na  žalost,  anđele  i  njihovo  postojanje  odbacuju  i  neki

svećenici.  Mnoga   djeca  ne  čuju  preko  vjeronauka  ništa o

anđelu  čuvaru.  Stoga  roditelji  trebaju  voditi  veću  brigu  da

se  djeca  svaki  dan  mole  anđelu  čuvaru;  trebaju  više

govoriti  djeci  o  ulozi  anđela  čuvara…

Tek  su  vječnosti  ćete  spoznati  što  sve  trebate  zahvaliti

svojim  anđelima  čuvarima,  a  na  što  možda  nikada  niste

pomislili.

I  koliko  bi  vam  više  oni  mogli  pomoći  da  im  niste

sprječavali  put  svojom  gluhoćom  na  njihove  poticaje…''

Evo, to bi bilo nekoliko interesantnih dijelova iz knjige.  Takve  knjige  ja

volim  jer  se  radi  o  osobnim  svjedočanstvima.

Na  njima  ja  pročišćavam  svoju  vjeru.

VJEROVATI  ILI  NE.

Ova knjiga će vas u tome ojačati,  ili  će  vam  slomiti  vjeru  koju  imate.

No,  sve  će  to  biti  na  vaše  buduće  dobro.

Knjigu sam kupio u knjižari Sv. Antuna  na  Kaptolu,  u  Zagrebu.