P.  E.  BERNARDI

LEOPOLD  MANDIĆ

Svetac  Pomirenja

Uvijek me nekako privlači  taj  Leopold  Mandić.  I kao rijetko za koga

svećenika,  ali za njega se može reći,    DA  JE  BIO  SVETAC

POMIRENJA.  TOLIKO  JE  ISPOVIJEDI  UČINIO  ZA  SVOJEG  ŽIVOTA

I  TOLIKO  LJUDI,  GRIJEŠNIKA,  POMIRIO  S  BOGOM.

I upravo me zato i privukla ova knjižica, koju sam ugledao vrludajući po

knjižari Svetog Antuna na Kaptolu.

A odluku da ju kupim donio sam kada sam vidio da je ta knjižica

doživjela već 20. izdanje i da se radi o njegovom životopisu, istinitom

prenošenju događaja iz njegovog života.

Već odmah na početku me se jako dojmila jedna rečenica pisca:  ''Imao

je  prvotni  dar  na  samom  početku;  sreću  i  milost  što  se

rodio  u  kršćanskoj  uzornoj  obitelji.''

Imao je dvanaestoro braće i sestara.

Knjiga opisuje, u nekim dijelovima i potanko, sve ono što je bilo važno za

njegov život.

Ima i dosta slika. Jedna me se posebno dojmila gdje je na slici dragi

svetac u svojem položaju ispovijedanja a desno od njega je lik  DJEVICE

MARIJE.  Ispod slike piše: ''Otac  Leopold  je  bio  najodaniji

štovatelj  Majke  Božje  koju  je  nazivao  Blagoslovljenom

Gospodaricom.''

TOLIKO  PREKRASNIH  DIJELOVA  O  NJEGOVOM  ŽIVOTU

SADRŽI  TA  MALA  KNJIŽICA!  KOJI  BI  SVIMA  NAMA  MOGLI

PROMIJENITI  NAŠE  ŽIVOTE.

PIŠE:

''PORADI  DUŠA  ON  JE  GOTOVO  40  GODINA  BIO  ZATVOREN  U

SVOJOJ  SOBICI  U  PADOVI  GDJE  JE   ISPOVIJEDAO  10  DO  12

SATI  DNEVNO  BEU  IJEDNOG  DANA  ODMORA  I  OPUŠTENOSTI,

SVE  TO  VRIJEME  U  NJOJ,  BILO  DA  JU  JE  JAKO  SUNCE

GRIJALO  ILI  ZIMI,  KAD  JE  DRHTAO  OD  STUDENI.

NIKADA  NE  BI  REKAO  DOSTA,  NIKADA  DA  BI  OTPOSLAO

NEKOGA  JER  JE  UPORNO  DOSAĐIVAO,  ILI  ZBOG  TOGA  ŠTO  JE

DOŠAO  U  NEZGODAN  ČAS.  AKO  BI  KATKAD  IZAŠAO  NA  ČASAK,

A  GLAS  BI  GA  ZVONCA  UPOZORIO  DA  JE  DOŠAO  NEKI

POKORNIK,  ODMAH  I  SE  VRAĆAO  POKAZUJUĆI  DUHOVNU

RADOST  I  GOVOREĆI:''Evo me, dolazim gospodine!''

I  UVIJEK  TAKO,  PONAVLJALO  SE  TO  DESET  ILI  STOTINU  PUTA.

ČAK  I  NAVEČER  KASNO,  KADA  BI  LEGAO  U  KREVET,  AKO  JE

NEKI  BRAT  POKUCAO  NA  NJEGOVA  VRATA  ŽELEĆI  SE

ISPOVIJEDITI,  ODGOVARA  BI:  ''Evo  me!''  I  USTAJAO  BI  KATKAD

I  VIŠE  PUTA.

I  TAKO,  U  SVAKO  DOBA,  SVAKI  DAN,  UVIJEK  PRIJAZAN  I

NASMIJAN,  NE  DOPUŠTAJUĆI  DA  MU  POBJEGNE  BILO  KAKAV

ZNAK  OZLOJEĐENOSTI,  ILI  ČIN  NESTRPLJENJA,  NEUGODNOSTI

ILI  KAKVA  PROMJENA  U  NJEGOVOM  KROTKOM  I  BLAGOM

GLASU…'

Piše  i kako je prorekao bombardiranje samostana i crkve u Padovi za

vrijeme drugog svjetskog rata:  ''I  ovaj  samostan  i  crkva  bit  će

pogođeni,  ali  ova  sobica  (njegova ispovjedaonica)  neće!  U

njoj  je  Bog  iskazivao  mnogo  milosrđa  dušama  i  ona  mora

ostati  spomenik  Njegove dobrote.''

Na žalost,  riječi  su  se  oca  Leopolda  ispunile.  Na  dan

14.05.1944.g. crkva  i  samostan  otaca  kapucina  u  Padovi  za

vrijeme  zračnog  bombardiranja  bili  su  pogođeni  s pet

bombi  velike  razorne  snage.  Crkva  je  bila  potpuno

srušena,  a  velikim  dijelom  bio  je  razoren  i  samostan.

Neoštećeni  su  ostali  kip  Majke  Božje  i  sobica  u  kojoj  je

ispovijedao  otac  Leopold.''

U  KNJIZI  JE  NAVEDENO  PUNO  SLUČAJEVA  KAKO  JE

POMOGAO  LJUDIMA.

Mislim da bi upravo slijedeće riječi pisca najbolje oslikati što i kako je

činio otac Leopold a morali bi i mi:

''OTAC  LEOPOLD  NIJE  MNOGO  GOVORIO,  NIJE  NAREĐIVAO

NOVE  OBVEZE,  OSIM  ONIH  KOJE  SU  ŽIVOT  I  SLUŽBA

ZAHTIJEVALI,  NIJE  PROPISIVAO  MNOGO  MOLITVI  ŠTO  BI  MOGLE

POSTATI  NAVIKOM  ILI  BITI  MEHANIČKI  IZGOVORENE,  NEGO

ISTINSKU  I  POSTOJANU  POBOŽNOST  KOJA  SE  HRANILA

BITNIM  I  SADRŽAJNIJIM.

TAKO  PIŠE  JEDNOJ  GOSPOĐI:  ''Što  se  tiče  molitava  i  obveze

koje  ste  sebi  odredili  da  postignete  željene  milosti,  ja  vas

oslobađam  od  svih  tih  sitnih  obveza.  Nastavite  moliti

koliko  možete,  ali  bez  obvezivanja  posebnim  obećanjima.

Naprotiv,  pristupajte  koliko  možete  više  svetim

sakramentima  tj.  ispovijedi  i  pričesti  sudjelujući,  ako  je

moguće,  svakog  dana  svetoj  misi.''

SVETE  MISA,  ISPOVIJED,  PRIČEST  BILE  SU  NJEGOV  ŽIVOT.

Knjigu  preporučam  svakome  pročitati  koji  želi  nešto  saznati o

poniznosti i koji  se  muči s tim da prepozna  ŠTO  MU  JE  GOSPODIN

NAMIJENIO  U  NJEGOVOM  ŽIVOTU,  KOJE  POSLANJE.

Kupio  sam  ju  u  knjižari Svetog Antuna Padovanskog na Kaptolu a

mislim da se može kupiti i u drugim katoličkim knjižarama.