Četvrtak, 16.02.2012.g.

Ovih dana sam se uvjerio da nas ima. Onih koji nosimo Gospodina u sebi. Onih koji želimo u njemu rasti. Samo zlo, kao i uvijek, nastoji na sve načine, koji su mu dostupni, spriječiti da i to svjedočimo drugima.

Sa jednom dragom i prekrasnom osobom razmijenio sam nekoliko e-maila. Gdje smo oboje, jedan drugoga ''digli''. I ponovno si potvrdili   DA  JE  GOSPODIN  TU  KRAJ  NAS,  DA  NAS  NEIZMJERNO  VOLI  ALI  DA  DOPUŠTA   ZLU  DA  NAS  KUŠA,  DA  NAS  ''BACA  U  ŽIVO  BLATO'',  KAKO  BI  MOGLI  RASTI  U  VJERI   I,  PRIJE  ILI  KASNIJE,  POSTATI  NJEGOVI  GORLJIVI  SVJEDOCI  SLUŽEĆI  DRUGIMA  OKO  SEBE,  TU  GDJE  JESMO.

Jer često se, i ja i svi drugi oko mene, ''sveti''  i  manje  sveti,  svećenici  i  obični ljudi, nalazimo u stanju  DUHOVNE  TAME,  kako su ju neki sveci nazvali.  Ili u  ''ŽIVOM  BLATU'',  kako  je  to  stanje  nazvala  ta  draga  sestra u vjeri.

Cijela priča je počela na način da sam joj dao jednu knjigu da ju pročita,  ''ANĐELI  U  MOJOJ  KOSI'', i poručio joj da joj za čitanje te knjige treba puno vjere pa će si kroz njezino čitanje moći ispitati i kakvoj joj je vjera u ovom trenutku.

Ono što me zaintrigiralo je bila njezina zahvala za knjigu putem e-maila i riječi  ''a kako nisam baš u najboljem razdoblju s vjerom veseli me Vaša knjiga…''

Pa sam joj poslao e-mail sa slijedećim tekstom:

''POZDRAV  I  BOŽJI  BLAGOSLOV.

''...A  KAKO  BAŠ  NISAM  U  NAJBOLJEM  RAZDOBLJU  S  VJEROM...''

U  OVIM  RIJEČIM  SVEGA  IMA.  I  TUGE,  I  SJETE,  I  LJUTNJE,  I  NEMIRA,  I  DILEMA,  itd.

NEKAKO  SAM  OSJETIO  DA  SE  ''FAJTAŠ''  I  DA  BI  TI  MOŽDA  POMOGLO  DA  S  NEKIM,  KOJI  NIJE  OPTEREĆEN  TVOJIM  ŽIVOTOM,  PODIJELIŠ  TO  ŠTO  TE  MUČI.  ČISTO  NEOBAVEZNO,  PUTEM  E-MAILA.

OSJEĆAM  DA  BI  TI  MOŽDA  NEŠTO  I  MOGAO  POMOĆI.  ZATO,  JER  TI  SE  I  JA  ČESTO  ''FAJTAM''  U  ZADNJE  VRIJEME  SA  SVIME.

NO,  VJERA,  DUHOVNOST,  GOSPODIN,  DJEVICA,  ANĐELI  I  DRUGI  DUHOVNI  POMAGAČI  MI  STALNO  POMAŽU.  I  KADA  SE  SPOTAKNEM,  NETKO  ME  OD  NJIH  DIGNE.  NA  RAZNE  NAČINE.  S  GOSPODINOM  JE  UVJEK  DOBRO  RAZDOBLJE,  A  SAMO  JE  BEZ  NJEGA  BEZIZGLEDNO.

AKO  IMAŠ  ŠTO  ZA  PODIJELITI,  JA  SAM  TI  TU  NA  E-MAILU.

POZDRAV  I  BOŽJI  BLAGOSLOV  TEBI  I  TVOJIMA.  IVAN''

Nakon nekoliko dan došao mi je njezin e-mail koji me ''napunio'', jer mi je dao priliku da se i ja nekome požalim a istovremeno da i nekome probam pomoći.  Evo njezinog e-maila u nešto skraćenoj verziji:

''Evo Vaš mail je zaista providnost…od kad sam ga dobila razmišljam kako da odgovorim i od svega kaj da uopće napišem….jer i ja se pitam šta se s menom događa….

Da nisam najbolje sa vjerom, recimo to tako,… borim se sama sa sobom, imam probleme sama sa sobom… Pala sam u živo blato, u stanje potpune ravnodušnosti koje me iz dana u dan sve više vuče ispod površine, molim puno na tu nakanu, za sve misli i te đavolske spletke kojim me on opsjeda ali….molitve nemaju žara, ljubavi, iskrenosti, snage, utjehe, nade,…molitve su mi postale rutina koju obavljam svakog dana kao da perem zube, pijem vodu ili se tuširam, dio dana koji mi je navika i potreba ali u njemu nema uživanja, nema veselja, nema ljubavi….to se mora i to je tako…strašno mi fali ta Božja blizina, taj mir, taj osjećaj da se prepustim i da On sve ima u svojim rukama, ali ja sam odlutala miljama daleko od toga…

Pitate se kaj me toliko muči, zbog čega? I ja se pitam jer zaista po normalnom razumu nema za to razloga, moji ili naši problemi su ništa s obzirom na današnje probleme ali evo ja se ne mogu pokrenuti….koprcam se u svojim mislima i to blato me proždire sve dublje i dublje…Analiziram puno, pokušavam s Gospodinom ali njega ne čujem pa onda sama sa sobom, kako sam došla do toga…Teško mi je o tome i pisati jer ne želim da mislite da sam neka mala razmažena djevojčica koja je sama sebi centar svijeta jer zaista nije tako….sve se nekako počelo događati još u trudnoći. Mislila sam da je po Božjem da kad podari obitelji dijete da oni moraju jednostavno biti zajedno….Većinu veze smo bili razdvojeni i onda došao je brak i opet se ništa nije promijenilo, došla je i trudnoća i ja sam u ono vrijeme bila toliko blizu Gospodinu, zaista sam s njim mogla razgovarati o svemu, toliko sam bila jaka u molitvi, toliko sigurna u Njegovim rukama… bila sam uvjerena da će on i na tom planu nešto smisliti i da ćemo biti zajedno sad kad sam trudna i kad dobijemo dijete, samo sam htjela i molila da smo naša mala obitelj, sami od svih konačno zajedno……. samo mi je bilo bitno da smo zajedno i da gradimo svoju obitelj, da bude uz nas moj muž kad se rodi naše dijete, i samo sam ga za to molila….i to se nije dogodilo…

Jednostavno nisam mogla prihvatiti da nas je Gospodin i sad kad imamo dijete ostavio razdvojene…mi smo zaista sve pokušali da to tako ne bude ali to nije bilo u našoj moći…to je bila Njegova odluka ( i sami znate kaj se događalo jer sam Vas molila da se molite na nakanu)…

Inače sam jako osjećajna po prirodi i sve me to slomilo s vremenom…uz sve one probleme oko sudova, stana,….jednostavno sam se povukla nekako u sebe i udaljila od Gospodina…u meni se skupila ljutnja što nas je ostavio kad nam je bio najpotrebniji, posebno meni….i kao da sam mu to zamjerila i ne mogu si to izbiti iz glave…

Znam da je on tu uz nas, da nas nosi na rukama i da je to sve velika kušnja ili dio njegovih planova a ne naših….ali ja se zaista jako teško nosim s tim…i mislim da je to razočaranje mene jako udaljilo od Gospodina i od onda moja vjera jako blijedi…

Htjela bi to strašno promijeniti, prihvatiti da je tako jer ionako to ne mogu mijenjati ali ne ide….prihvatiti da je to njegov put za nas ali ne mogu…i evo sad opet kad smo krenuli sređivati stan,  i više od svega se veselili tome, naš prvi Uskrs….novi problemi….ne znam više kaj da mislim, jel nas on to zaista kuša ili nam nije tamo mjesto, ne znam ali samo znam da ja hoću ići u svoj dom bilo gdje da je, neka nam pokaže kud… jer ovako više ne ide….

Joj predugačak je već ovo mail….o novim problemima vezano uz stan ću Vam napisati u nekom drugom mail-u…joj baš sam se raspisala…ma vidite ništa veliko ništa strašno, Vama vjerojatno smiješno ali ja sam upala u tu rupu svojih misli i glupih krivih vizija i ne mogu van….''

Taj njezin e-mail me toliko razveselio…  Ja samo u njemu vidio jednu prekrasnu osobu s kojom Gospodin ima velike planove u njezinom budućem životu, osobu kojoj je Gospodina dao puno darova ali i puno odgovornosti da svjedoči za njega, osobu koja je to i radila, i, na kraju,  OSOBU  KOJU  GOSPODIN  ŽELI  DIĆI  NJEZINOJ  DUHOVNOSTI  STAVLJAJUĆI  JU  NA  KUŠNJE.  JER  KADA  ĆE  PROĆI  TE  KUŠNJE,  UPOZNAT  ĆE  JOŠ  VEĆU  SLAVU  BOŽJU,  I  ČINIT  ĆE  JOŠ  VEĆA  DJELA,  SLUŽEĆI  DRUGIMA,  ZA  ŠTO  JU  GOSPODIN  SIGURNO  PRIPREMA.

Odmah, u jednom dahu sam joj napisao prvi e-mail:

''POZDRAV  I  BOŽJI   BLAGOSLOV  S  TOBOM  I  TVOJIMA.

OVAJ  TVOJ  E-MAIL  MI  JE  NAKON  NEKOLIKO  PROČITANIH  REČENICA  NAVUKAO  OSMJEH  NA  LICE.  NE  RADI  ONOGA  ŠTO  TI  MISLIŠ,  NEGO  RADI  TOGA  ŠTO  SAM  U  TIM  TVOJIM  REČENICAMA  PREPOZNAO  I  SEBE.  I  JA  SAM  TI  PONEKAD  U  TAKVOM  RASPOLOŽENJU.  OČEKIVANJA  OBITELJI  I  OKOLINE  OKO  POSLA.  PONEKAD  SE  OSJEĆAM  STRAŠNO BESKORISNO.  IMAM  PLANOVE,  DOBRE  I  REALNE  PLANOVE,  A  SVE  NEKAKO  IDE  SVOJIM  TOKOM  A  NE  ONAKO   KAKO  BI  JA  TO  HTIO.  ODNOS  SA  SUPRUGOM  GRADI  SE  NA  NEKIM  NOVIM  TEMELJIMA  A  PREVIŠE  JE  JOŠ  TU  ONIH  AVETI  PROŠLOSTI.

I,  NARAVNO,  ZLO  JE  TU  STALNO  KRAJ  MENE,  KRAJ  NAS.  I  ČEKA  SVAKU  I  NAJMANJU  PRILIKU  KADA  MU  GOSPODIN  DOPUSTI  DA  ME  KUŠA,  I  MENE  I  LJUDE  OKO  MENE,  I  UDARA  TAMO  GDJE  SAM  NAJSLABIJI,  I  JA I  DRUGI  OKO  MENE.

I  U  TIM  TRENUCIMA  UNUTARNJIH  BORBI  UVIJEK  MI  DOĐE  NA  NAPRAVIM  SAMO  ONAJ  SLIJEDEĆI  KORAK.  UVIJEK  SE  UPITAM  DA  ŠTO  SADA  JA  MOGU  UČINITI.  I  JA  SAM  SVJESTAN,  BESKRAJNO  VJERUJEM,  DA  ME  GOSPODIN  VOLI  I  DA  SU  TO  SAMO  NJEGOVE  KUŠNJE  DA  MOGU  I  DALJE  RASTI  PREMA  NJEMU.  ALI  JA  SAM  SAMO  MALI  I  GRIJEŠAN  ČOVJEK.  JA  SAMO  MOGU  UČINITI  SVIJET  BOLJIM  TU  GDJE  JESAM.

I  ONDA  SE  DIGNEM  I  NAPRAVIM  SLIJEDEĆI  KORAK  ZA  KOJI  MISLIM  DA  MOGU  NAPRAVITI.

NEKI  DAN  ME  JAKO  PRITISNULO,  DOŠLO  JE  DO  TOGA  DA  SAM  BIO  U  DILEMI  DA  LI  IĆI  U  CRKVU  NA MISU  ILI  NE.  BIO  JE  NEKI  DAN  U  TJEDNU.  PA  SAM  SAM  SEBI  REKAO:  ''TO  MI  ZLO  NE  MOŽE  ODUZETI!  IDEM  NA  MISU,  TO  SVAKAKO  MOGU  UČINITI  A  OSTALO  NEKA  IDE  SVOJIM  TOKOM.''  I  TAKVI  PREKRASNI  TRENUCI  SU  MI  SE  DOGODILI  NA MISI,  S  LJUDIMA  PRIJE  I  POSLIJE  MISE.  I  ZNAO  SAM  DA  MI  JE  TO  GOSPODIN  POKAZAO  DA  JE  SVE  PO  STAROM,  DA  ME ON  VOLI  I  DA  SVE  TO  IMA  NEKI  SMISAO  ZA  KOJEGA  ON  ZNA  DA  JE  NAJBOLJI  ZA  MENE.

I  OPET  SAM  BIO  RADOSTAN,  MOGAO  SAM  POLETJETI.

I  TAKO  TO   IDE  IZ  DANA  U  DAN.

A  TO  ŠTO  SI  REKLA  ZA  MOLITVE,  DA  SU  TI  NEKAKO  PRAZNE  I  BEZ  LJUBAVI,  TO  SE  I  MENI  DOGAĐA.  PUNO  SE  MOLIM  KROZ  DAN.  NEKADA  NI  NE  STIGNEM  PA  SE  MOLIM  I  KADA  ŠEĆEM  I  KADA  VOZIM  AUTO, STALNO KADA NAĐEM  VREMENA.

I  JA  SAM  SE  PITAO,  NEKAKO  SAM  OSJETIO,  DA  U  TOM  STALNOM  NABRAJANJU  TIH  MOLITVI  SE  IZGUBI  ŽAR.  NE  ZNAM,  VIDJET  ĆU  DA  LI  ĆU  ŠTO  MIJENJATI.  NEKA  ISKUSTVA  SU  MI  I  DRUGI  REKLI.

NO  ONO  ŠTO  ME  UVIJEK  ''DIGNE''  DA   NASTAVIM  S MOLITVOM  SU  SILNE  NAKANE  ZA  KOJE  SE  MOLIM.  KADA   SE  SJETIM  SVIH  ONIH  LJUDI  I  NJIHOVIH  POTREBA  ZA  KOJE  SE  MOLIM,  ILI  JADNIH  DUŠA  U  ČISTILIŠTU,  ILI  ONIH  TRPEĆIH  DUŠA  I  DUŠA  NA  SAMRTI,  PA  TKO  SAM  JA  DA  IZOSTAVIM  TE  SVOJE  MOLITVe?!  PA  TAKVE  KAKVE  SU  VIŠE  ZNAČE  SVIM  NJIMA,  I  MENI  I  MOJOJ  OBITELJI,   NEGO  DA  SE  NE  MOLIM.

ZA  TEBE  I  TVOG  MUŽA  SE  NISAM  SVAKI  DAN  MOLIO  ALI  ĆU  SAD  I  VAS  STAVITI  U  SVOJE  MOLITVE,  ONE  KRATKE,  SVAKODNEVNE.

MOGAO  BIH  TI  JA  PRIČATI  O  JEDNOM  ČOVJEKU  OD  PRIJE  DVADESET  I  NEŠTO  GODINA  KOJI  JE  MISLIO  DA  JE  CIJELI  SVIJET  NJEGOV  JER  JE  SVIME  HTIO  UPRAVLJATI  I  KONTROLIRATI,  MISLIO  JE  DA  SVE  MOŽE  ŠTO  ON  MISLI  DA  MOŽE.  PA  SE  U  SVEMU  TOME  ''JA  PA  JA  I  ŠTO  ĆU  JA  I  KAKO  ĆE  BITI  MENI''  IZGUBIO.  IZGUBIO  SEBE,  SKORO  OBITELJ,  SKORO   SUPRUGU.  I  ONDA  GA  JE  GOSPODIN  DIGAO  JER  JE  ON  GOSPODINA  TRAŽIO.  NEMOJ  DA  SE  I  TI  TAKO  IZGUBIŠ.  JA,  MI,  MENI...

MOŽDA  TREBAŠ  MALO  STATI,  DIĆI  GLAVU,  OKRENUTI  SE  OKO  SEBE.  AKO  SI  KROZ  MOLITVU  DOŠLA  DO  TOGA  DA  VAM  JE  STAN   ONO  ŠTO  GOSPODIN  HOĆE,  VJERUJ  MI  DA  ĆE  BITI  SVE  U  REDU.  SAMO  BUDI  STRPLJIVA.  IMAM  NEKI  BLAGI  OSJEĆAJ  DA  TI  JE  NESTRPLJIVOST,  PA  JOŠ  TU  I  ONO,  MLADENAČKA,  JEDAN  OD  VEĆIH  PROBLEMA.
AKO  TO  NIJE  TO,  PROBAJ  SE  O  SVEMU  TOME  JOŠ  JEDANPUT  PREISPITATI  U  RAZGOVORU  S  MUŽEM.

A  ŠTO  SE  TIČE  TOG  TVOJEG  UNUTRAŠNJEG  STANJA,  MOJE  ISKUSTVO  GOVORI  DA  GA JE  NAJBOLJE  POBIJEDITI  KROZ  TO  DA  TO  PODIJELIŠ  S  DRUGIMA,  ZA  KOJE MISLIŠ  DA  ĆE  TE  RAZUMJETI.  U  VJERI  I  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

I  OTIĐI  NA  KOJU  ISPOVIJED,  PREDAJ  TE  SVOJE  MUKE  GOSPODINU.  PA  NE  ŽELI  TE  ON  TAKO  JADNU!  ON  TI  JE  DAO  KUŠNJE  ALI  I  ORUĐA  ZA  BORBU  PROTIV  NJIH.  I  MISU  I  ISPOVIJED   I  MOLITVU  I  MUŽA   I  LJUDE  U  VJERI  OKO  TEBE.  I  SIGURNO  JOŠ  NEKE  KOJI  TE  MOGU  OHRABRITI.  PODIJELI  TO  SA  SVIMA,  KAKO  ĆES   ZA  ŠTO  BITI  SPREMNA.

PREKRASNO  PJEVAŠ.  IMAŠ  PREKRASNIH  PJESAMA  O  GOSPODINU,  MARIJI,  KADA  TI  JE  TEŠKO,  OTPJEVAJ  U  SEBI  NEKU  OD  NJIH.  JA  SAM  U  NEDJELJU  BIO  NA  MISI  U  10.00. EVO  SAD  MI  IDU  TRNCI  I  SUZE. BILO  MI  JE  MALO  TEŠKO  I  DOŠAO  MI  JE  GOSPODIN.  KROZ  PJESMU  ''DA  TE  SAMO  DOTAKNEM''.  ZNAO SAM  DA  JE  TO  PJESMA  ZA  MENE.  PJEVAO  SAM  I  PLAKAO.  I  BIO  BESKRAJNO  RADOSTAN.  A  NASTAVAK  DANA,  NAKON  TOGA,  MOGAO  JE  BITI  BILO  KAKAV,  JA  SAM SE  SAMO  PRISJETIO  NA  ONO  U  CRKVI  I  BIO  SAM  RADOSTAN.

I  NA  KRAJU,  TO  MI  JE   SADA  PALO  NA  PAMET,  PROBAJ  SE  MALO  OKRENUTI  OKO  SEBE  I  POGLEDATI  KOME  TREBA  TVOJA  POMOĆ.  NEMOJ  SAMO  MISLITI  NA  SVOJE  POTREBE,  PROBAJ  NAĆI  NEKOGA  KOME  TREBA  TVOJA POMOĆ,  ZNANOME  ILI  NEZNANOME.  POGOTOVO  ONOM  KOJI  TI  JU  NE  MOŽE  VRATITI.  O,  TO  TI  JE  GOSPODINU  JAKO  DRAGO  A  NAMA,  KOJI TAKO  POMAŽEMO,  DIGNE  GLAVU  GORE  I  VRATI  NAM   SJAJ  U  OČI.  OČI,  KOJE  SU  OGLEDALO   DUŠE.

BOŽJI  BLAGOSLOV  S  TOBOM,  IVAN.''

Pa sam joj kroz nekoliko sati poslao još jedan e-mail:

''POZDRAV I BOŽJI BLAGOSLOV TEBI I TVOJIMA.

ONAJ E-MAIL OD JUTROS SAM TI NAPISAO U JEDNOM DAHU,

KAKO MI JE IŠLO. I RAZMIŠLJAO TOKOM DANA O SVEMU ŠTO SI

MI NAPISALA.

A DANAS NA VEČERNJOJ MISI POTVRDA SVEGA TOGA. ŠTETA

ŠTO NISI BILA TAMO. MISA KAO DA SE TEBE TICALA. BILO JE

ČITANJE POSLANICE SVETOG JAKOVA. O KUŠNJI. PROČITAJ SI

JU. A ONDA JE DRAGI ŽUPNIK, ŠTO U TJEDNU INAČE RIJETKO

ČINI, ODRŽAO JEDNU PROPOVIJED. O KUŠNJAMA KOJE NAM SE

DOGAĐAJU. PUNO SI MOGLA U SVEMU TOME NAĆI ZA SEBE.

EVO TO TI JE ONO ŠTO SAM TI REKAO. MI UČINIMO ŠTO MI

MOŽEMO, npr. DOĐEMO NA MISU KAKO GOD NAM TEŠKO BILO,

A ONDA OSTALO UČINI GOSPODIN. PA SAM SE I ZA TEBE I

TVOG  MUŽA KRATKO POMOLIO.

PONOVNO SAM SI PROČITAO TVOJ E-MAIL. DA, SADA SAM GA

ONAKO RAZMATRAO. I VIDIM DA SI TI U SVOJEM ŽIVOTU

NAPRAVILA NEKE PLANOVE I ČVRSTO SI ŽELJELA DA IH

OSTVARIŠ. SKORO DA I NISI ODŠKRINULA VRATA ZA BOŽJU

VOLJU. ONU KOJU ON IMA ZA TVOJ ŽIVOT I SADA TVOJEG

MUŽA I VAŠE ZAJEDNIČKO DIJETE. A SVE ONO ŠTO JE U

SUPROTNOSTI S ONIM KAKO SI TI TO ZAMISLILA, ČINITE

JADNOM.

KAKO GOD SI U VJERI U GOSPODINA, OSJEĆAM DA JE TO

ISKRENO, DOPUSTILA SI ZLU DA TE ODVUČE NA PUT GDJE SI

VAŽNA TI I TVOJE ŽELJE A NE GOSPODIN I NJEGOV PUT ZA

TEBE.

SJETI SE ONOGA DA MI SE MORAMO SMANJIVATI DA BI ON

MOGAO RASTI. TI SE NE ŽELIŠ SMANJITI I ON U TEBI NE MOŽE

RASTI.

DOK SI PRIHVAĆALA NJEGOVU VOLJU, SVE JE IŠLO SVOJIM

TOKOM. A ONDA SI SVOJE ŽELJE STAVILA ISPRED NJEGOVIH

ŽELJA I NJEGOVOG PUTA ZA TEBE. PREVIŠE SI ŽELJELA,

PREVIŠE SI SE DIGLA I ON SE SMANJIO. I PRETPOSTAVLJAM

DA SU TI MOLITVE POSTALE ODLAZAK U DUĆAN. JA TI TO

IZMOLIM A TI MI TO DAJ.

JA TI SE VEĆ ODAVNO NE MOLIM ZA SVOJU DJECU ZA

KONKRETNE STVARI. JA SE SAMO SVAKI DAN MOLIM DA IM

GOSPODIN UDIJELI OBRAĆENJE, UČVRŠĆIVANJE VJERE,

NUTARNJE ISCJELJENJE I BLAGOSLOVLJENE ODNOSE U

OBITELJI. A SVE OSTALO, ZDRAVLJE, FAKULTET, ISPITE, ITD.

PREPUŠTAM GOSPODINOVOJ VOLJI ZA NJIH. AKO ĆE MI

GOSPODIN USLIŠATI ONO ZA ŠTO SE MOLIM ZNAM DA ĆE S

NJIMA I NJIHOVIM ŽIVOTIMA BITI SVE U REDU.

EVO O ČEMU TI JA PONEKAD RAZMIŠLJAM. I TO ME DIGNE.

ŠTO DA SUTRA, ILI ZA KOJI DAN, GOSPODIN ODLUČI POZVATI

ME NA RAČUN. DA UMREM?

ŠTO ĆU DONIJETI PRED NJEGA? KOJE MISLI, KOJA DJELA? ŠTO

ĆU DONIJETI PRED NJEGA?

ŠTO ĆU MU ODGOVORITI NA ONO PITANJE DA LI SAM VRŠIO

NJEGOVU VOLJU, DA LI SAM PRIHVAĆAO ŽIVOT KOJI MI JE DAO

SA ZAHVALNOŠĆU I RADOŠĆU ZA SEBE I DRUGE?

ŠTO ĆU MU REĆI, DA LI ĆU MOĆI PODIĆI POGLED? ILI ĆU

POČETI PA NISAM OVO PA NISAM ONO, PA BILO MI JE TEŠKO,

PA DRUGI SU BILI OVAKVI I ONAKVI, ITD...

NE, ON ĆE ME SIGURNO PREKINUTI, ŠTO SI TI ČINIO?!  I,

TUUUF, SVE MOJE LJUDSKO NESTANE. SVE JE BILO NEBITNO.

SAMO ĆE BITI BITNO DA LI SAM SA ZAHVALNOŠĆU VRŠIO

NJEGOVU VOLJU I PRIHVAĆAO ŽIVOT TAKAV KAKAV MI JE BIO

DAN.

UPITAJ SE ISKRENO, DA LI TI STVARNO VJERUJEŠ U ŽIVOT POSLIJE SMRTI, NA SUSRET S GOSPODINOM I SVOJIM GRIJESIMA, NA ČISTILIŠNU MUKU KOJA NAS SVE ČEKA, AKO NAM SE NE SMILUJE BOŽJE MILOSRĐE?

DA LI TI U TO VJERUJEŠ?

KADA SI BUDEŠ DALA DECIDIRANI ODGOVOR, DA, MOĆI ĆEŠ

DALJE S PJESMOM I RADOŠĆU.

A DO TOGA PREOSTAJU TI ISPOVIJEDI, POKORE, MISE,

MOLITVE, I OVAJ MOJ E-MAIL, UVIJEK KADA ĆEŠ OSJETITI

POTREBU.

POZDRAV I BOŽJI BLAGOSLOV, IVAN.''

Naravno, nakon ovakvog mojeg otvaranja srca i duše prema drugom, služeći drugom, vršeći Gospodinovu volju, Gospodin mi pošalje prekrasne riječi zahvale od te osobe u vidu njezinog e-maila:

''Joj...ovi Vaši mail-ovi su ko i Vaši članci sa stranice, stvarno da te prodrmaju....navedu na razmišljanje i podignu na koljena a moje je da se dignem na noge....sve ste napisali baš tako kako je...svjesna sam da sam previše opterećena s nama i tim svojim snom da budemo obitelj u svom domu...baš kak Vi velite mi, mi,..i onda opet mi.....ko u onoj reklami ja pa ja pa ja...a onda, dosta o meni idemo sad na moj auto!!!! Da Vas malko nasmijem....

Svjesna sam svega toga, baš sam u nekoj pustinji sa svime pa mi trebaju ovakvi izvori vode poput Vašeg mail-a....i baš kako Vi kažete fali mi vremena za molitvu, onu pravu sve nešto molim u hodu...kad šećem na posao pa s posla pa u autu...i mislim da je i to veliki razlog ovih slabosti jer htjeli mi ili ne stalno nam nešto odvuče pažnju....fale mi i prijatelji, svi bliski su mi zbog posla van mjesta...i onda baš kako ste napisali, pokušavamo i na drugim područjima, trudimo se biti dobri i prema onim jadnim ljudima koji stvarno imaju probleme, kupili smo neke zimske cipelice dječici od jednih siromašnih ljudi, dali igračke,....ali uvijek se može na tom planu puno više...

Nevjerojatno je sad kad mi pišete za pjesme..i ja sam u nedjelju na misi u 10h plakala...Inače ta pjesma Da Te samo dotaknem...zaista je posebna pjesma...meni jedna od dražih...a ona je i uspavanka za naše dijete...od prvog dana u svim tim borbama, u toj samoći - meni je ta pjesma bila utjeha i snaga,... držala bi ga na rukama pjevala i plakala....tako je i njemu postala najdraža...kolko god je bilo  nemirno i plakalo, s tom pjesmom bi ga uvijek primirila....tako je i dan danas...bilo je zanimljivo u crkvi... šetalo je okolo po crkvi i kad je počela ta pjesma, došlo je do mene, pružilo ručice i morala sam ga uzeti…leglo je na rame i slušalo....

Hvala vam na riječima, trudu i vremenu koje ste mi podarili...svjesna sam svega i radim na tome, baš kak velite treba možda nešto promijeniti, svakako treba...Znam da su ovi moji, nazovimo ih problemima ništa već samo naspram Vaših životnih borbi, poraza i pobjeda,...sadašnjih dilema i odluka....a opet ništa naspram nekih drugih i zato baš kak velite treba ići korak po korak...da teško je to...korak po korak....kak piše u Svrhovitom životu, Gospodin ima vremena.....samo treba uhvatiti korak s njim....a ne koračati svojim tempom....lakše mi je puno, vidim da i neko poput Vas, ko je zaista duboko u vjeri, ima istih dilema neko mi dođe lakše....da mi snage da je to vjerojatno normalno u određenim razdobljima...hvala Vam...''

Ja sam tu našu ''prepisku'' završio još jednim kratkim e-mailom:

''DRAGA  SESTRO  U  VJERI,  NEMOJ  MENI  ZAHVALJIVATI

NEGO  GOSPODINU.  OVI  MOJI  E-MAILI,  POGOTOVO  ONAJ

PRVI,  BILI  SU  VOĐENI  S  DUHOM  SVETIM  KOJI  JE  BIO

OKRENUT  PREMA  TEBI.

MENE  JE  SAMO  ISKORISTIO  KAO  ORUĐE.  ONDA  TI  JA

PONEKAD  PONOVNO  BUDEM  ČITAO  TE  E-MAILE  KOJE  SAM

TI  NAPISAO,  KADA  ĆE  MENI  TREBATI  DODATNE  SNAGE,  I

BUDEM  SE  DIVIO  NJIHOVOM  SADRŽAJU  KAO  DA  IH  JE

NETKO  DRUGI  NAPISAO.

ZATO  UVIJEK  ZAHVALI  GOSPODINU.

I  DA  NEMA  GOSPODIN  S  TOBOM  VELIKE  PLANOVE  U

BUDUĆNOSTI,  DA  SVOJOM  VJEROM  I  ŽIVOTOM  U  VJERI

SVJEDOČIŠ  ZA  NJEGA,  I  TI   I  JA  BILI  BI  SAMO  NA

POZDRAVU  NA  CESTI.

ALI  OVO  SVE  TI  JE  SAMO  BOŽJE  DJELO.  ON  UPRAVLJA

SVIMA  NAMA.  MI  SE  SAMO  TREBAMO  PREPUSTITI  I

ČINITI  ONO  ŠTO  MOŽEMO.

BOŽJI  BLAGOSLOV,  IVAN.''

I  to je to. Prekrasno.  IMA  NAS.

SAMO  PONEKAD  ZABORAVIMO

TO  DRUGIMA  REĆI.  DA  SMO

TU,  DA  JE  GOSPODIN  S  NAMA,

DA  NAM  ČINI  VELIKE  STVARI  U

NAŠIM  ŽIVOTIMA.

O,  IMA  NAS…

HVALA  TI  GOSPODINE  ŠTO  NAS

IMA!  NEKA  NAS  TVOJ  SVETI

DUH  VODI  DA  TO  KAŽEMO  I

DRUGIMA  OKO  SEBE!

BLAGOSLOVLJEN TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.