Ponedjeljak, 19.12.2011.g.

Adventsko vrijeme, mise ''zornice'' u 6.00 ujutro, ispovijedi,  DUH  BOŽIĆA  koji dolazi, Badnjak i kićenje božićnih jelki u krugu obitelji… sve to ima neki posebni smisao.  I  NE  TREBA   SE  TOME  ČUDITI.  TO  JE  VRIJEME  U  KOJEM  ČEKAMO  DA  NAM  DOĐE  SPASITELJ  I  OTKUPITELJ  NAŠIH  GRIJEHA.

Zato mi i nije čudno da sam ujutro, a još nije bilo 7.00 sati, tiho plakao u jednom kafiću, na jutarnjoj kavi poslije mise ''zornice''. I opet sam se pitao kakve su to suze, da li suze žalosti, radosti ili nečeg drugog. Ovaj puta su to bile  suze  ''nečeg  drugog''. Samo su tekle niz lice.  SUZE  SLAVE  BOŽJE.

Prvo sam razmišljao o svojim grijesima s kojima se svakodnevno borim. Uvidio sam da svatko od nas ima neke ljudske osobine koje nas lako dovedu do toga da sagriješimo prema Gospodinu u njegovim zapovijedima. Svi se mi teško nosimo s nekim grijehom, često u njemu ''padnemo'', dok se sa nekim drugim grijesima, koji su drugima teški, puno lakše nosimo.

Moji su oholost, neumjerenost u jelu i piću i grijesi povezani s bludnošću i ljudskim životom. Taman mislim da sam se ''othrvao'' zlu, da me ne može više ''polomiti'' da učinim neki od tih grijeha, kada ono dođe sa potpuno novim ''štosevima'' i ''baci'' me na pod.

No,  TU  JE  UVIJEK  MOJ  GOSPODIN.  MISA,  MOLITVE  I  ''DIGNE''  ON  MENE  S  PODA,  ''POŠALJE''  MI  U  MISLI  RIJEČI  OHRABRENJA  I  UTJEHE.  I  TRAŽI  OD  MENE  DA  IDEM  DALJE.  JER  ME  ON  TREBA   U  TOJ  BUDUĆNOSTI.  A  TAJ  OSJEĆAJ  GOSPODINOVE  BLIZINE  UVIJEK  U  MENI  POBUDI  TAKVE  OSJEĆAJE  DA  MI  SUZE  SAME  POČNU  TEĆI.

A jutros sam plakao  GLEDAJUĆI  SLAVU  BOŽJU  KAKO  DJELUJE  U  JEDNOJ  OBITELJI.  PUNO  PROBLEMA,  RAZNIH  PROBLEMA  U  TOJ  OBITELJI.  DJELUJE  ZLO  NA  RAZNE  NAČINE.  NIJE  NI  ČUDNO,  JER  JE  TO  OBITELJ  U  KOJOJ  SE  SVJEDOČI  I  SVJEDOČIT  ĆE  SE  ZA  GOSPODINA.  A  JA  SE  SVAKO  JUTRO  POMOLIM   ZA  NJIH  DA  GOSPODIN  OJAČA  SNAGU  SVJEDOČENJA  ČLANOVIMA  KOJI  SU  NJEGOVI  SVJEDOCI  A  DA  SE  SMILUJE  ONIMA  KOJI  SE  TRAŽE.

I DANAS, NA MISI ZORNICI,  IH JE  BILO  NEKOLIKO  NA  MISI.  SVI   SU  ONI  IMALI  NEKE  SVOJE  NAKANE  ZAŠTO  SU  DOŠLI.  JA  MOGU  SAMO  NASLUĆIVATI.  ALI,  ONO  ŠTO  SAM  DJELOMIČNO  ZNAO  NATJERALO  MI  JE  SUZE  NA  OČI.  GLEDAO  SAM  KROZ  PROZOR  U  NEBO  I  ZAHVALJIVAO  GOSPODINU  NA  TOME  ŠTO  ČINI  SADA  U  TOJ  OBITELJI.  PROSLAVLJA  SEBE,  SVOGA  OCA  I  DUHA  SVETOGA.

I opet mi dođe pomisao da to nije ni čudno.  VRIJEM  JE  BOŽIĆA,  DOBRI  DUH  BOŽIĆA  DJELUJE.  MNOGI  OD  NAS  SAMO  U  TO  VRIJEME,  BOŽIĆNO  VRIJEME,  NA  TRENUTAK  ZASTANEMO  U  VRTLOZIMA  SVOJIH  ŽIVOTA,  IZAĐEMO  ZA  TRENUTAK   VAN  IZ  TIH  NAŠIH  VRTLOGA,  I  POKUŠAMO  SE  PONAŠATI  ONAKO  KAKVI  BI  INAČE  HTJELI  BITI.

DOBRI  DUH  BOŽIĆA  MNOGIMA  NAM  U  TIM  TRENUCIMA  DADNE  ZA  SPOZNATI  KAKO  BI  LIJEPO  BILO  KADA  BI  PUSTILI  GOSPODINA  U  SVOJ  ŽIVOT.  JER  BOŽIĆ  JE  UPRAVO  TO,  PUŠTANJE  GOSPODINA  U  NAŠE  ŽIVOTE.  JER  ON  DOLAZI,  HTJELI  ILI  NE  HTJELI.  TO  NE  MOŽEMO  SPRIJEČITI.

NO,  PITANJE  JE  DA  LI  ĆEMO  MU  OTVORITI  VRATA.   JER  ON  ĆE  SVAKOME  OD  NAS  POKUCATI.  KUC,  KUC,  KUC.  ''JA  SAM  MIR,  LJUBAV, ZADOVOLJSTVO.  TU  SAM  DA  BUDEM  S  VAMA.  OTVORITE  MI  SVOJA  SRCA  I  DUŠE  DA  UĐEM  TU  I  DA  SE  NASTANIM  ZAUVIJEK.''

Tako  je i meni Gospodin kucao godinama.  NISAM  GA  ČUO.  ZASTAJKIVAO  SAM  PONEKAD,  KAO  DA  SAM  NEŠTO  ČUO.  ALI  ZLO  MI  NIJE  DALO  DA  STANEM  POTPUNO,  DA  DOBRO  OSLUHNEM  TKO  TO  KUCA.  I  NASTAVIO  SAM  SE  DALJE  VRTJETI  U  SVOM  ŽIVOTNOM  VRTLOGU.

Gledao sam kroz prozor u nebo i sjetio se kako jedva čekam da mi dođe sin iz Zagreba, sa studija, da složimo borić, u holu kuće, pa ćemo ga svi zajedno kititi. I kćer će doći pa ćemo svi zajedno OTVORITI  VRATA  GOSPODINU .  I  U  ZRAKU  ĆE  SE  OSJEĆATI   TAJ  DOBRI  DUH  BOŽIĆA.  ONAJ  ISTI  DUH  KOJEGA  SAM  JA  GODINAM  TJERAO  IZ  NAŠE  KUĆE.  PONEKAD  SE  ON  SAKRIVAO  PO  KUTEVIMA,  NIJE  SE  DAO  ODMAH  ISTJERATI  PA  SU  I  TI  BOŽIĆI  PONEKAD  I  DALI  NASLUTITI  KAKO  BI  TO  TREBALO  BITI.

NO  ZLO,  UVIJEK  SPREMNO  ZA  KUŠNJE  U  KOJE  NAS  GOSPODIN  PUŠTA, VRAĆALO  ME  UBRZO  U  VRTLOGE  ŽIVOTA.

A  ČIM  SE  PRIBLIŽI  MISLOSNO  VRIJEME,  VRIJEME  BOŽIĆA,  ZLO  I  NJEGOVI  ZLI  DUHOVI  POJAČAJU  SVOJE  DJELOVANJE.  TO  SE  NAJBOLJE  VIDI  U  RAZNIM  SITUACIJAMA  KOJE  SE  DOGODE.  IZGLEDA  KAO  DA  JE  NETKO  NEKOME  NAPRAVIO  NEŠTO  SAMO  DA  GA  POVRIJEDI  A  ZAPRAVO  JE  ZLO  POSTAVILO  NEKU  ZAMKU,  SAKRILO  NAM  PRAVU  ISTINU.  I  MNOGI  SE  ONDA  POSVAĐAJU.

A  TREBA  SAMO  STATI,  VIDJETI  TOČNO  ŠTO  SE  DOGODILO  I  KAKVA  JE  BILA  ČIJA  NAMJERA.  PORAZGOVARATI  S  NJIM,  AKO  TREBA  I  OPROSTITI,  I  ONDA  ĆE  TE  VIDJETI  GOSPODINOVU  BOŽIĆNU  SLAVU.  NAJEDANPUT  ĆE  SE SVE  RAZRIJEŠITI  NA  NAJBOLJI  NAČIN.  UVIJEK  BUDITE  SPREMNI  DA  PREPOZNATE  DJELOVANJE  ZLA.  U  OVE  DANE  U  PUNOJ  JE  AKCIJI.

GOSPODINE,  DAJ  DA  SPOZNAMO  TVOJU  BOŽIĆNU  SLAVU.  DAJ  DA  TE  PREPOZNAMO  I  OTVORIMO  TI  VRATA.  PA  MAKAR  NA  JEDAN  TREN  NEKA  NAS  POSJETI  TVOJ  DOBRI  BOŽIĆNI  DUH.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.