Nedjelja, 06.11.2011.g.

Razgovaram tako s jednim prijateljem, bratom u vjeri, o tome kako su teško shvatljivi, ponekad i neshvatljivi  puti koje nam je Gospodin namijenio a koje moramo proći zajedno s našim bračnim drugovima.

Ja sam mu pričao o nekim mojim kušnjama kroz koje prolazim u svojem braku. I gdje sam podcijenio zlo koje me kušalo na strašno lukav način. Način u kojem nisam prepoznao da zapravo ono što sam mislio da je ispravno, da je Gospodinu drago da to učinim, što sam smatrao da i kao čovjek trebam učiniti,  ZAPRAVO  GOSPODINU  NIJE  BILO  DRAGO,  ZLO  ME  PREVARILO.

JER  SAM  TO  STAVIO  ISPRED  ODNOSA  MENE  I  MOJE  SUPRUGE.  A  ZAPRAVO  JE  TAJ  ODNOS  SVET  ODNOS,  TO  JE  ODNOS  KOJI  JE  GOSPODIN  ODABRAO  ZA  MENE  I  ZA  NJU,  GOSPODIN  NAS  JE  SPOJIO,  PRED  NJIM  SMO  SKLOPILI  NERASKIDIVU  VEZU.  I  ZATO  JE  TAJ  ODNOS  I  POVJERENJE  IZ  TOG  ODNOSA  ISPRED  SVIH  DRUGIH  ODNOSA  KOJE  IMAMO  PREMA  DRUGIM  LJUDIMA  OKO  SEBE.  ODNOS  MUŽA  I  ŽENE  ISPRED  JE  ODNOSA  S  DJECOM,  RODITELJIMA,   S  PRIJATELJIMA  I  SVIMA  DRUGIMA  OKO  NAS.

OSIM  S  BOGOM.  BOG  JE  ISPRED  SVIH  NAŠIH  ODNOSA  SA  BILO  KIM,  BILO  GDJE.

I zaključili smo , tako je i kod mojeg prijatelja, da Gospodin vrlo često, zapravo je to i pravilo, sjedinjuje u bračnu zajednicu muškarce i žene različitih karaktera. I zaključili smo da je drugačije, da bi bilo puno više rastava, kako god to sada čudno zvuči.  Ako su muškarac i žena ušli u crkveni brak pred Bogom  IZ  LJUBAVI,  znači  da  nije  bilo  nikakvih  prisila, nedoumica, dvojbi kod nekog od njih,  U  BRAK  SKLOPLJEN  IZ  LJUBAVI,  ONDA  BI  ON  TREBAO  IZDRŽATI  SVE  NAPADE  ZLA  KOJE  ĆE  GA  NASTOJATI  RAZORITI  KROZ  CIJELI  NJIHOV  ZAJEDNIČKI  ŽIVOT.

Ja sam mu samo ponovio onu svoju misao, za koju sam siguran da je istinita,  DA  SMO  MI,  BRAČNI  DRUGOVI,  SA  SVOJIM  RAZLIČITOSTIMA,  ZAPRAVO  ''KARTE  ZA  VJEČNI  ŽIVOT''  JEDAN  DRUGOME,  JER  S  JEDNE  STRANE  AMORTIZIRAMO  LOŠE  KARAKTERISTIKE  JEDAN  PREMA  DRUGOME,  MIJENJAJUĆI  IH  KROZ  ŽIVOT,  A  S  DRUGE  STRANE  POTENCIRAMO  JEDAN  DRUGOME  ONE  NAŠE  POZITIVNE  OSOBINE  I  NJIH  PRENAŠAMO  JEDAN  NA DRUGOGA.

A neki dan, na Dušni dan, nakon jutarnje mise, ostao sam još sjediti u prvoj klupi, pred oltarom, moleći još neke svoje svakodnevne molitve. Molio sam zatvorenih očiju. I kroz nekoliko trenutaka osjetim da netko stoji kraj mene, na prvoj stepenici oltara. Onako pognute glave otvorim oči i primijetim da to stoji naš dragi župnik. Nisam se dalje na njega obazirao jer sam zaključio da mene ne treba, jer bi me već prekinuo u molitvi. Ja sam nastavio moliti u sebi zatvorenih očiju a on je ostao stajati.

Trajalo je to nekih 30-tak sekundi kad osjetim da je on napravio nekoliko koraka prema sredini crkve, prema sredini oltara i da je tamo s nekim započeo kratki razgovor. Muški i ženski glas. I začas sam čuo ''U  IME  OCA  I  SINA  I  DUHA  SVETOGA.''  To me prenulo od molitve pa sam otvorio oči. I vidim župnika s otvorenim molitvenikom kako stoji pred jednim parom, mužom i ženom. Muž teški invalid, teškog i sporog hoda sa štakom, sa suprugom koja ga drži pod rukom. Mislim da su oboje 60 i neka.

U našem malom gradiću njih svi poznamo jer ih možemo svakodnevno vidjeti kako šeću gradićem. S noge na nogu. On teškog hoda, jedna ruka sa štakom na koju se oslanja, vuče noge teško za sobom, onako krupnog izgleda. A njegova supruga, sitnija, ga drži pod drugu ruku, pomažući mu u hodu i hodajući u ritmu koraka koje on može hodati. NJIH  DVOJE  ZAJEDNO,  S  NOGE  NA  NOGU,  RUKU  POD  RUKU.

On je prije dosta godina doživio teški moždani udar. Bio je nepokretan. Ali se nekako uspio, barem djelomično, oporaviti.  I  od  tada  je  potpuno ovisan o svojoj supruzi, i poznam ih već dugi niz godina, ali onako površno, jer žive na drugom ulazu zgrade u kojem sam nekad i ja stanovao. Uvijek su nekako drago izgledali.

I  KAD  GOD  IH  VIDIM,  OSJETIM  NEKAKVI  POSEBNI  OSJEĆAJ.  OSJETIM  NEKU  POSEBNU  RADOST.  IZ  DANA  U  DAN,  IZ  MJESECA  U  MJESEC,  IZ  GODINE  U  GODINU,  ONI  SVIMA  NAMA  POKAZUJU  KAKO  IZGLEDA  PRAVA  LJUBAV  MUŽA  I  ŽENE  NA  DJELU.  KAKO  IZGLEDA  KADA  SE  JEDAN  BRAČNI  DRUG  ŽRTVUJE  ZA  DRUGOGA.  KADA  MU  PRUŽA  NESEBIČNU  PAŽNJU  I  POMOĆ.  24  SATA  DNEVNO.

Ponekad sam znao proći kraj njih, ili ih preteći. On je znao nešto pitati, teško govori od bolesti, a ona ga strpljivo sluša pa mu odvrati. Sve sa puno mirnoće i razumijevanja. A i u njemu osjećam, mada to nisam čuo,  OBILJE  LJUBAVI  KOJU  ON  GAJI  PREMA  SVOJOJ  SUPRUZI.

ŠTO  JE  I  KAKVA  JE  TO  LJUBAV?  OD  ČEGA  SE  SASTOJI?  ŠTO  ONI  JEDNO  PREMA  DRUGOME  OSJEĆAJU?  Ne znam. Ne poznam ih i nisam baš puno s njima razgovarao. Tu i tamo koja riječ.

ALI  ONO  ŠTO  VIDIM  I  OSJEĆAM  NE  MOŽE  ME  PREVARITI.  NIJE  TO  PO  ZLU.

VIDIM  SVAKODNEVNO  BOŽJU  SLAVU  NA  DJELU  KROZ  SVJEDOČENJE  DVOJE  BRAČNIH  DRUGOVA  BOŽJEG  BRAKA  KAKAV  BI  ON  TREBAO  BITI.  NESEBIČNOST,  TRPLJENJE,  SLUŽENJE,  POMAGANJE,  RAZUMIJEVANJE,  BLISKOST,  POŠTOVANJE.

JEDNOM  RIJEČJU  -  LJUBAV.

A  KAKO  ZNAM  DA  TO  NIJE  GLUMA  ZA  SVE  NAS,  NEKA  PREDSTAVA?

TAKO  JER  SU  ONI  SVAKI  DAN  NA  MISI.  ZAJEDNO,  RUKU  POD  RUKU,  S  NOGE  NA  NOGE,  DOĐU  ONI  SVAKI  DAN  NA  SASTANAK  SA  SVOJIM  GOSPODINOM  OD  KOJEGA  ONDA  DOBIJU  SNAGE  I  MIRA  DA  MOGU  DALJE  U  ŽIVOTU  VOLJETI  I  POŠTOVATI  JEDAN  DRUGOGA  KAKO  JE  TO  GOSPODIN  ISPLANIRAO  KADA  IM  JE  PUTE  SPOJIO  U  JEDAN  ŽIVOTNI  PUT.

I to jutro došli su do župnika da on dadne mužu sakrament  BOLESNIČKOG  POMAZANJA.  Bilo mu je jako loše dan prije i htio je primiti taj sakrament kako bi mu bilo bolje. Kada je župnik počeo s molitvom digao sam se i ja i okrenuo se prema njima te se pridružio molitvama koje idu uz taj obred. Župnik je ruke i čelo onog dragog čovjeka pomazao uljem, uz pripadajuće molitve. Kada je obred završio, ja sam nastavio sa svojim molitvama ali sam čuo da je čovjek rekao župniku da mu je sada odmah bolje. Čulo mu se i u glasu. Kao neko olakšanje.

A mi vjernici, i ja sam tako prije mislio, premalo koristimo taj sakrament. Nekako se uvriježilo mišljenje da to mogu primiti samo oni na samrti. A ne, svi oni koji imaju neke teške bolesti trebali bi se obratiti svojim župnicima i zatražiti od njih da prime taj sakrament. Mislim da je neki običaj ili crkveni propis, do dva puta na godinu.

No, kako bilo da bilo  to dvoje dragih ljudi koje ja zapravo ni ne poznam najbolje,  sinonim  su  mi  za  BRAČNU  LJUBAV  MUŠKARCA  I  ŽENE.  I  U  DOBRU  I  U  ZLU,  DOK  IH  SMRT  NE  RASTAVI.

GOSPODINE,  TI  DRAGI  LJUDI  SVAKI  DAN  SU  S  TOBOM  NA  SASTANKU.  BUDI  IM  MILOSRDAN  I  NE  USKRATI  IM  SVOJE  LJUBAVI  I  MIRA  U  NJIHOVIM  MEĐUSOBNIM  ODNOSIMA.

A  I  SVIMA  NAMA  GOSPODINE,  KOJIMA  SU  KUŠNJE  DRUGAČIJE  I  KOJI  SE  JOŠ  U   TEBI  TRAŽIMO.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.