Petak, 28.10.2011.g.

O toliko bi stvari htio pisati. Toliko prekrasnih duhovnih svjedočanstava koje svakodnevno doživljavam s Gospodinom. A to samo zato jer sam se potpuno ''otvorio'' prema Gospodinu i pustio Ga u cijelosti u svoj svakodnevni život.

No, jedna tema, jedno stanje našega duha i naše svijesti, često susrećem u svakodnevnom životu živeći i razgovarajući s drugima oko sebe.

Svi mi imamo svoje životne probleme. I svi mi mislimo da su ti naši problemi najveći na svijetu. A to je i normalno jer  su to  NAŠI  PROBLEMI.  I često ih ne znamo kako riješiti, kako uopće pristupiti njihovom rješavanju. I u toj borbi glava nam ''tone'' sve niže i niže, nešto ju ''pritišće'' da ju ne možemo dići.  TO  JE  STRAH,  NAJJAČE  ORUŽJE  OD  ZLOGA.

Ama baš svi, s kojima razgovaram o njihovim problemima i kako ih riješiti, imaju problema  sa  STRAHOM.

Jer zapravo svi njihovi problemi imaju korijen u nekom obliku straha. STRAH  OD  SMRTI,  STRAH  OD  BOLESTI,  STRAH  OD  MATERIJALNE  EGZISTENCIJE,  STRAH  OD  OVIH  I  ONIH  LJUDI,  STRAH  OD  VRAGA  I  DRUGIH  ZLIH  SILA. 

STUDENT  SE  BOJI  DALI  ĆE  PROĆI  ISPIT,  UPISATI  GODINU,  ŠTO  ĆE  REĆI  RODITELJI,  HOĆE  LI  DOBITI  POSAO,  ITD..

SPORTAŠ  SE  BOJI  HOĆE  LI  IZGUBITI  ILI  POBIJEDITI,  DALI  ĆE  DRUGI  BITI  BOLJI  OD  NJEGA,  HOĆE  LI  BITI  PRVI, ITD.

RODITELJI  SE  BOJE  DA  LI  ĆE  NJIHOVA  DJECA  IMATI  SVE  U  ŽIVOTU,  KAKO  ĆE  IM  BITI,  ITD.

RADNIK  SE  BOJI   DA  LI  ĆE  OSTATI  BEZ  POSLA,  HOĆE  LI  NJEGOVA  PLAĆA  BITI  DOVOLJNA  DA  OSIGURA  OBITELJI  ŽIVOT,  ITD.

STRAH  OD  OVOGA,  STRAH  OD  ONOGA.  STRAH  DO  STRAHA.  KOD  NEKIH  LJUDI  SE  CIJELI  ŽIVOT  SASTOJI  OD  JEDNOG  VELIKOG  STRAHA. 

A  ONO  ŠTO  U  SVIM  TIM  ŽIVOTNIM  I  OSOBNIM  SITUACIJAMA  RJEŠAVA  I  POBJEĐUJE  STRAH  JE VJERA.

AKO  SE  BOJIMO  SMRTI,  TREBA  PRIHVATITI  VJERU  DA  NAS  TEK  POSLIJE  OVOZEMALJSKE  SMRTI  ČEKA   VJEČNI,  NEZAMISLIVO  LIJEPI,  ŽIVOT  U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU.  JASNO,  AKO  VJERUJEMO  U  GOSPODINA,  PRIHVATIMO  GA  U  SVOJ  ŽIVOT.

AKO  SE  BOJIMO  BOLESTI,  TREBA  VJEROVATI  DA  NAS  BOLESTIMA  GOSPODIN  ZAPRAVO  ISKUŠAVA  U NAŠOJ  VJERI,  DA  SVAKU  BOLEST  TREBA  PRIHVATITI  KAO  KUŠNJU,  LIJEČITI  SE  KAKO  NAM  JE  GOSPODIN  DAO  PREKO  DAROVA  LIJEČENJA  NAŠIH  LIJEČNIKA.  I  VIDJETI  NA  KRAJU  SLAVU  BOŽJU.  ILI  VEĆ  NA  OVOM  SVIJETU  ILI  NA  ONOM.  AKO  VJERUJEŠ  U  TO,  NEĆEŠ  IMATI  NIKAKOVE  PROBLEME  NOSITI  SE  SA  BILO  KAKVOM  BOLEŠĆU.  JER  NA  KRAJU,  AKO  JE  TAKO  TEŠKA  DA  MORAŠ  UMRIJETI,  ONDA  TE  TA  BOLEST  DOVODI  DO  SMRTI  A  IZA  SMRTI  DOLAZIŠ   DO  SVOG  STVORITELJA,  KOJI  TI  JE  DAO  ŽIVOT,  DA  ŽIVIŠ  VJEČNI  I  PREKRASNI  ŽIVOT  U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU.

AKO  SE  BOJIMO  ZA  MATERIJALNU  EGZISTENCIJU  TREBA  VJEROVATI  GOSPODINOVIM  RIJEČIMA  IZ  BIBLIJE  DA  OTAC  BOG  ZNA  ŠTO  NAM  JE  POTREBNO  ZA  ŽIVOT  I  DA  NAS  NIKADA  NEĆE  OSTAVITI  DA  BUDEMO  GLADNI, ŽEDNI,  GOLI  I  BOSI,  BEZ  KROVA  NAD  GLAVOM  ITD.  UVIJEK  ĆE  NAM  DATI  ONO  ŠTO  NAM  JE  POTREBNO.  NO,  TO  NE  ZNAČI  DA  ĆE  NAM  DATI  VIŠE  NEGO  ŠTO  NAM  TREBA.  ILI  DA  MI  MOŽEMO  SJEDITI  I  ČEKATI  DA  NAM  SVE  TO  DADNE  NE  ČINEĆI  NIŠTA.  NE,  MI  MORAMO  ISKORISTITI  SVOJE  DAROVE  I  ČINITI  ONO  ŠTO  MI  MOŽEMO.  A  SVE  ŠTO  JE  VIŠE  OD  ONOGA  ŠTO  TREBAMO,  TREBALI  BI  PODIJELITI  S  DRUGIMA,  POMOĆI  DRUGIMA  OKO  SEBE. AKO  VJERUJEMO  DA  ĆEMO  OD  GOSPODINA  UVIJEK  DOBITI  ONO  ŠTO  TREBAMO,  ČINEĆI  ŠTO  MOŽEMO,  ONDA  NIKADA  NEĆEMO  IMATI  STRAH  OD  EGZISTENCIJE.  I  NIJE  NAŠE  DA  MI  DRUGIMA,  SVOJOJ  DJECI  I  SL.,  OSIGURAMO  MATERIJALNU  EGZISTENCIJU.  TO  NIJE  PO  BOŽJEM,  JER  GOSPODIN  BOG  IMA  ZA  NJIH  DRUGE  ŽIVOTNE  PUTEVE  I  ONI  ĆE  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA  ČINITI  ONO  ŠTO  ONI  MORAJU  I  IMATI  ONO  ŠTO  ĆE  NJIMA  TREBATI.  NA  NAMA  JE  DA  ŽIVIMO  SVOJ  ŽIVOT  I  ČINIMO  ONO  ŠTO  MOŽEMO  SA  SVOJIM  ŽIVOTOM.  S  GOSPODINOM  PRED  SOBOM.  TADA  ĆEMO  IMATI  SVE  ŠTO  ĆE  NAM  BITI  POTREBNO  I  TU  ONDA  NEMA  MJESTA  ZA  ZLOGA  I  NJEGOV  STRAH.

AKO  SI  STUDENT,  UČENIK,  SPORTAŠ,  RODITELJ,  RADNIK,  ČEMU  SE  BOJATI!?  ŠTO  TI  SE  NAJGORE  MOŽE  DOGODITI.

STUDENTU  DA  PADNE ISPIT,  GODINU,  DA  NE  ZAVRŠI  FAKULTET.  AKO  ĆE  TAKO  BITI  A  ON  SE  TRUDIO  KOLIKO  JE  MOGAO,  TADA  NIJE  BIO  NJEGOV  ŽIVOTNI  PUT  DA  GA  ZAVRŠI.  I  AKO  ĆE  SE  ISKRENO  UPITATI,  NIJE  NI  TREBAO  IĆI  STUDIRATI,   NIJE  TO  BILA  POTPUNO  NJEGOVA  VOLJA.  ALI,  IZA  TOGA  SLIJEDI  DALJE  ŽIVOT.  AKO  SI  U  GOSPODINU,  PREDAO  MU  ŽIVOT  NA  UPRAVLJANJE,  ON  ĆE  TI  POKAZATI  TVOJ  PUT  NA  KOJEM  ĆEŠ  BITI  ISPUNJEN  I  RADOSTAN.

SPORTAŠEV  STRAH  OD  PORAZA  TIPIČAN  JE  STRAH  KOJIM  ZLI  DRŽI  MNOGE  OD  NJIH  POD  SVOJOM  KONTROLOM  ČINEĆI  NJIMA  ZLO  I  DRUGIMA  PREKO  NJIH.  A  U  ČEMU  JE  SPORTAŠ  U  SVOJEM  SPORTU  DRUGAČIJI  NEGO  BILO KOJI  DRUGI  OD  NAS  U  NEKOM  SVOJEM  POSLU  ILI  ZANIMANJU.  TRUDIŠ  SE  I  VJEŽBAŠ  KOLIKO  MOŽEŠ.  AKO  JE  TO  DOVOLJNO  ZA  POBJEDU,  BUDI  SRETAN.  AKO  NIJE,  A  SVE  SI  UČINIO  ŠTO  SI  MOGAO,  NEMA  NIKAKOVE  POTREBE  DA  BUDEŠ  SRDIT,  ŽALOSTAN.  JER  GOSPODIN  IMA  ZA SVE  POSEBNE  PUTEVE  PA  TAKO  I  ZA  ONOGA  KOJI  TE POBIJEDIO.  A  TI  SE  RADUJ  SVAKOM  NOVOM  TRENINGU,  SVAKOM  NOVOM  SUSRETU,  UTAKMICI  ILI  MEČU.  JER  ČINIŠ  ONO  ŠTO  VOLIŠ,  ONAKO  KAKO  MOŽEŠ.  I  TO  JE  PO  BOŽJEM.  AKO  NIJE  TAKO  ONDA  SE  MORAŠ  PREISPITATI  GDJE  GRIJEŠIŠ.  DA LI  TO  UOPĆE  ŽELIŠ,  DA  LI  SU  TI  PREVELIKA  OČEKIVANJA,  DA  LI  SE  PREMALO  TRUDIŠ  I  NE  ČINIŠ  ONO  SVE  ŠTO  MOŽEŠ,  ITD.  AKO  SE  TAKO  PREISPITAŠ,  BRZO  ĆEŠ  NAĆI  ODGOVOR.  I  ONDA  TO  PROMIJENI   PA  KAKO  GOD  TO  BILO  TEŠKO.  TADA  ĆE  NESTATI  STRAH,  SHVATITI  ĆE  TAJ  SVOJ  SPORT  KAO  IGRU  I  U  SVAKOM  TRENUTKU  ĆEŠ  BITI  RADOSTA,  MIRAN  I  ZADOVOLJAN.

A  TAKO  I  U  SVIM  DRUGIM  SILNIM  STRAHOVIMA  U  RAZNIM  SITUACIJAMA. UVIJEK  ZA  SVE  TO  POSTOJI  BOŽJI  PLAN  I  BOŽJI  ODGOVOR.

PA  ŠTO  ONDA  MOŽEMO  I  TREBAMO  ČINITI!?  KADA  SE   SVI  MI  NEČEGA  BOJIMO.  I  JA  SE  ČESTO,  MAKAR  NA  KRATKO  ''UHVATIM''  U  NEKOM  STRAHU.  NO,  BRZO  GA  ODAGNAM  OD  SEBE.  JER  SE  U  TIM  TRENUCIMA  SJETIM  GOSPODINA  I  SVEGA  ONOGA  ŠTO  NAM  JE  ON  REKAO  I  PORUČIO,  OSOBNO  ILI  PREKO  SVOJIH  PROROKA,  APOSTOLA,  SVJEDOKA  I  DR.

NIČEGA,  AMA  BAŠ  NIČEGA,  SE  NE  MORAMO  BOJATI  AKO  VJERUJEMO  DA  SMO  PO  GOSPODINU  STVORENI,  DA  JE  ON  UVIJEK  UZ  NAS,  DA  SE  KROZ  RAZNE  KUŠNJE  PRIPREMAMO  ZA  VJEČNI  ŽIVOT,  DA  ĆE  NAM  ON,  JER  NAS  JE  ZA  SEBE  STVORIO  I  JER  NAS  LJUBI,  DATI  UVIJEK  SVE  ŠTO  TREBAMO  U  OVOM  SADAŠNJEM  ŽIVOTU  A  POGOTOVO  U  ONOM  VJEČNOM  ŽIVOTU,  S  NJIM  U  NJEGOVOM  KRALJEVSTVU.

ALI,  ON  I  OD  NAS  NEŠTO  TRAŽI  ZA  UZVRAT.  TO  NAS  JE  ZATRAŽIO  DAJUĆI  NAM  ONU  SVOJU  ZAPOVIJED,  DA  LJUBIMO  DRUGE  OKO  SEBE  ONAKO  KAKO  LJUBIMO  SAMI  SEBE.  TO  ON  OD  NAS  TRAŽI.  DA  KROZ  LJUBAV  PREMA  DRUGIMA  OKO  SEBE,  POMAŽUĆI  U  RAZNIM  POTREBAMA  KOLIKO  MOŽEMO,  VRŠIMO  NJEGOVU  SVETU  VOLJU,  IZVRŠAVAJUĆI  NJEGOVU  ZAPOVIJED.

ZATO  JE  JEDINI  STRAH,  KOJEGA  MOŽEMO  I  MORAMO  IMATI,  STRAH  BOŽJI.  DA  LI  SMO  VRŠILI  NJEGOVE  ZAPOVIJEDI,  JER  ON  JE  BOG,  STVORITELJ,  ALI  I  SPASITELJ.

PREMA  SVOJIM  DJELIMA,  PREMA  VRŠENJU  NJEGOVIH  ZAPOVIJEDI,  NJEGOVE  VOLJE,  MI  ĆEMO  SI  ODREDITI  I  SVOJU  PUT.  U  VJEČNU  PROPAST  ILI  U  VJEČNU  RADOST.

ZATO  TREBA  IĆI  NA  MISE,  NA  ISPOVIJEDI,  NA  PRIČESTI  PRIMAJUĆI  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  SEBE,  ČITATI  BIBLIJU,  MOLITI  SE  MOLITVE  KOJE  NAM  JE  GOSPODIN  POSLAO.  ZATO  SE  TREBA  DRŽATI  NJEGOVIH  ZAPOVIJEDI.  I  ONDA  NEĆEMO  IMATI  NIKAKOVIH  STRAHOVA  PO  ZLOME  NEGO  SAMO  JEDAN  STRAH  KOJI  I  NEĆE  BITI  NAŠ  STRAH  NEGO  NAŠA  POTREBA.  STRAH  BOŽJI  KOJI  ĆE  PRERASTI  U  STRAHOVITO  VELIKU  POTREBU  ZA  BOŽJOM,  ZA  GOSPODINOVOM  BLIZINOM.

ZATO  TE  MOLIM  GOSPODINE  DAJ  MI  VJERE  I  SNAGE  DA  VRŠIM  TVOJE  ZAPOVIJEDI,  DA  LJUBIM  GOSPODINE  TEBE  I  SVE  OKO  SEBE  TVOJOM  LJUBAVLJU.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.