Ponedjeljak, 09.06.2014.g.

Već nekoliko dana, kada molim  KRUNICU  BOŽJEG  MILOSRĐA  za duše

u čistilištu, posebno one koje najviše trpe i pate u čistilištu, dodajem u

nakani prije molitve i novi dio rečenice  ''KOJE  NAJVIŠE  TRPE  I  PATE

U  ČISTILIŠTU  A  POSEBNO  OD  SVEĆENIČKIH  DUŠA''.

I  OSJEĆAM  DA  JE  TO  TO,  DA  JE  STVARNO  TIM  DUŠAMA  U

ČISTILIŠTU  JAKO  POTREBNA  NAŠA  MOLITVA.

A na to su me posebno ponukala svjedočanstva koje je jedan dragi

svećenik,  A. Louvet, skupio i napisao, a odnose se na svjedočanstva koje

su  O  ČISTILIŠTU  OBJAVILI  RAZNI  SVECI.

Objavio ih je u nekoliko malih knjižica čije je prijevode kod nas objavio

APOSTOLATSKI  CENTAR  ''SAV  TVOJ''   u zbirki knjiga pod naslovom

GLAS  IZ  ČISTILIŠTA.

Navedeni su Sveta Marija Magdalena de Pazzi, Sveta Franciska Rimska,

Sveta Brigita, Sveta Gertruda, Sveta Margareta  Marija Alacoque,  Sveta

Ludegarda, Sveti Robert Bellarmino,  Sveta Terezija, Sveta Katarina

Đenovska, i mnogi drugi.

Jer, gotovo i da nema svetaca koji, kad je bio više zahvaćen  BOŽJOM

LJUBAVI  nije ustrajno i svakodnevno molio za  DUŠE  U  ČISTILIŠTU.

I  KATEKIZAM  KATOLIČKE  CRKVE  govori o  KONAČNOM  ČIŠĆENJU

ILI  ČISTILIŠTU:

''III. Konacno ciscenje ili Cistiliste

1030 Oni koji umru u milosti i prijateljstvu s Bogom, a nisu

potpuno cisti, iako su sigurni za svoje vjecno spasenje, moraju

se poslije smrti podvrgnuti ciscenju, kako bi postigli svetost

nuznu za ulazak u nebesku radost.

1031 To konacno ciscenje izabranih, koje se posve razlikuje od

kazne osudjenih, Crkva naziva Cistilistem. Nauk vjere s obzirom

na Cistiliste Crkva je jasno izrazila posebno na Firentinskom i

Tridentskom saboru.

Crkvena predaja, pozivajuci se na neka mjesta Svetog pisma,

govori o cistilisnoj vatri: Sto se tice nekih lakih pogresaka,

treba vjerovati da prije opceg suda postoji cistilisna vatra,

prema onome sto potvrdjuje Onaj koji je Istina, govoreci da

onome tko izgovori hulu protiv Duha Svetoga nece biti

oprostena ni na ovom ni u buducem svijetu (Mt 12,31).

Prema toj pouci mozemo zakljuciti da se neke pogreske mogu

oprostiti na ovom svijetu, a neke druge u buducem svijetu.

1032 Taj se nauk takodjer oslanja na molitvenu praksu za

pokojne, o cemu govori Sveto pismo: "Zato je (Juda Makabejac)

za pokojne prinio zrtvu naknadnicu, da im se oproste grijesi" (2

Mak 12,46).

Crkva je, od prvih vremena, castila spomen mrtvih i za njih

prinosila molitve, poglavito misnu zrtvu, da bi, ocisceni, mogli

prispjeti k blazenom gledanju Boga.

Crkva takodjer preporucuje milostinju, oproste i djela pokore u

korist pokojnika: Pruzajmo im pomoc i obnavljajmo im spomen.

Ako su Jobovi sinovi bili ocisceni zrtvom svog oca, zasto bismo

sumnjali da ce nasi prinosi za pokojne tim pokojnicima pruziti

neku utjehu?

Ne oklijevajmo pruzati pomoc onima koji su preminuli i

prikazivati za njih svoje molitve…''

Piše u jednoj od tih knjižica,  ''NIVOI  ČISTILIŠTA''  se zove, nešto nad

čime sam se zamislio:

''…  PREMA  TVRDNJI  SVETE  FRANCISKE  RIMSKE,

ČISTILIŠTE  KANDIDATA  ZA  SVETO  SVEĆENIČKO  ZVANJE,

REDOVNIKA  I  REDOVNICA,  NALAZI  SE  U  DONJEM  DIJELU

ČISTILIŠTA,  I  TO  ISPOD  ONOG  GDJE  SE  NALAZE  LAICI,

KOJI  SU  POČINILI  TEŠKE  GRIJEHE.

SVEĆENICI  PAK  SU  BAČENI  JOŠ  NIŽE,  SKORO  PRI  KRAJU

PROVALIJE,  TIK  UZ  SAM  RUB  PAKLA;  TO  JE  KAZNA,  JER

NISU  DOVOLJNO  ODGOVORILI,  SVOJIM  PONAŠANJEM

TOKOM  ŽIVOTA,  NA  UZVIŠENI  ČASNI  POZIV  KOJI  SU

PRIMILI,  TE  SE  NISU  BRINULI  OKO  DUBLJE  SPOZNAJE

NJIHOVIH  ZADAĆA,  ZA  KOJE  SU  BILI  OSPOSOBLJENI  VIŠE

NEGO  NETKO  DRUGI.

IAKO  SU  ZAJEDNO,  SVI  SKUPA  NA  JEDNOM  MJESTU,

SVAKI  OD  NJIH  JE  KAŽNJEN  VEĆ  PREMA  BROJU  I  TEŽINI

PRIJESTUPA  KOJE  SU  POČINILI  I  PREMA  ČASNOSTI

SLUŽBE  KOJU  SU  VRŠILI  TOKOM  ŽIVOTA  U  BOŽJOJ  CRKVI.

NA  ISTI  NAČIN  SE  MJERI  I  DUGOTRAJNOST  KAZNE

ISPAŠTANJA…''

Neću ovdje prepisivati mnoga mala svjedočanstva svetaca o velikim

mukama svećenika, redovnika, redovnica i kandidata za njih, nego ću

pobrojati one grijehe za koje sam pročitao u tim svjedočanstvima da

najviše  PRAVEDNOST  BOŽJA  KAŽNJAVA.

Evo onih za koje sam pročitao da su kažnjeni redovnici i

redovnice:

- MLAKOST  KOD  VRŠENJA  BOŽANSKE  SLUŽBE,

- ČESTO  I  OLAKO  OSLOBAĐANJE  VRŠENJA  PRAVILA  I

ZAJEDNIČKIH  VJEŽBI  RADI  KOMOTNOSTI  I  OLAKŠANJA,

- TRAŽENJE  PREVIŠE  DOBROBITI  ZA  SEBE  I  ZEMALJSKI

PROSPERITET,

- GRIJESI  PROTIV  SIROMAŠTVA,

- BILO  KAKAV  RAD  NA  BLAGDAN,

- ZATAJENJE  SVOJIM  POGLAVARIMA  NEKA  NADAHNUĆA

ZA  DOBROBIT  ZAJEDNICE,

- PREVELIKA  VEZA  ZA  ROĐAKE,

- IZGOVARANJE  KAKVE  POGRDNE  RIJEĆI  BRAĆI  I

SESTRAMA  U  VJERI,

- I  NAJMANJI  PROPUSTI  PROTIV  SVETIH  PRAVILA,

Za svećenike su bili još strašniji primjeri. U knjižici piše:

''…DAKLE,  OSOBE  POSVEĆENE  BOGU  A  KOJE  SU  SE

ZAVJETOVALE,  TREBAJU  POSEBNO  PAZITI  NA  SVAKU

RIJEČ,  NA  SVAKO  DJELO  I  MISAO,  DA  SE  NE  IZNENADE

JEDNOG  DANA  PRED  STROGOŠĆU  SUDA  BOŽJEGA.

ŠTO  SE  ONDA  TEK  MORA  REĆI  O  ONIMA  KOJI  SU  PO

SVOM  SVEĆENIČKOM  POSVEĆENJU  POSTALI  DRUGI  ŽIVUĆI

KRISTI  MEĐU  LJUDIMA?

KAO  ČUVARI  SVETOG  ZNANJA,  NEĆE  IM  BITI  VALJANO

OPRAVDANJE  NJIHOVOG  NEZNANJA.

KAO  DJELITELJI  SVETIH  SAKRAMENATA,  TIH  KANALA

KOJIMA  SU  SE  MILOSTI  I  KREPOSTI  ŠIRILE  MEĐU

LJUDIMA,  NEĆE  MOĆI  DONIJETI  ONO  OPRAVDANJE

NJIHOVE  SLABOSTI;  KAO  ONI  KOJI  SU  BILI  UZDIGNUTI  NA

NAJVIŠU  ČAST  KOJA  SE  MOŽE  POSJEDOVATI  TU  NA

ZEMLJI,  NA  NEBU  TE  POSTAVŠI  SUDIONICIMA  VJEČNOG

KRISTOVOG  SVEĆENIŠTVA,  OBUČENI  U  NJEGOV  SVETI

BOŽANSKI  AUTORITET  NAD  DUŠAMA,  NEĆE  MOĆI  POBJEĆI

OD  NAJGOE  KAZNE,  KADA  SE  OKALJAJU  GRIJEHOM

NEVJERNOSTI…

SVETA  FRANCISKA  IZ  PAMPLONE,  KOJU  SMO  CITIRALI

VIŠE  PUTA,  KAŽE  DA  UGLAVNOM  SVEĆENICI  OSTAJU  U

ČISTILIŠTU  DUŽE  OD  LAIKA,  BISKUPI  DUŽE  OD

SVEĆENIKA,  TE  DA  JAČINA  NJIHOVIH  MUKA  RASTE  U

ODNOSU  NA  ČAST  KOJU  SU  NOSILI  U  ZEMALJSKOM

ŽIVOTU…''

Evo grijeha koje sam izvadio iz tih svjedočanstva za koje su duše

svećenika trpjele u Čistilištu:

- KAD  IZ  NEMARA  PROPUSTE  UDIJELITI  SAKRAMENTE

OSOBAMA  PRIJE  NJIHOVE  SMRTI,

- KAD  SVOJ  POZIV  VRŠE  S  NEMAROM  I  OLAKOTNOŠĆU,

- KAD  PREVIŠE  TEŽE  ZA  SVEĆENIČKIM  ČASTIMA,

- RADI  POGREŠAKA  U  VOĐENJU  MATERIJALNIH  STVARI

KOJIMA  SU  ZADUŽENI,

- ZBOG  POSJEDOVANJA  VIŠE  BOGATIH  BENEFICIJA

ISTOVREMENO,

- ZBOG  PROGANJANJA  ONIH  KOJI  IM  UKAŽU  NA

MANJKAVOSTI  U  KARAKTERU,

- MLAKOST  U  VRŠENJU  SVEĆENIČKE SLUŽBE,

- NEOBAVLJANJE  SVIH  DNEVNIH  MOLITVI  I  NE

IZVRŠAVANJE  SLUŽBE  POSREDOVANJA,

- POVRŠNO  I  BRZO  MOLJENJE  I  OBAVLJANJE

SVEĆENIČKE  SLUŽBE,

- POVRŠNO,  MLAKO  I  RASTRESENO  MOLJENJE

BOŽANSKOG  ČASOSLOVA,

- ZBOG  KRIŽANJA  TOKOM  MISE  U  RASTRESENOM

STANJU   I  BEZ  DOSTOJNOG  POŠTOVANJA,

- ZBOG  NE  SLUŽENJA  POTREBNIH  SVETIH  MISA,

- PREMALA  LJUBAZNOST  PREMA  SVOJIM  BLIŽNJIMA,

- GOVORENJE  PROTIV  BLIŽNJIH  BEZ  LJUBAVI,

- SPLETKE,  PRIJEVARE  I  NEISKRENOSTI  PREMA  SVOJIM

POGLAVARIMA,

- PREVIŠE  GLEDANJA  NA  SVOJU  ČAST,

- MANJKAVOSTI  PROTIV  LJUBAVI,

- NAVEZANOSTI  NA  OSOBE.

Naravno, tu nema onih grijeha radi kojih pojedine posvećene duše

svećenika, redovnika i redovnica,  ZAVRŠAVAJU  U  PAKLU.

SVE  OVO  TOLIKO  ME  DIRNULO  DA  SAM  SI  OBEĆAO  DA  ĆU

SE  SVAKI  DAN  SJETITI  I  MOLITI  ZA  TE POSVEĆENE  DUŠE

KOJE  TOLIKO  PATE  U  ČISTILIŠTU.

A  BEZ  NJIH  NA  OVOM  SVIJETU,  BEZ  KRISTOVE  CRKVE  KOJE

SU  ONI  POSVEĆENI  DIO,  BEZ  ČIJIH  ODRJEŠENJA  SE  NE

MOŽEMO  OVDJE  NA  ZEMLJI  OSLOBODITI  NAŠIH  GRIJEHA,  NE

BI  BILO  NI  NAŠEG  VJEČNOG  SPASENJA.

ZATO  TREBA  ČESTO  I  JAKO  MOLITI

ZA  NAŠE  SVEĆENIKE.

MOLEĆI  ZA  NJIH,  MOLIMO  I  ZA

SVOJE  SPASENJE.

KOLIKO  VIŠE  NAŠI  DRAGI  SVEĆENICI  OKO  NAS  PADAJU  U

GRIJEHE  TOLIKO  ĆEMO  VEĆI  TERET  IMATI  MI  VJERNICI  O

KOJIMA  SU  SE  ONI  BRINULI.

JER  ČVRSTO  VJERUJEM  DA  ĆE  I  MENE  JEDNOG  DANA,

IZMEĐU  OSTALOG,  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODIN  PITATI  O

GRIJESIMA  KOJE  SAM  UČINIO  PREMA  NJEMU  POVRJEĐUJUĆI

SVEĆENIKE  KOJE  MI  JE  POSLAO  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

I  O  TOME  KOLIKO  SAM  MOLITVI  IZMOLIO  ZA  SPASENJE

SVIH  TIH  SVEĆENIKA.  I  MISA  PRIKAZAO.

A  SIGURNO  ĆE  MI  POKAZATI  I  SILNE  GRIJEHE  KOJE  SU  TI

DRAGI  SVEĆENICI  OD  MENE  ''PRIMILI''  I  DALI  MI  ODRJEŠENJE.

BEZ  TIH  DRAGIH,  POSVEĆENIH  DUŠA,  SAV  TERET  SVOJIH

GRIJEHA  DONIO  BI  PRED  MOJEG  LUBLJENOG  GOSPODINA

ISUSA.

A  TKO  BI  ME  ONDA  SPASIO?  DA,  ZNAM,  MOGU  SE  UFATI  U

BOŽJE  MILOSRĐE  I  LJUBAV.

ALI  KAKO  DA  SE  ONDA  UFAM  U

BESKRAJNO  BOŽJE  MILOSRĐE  I

LJUBAV  ZA  MENE  KADA  JA  TO  ISTO

MILOSRĐE  I  LJUBAV  NISAM  POKAZAO

ONIMA  KOJI  SU  ZA  MENE  I  MOJE

GRIJEHE  STALNO  MOLILI,  DA  NE

PROPADNEM!?

DRAGIM  POSVEĆENIM  DUŠAMA,

NAŠIM  SVEĆENICIMA.

Zato ću sada svaki dan izmoliti za njihove duše u čistilištu  KRUNICU

BOŽJEG  MILOSRĐA, a  i prikazati koju misu.

A u misli mi ''dolazi'' i jedna molitva za sve drage svećenike koje mi

moj  LJUBLJENI  GOSPODIN  šalje na moj životni put  …

ČUVAJ  IH  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE,

ČUVAJ  IH,  ONI  SU  TVOJI!

SMILUJ  SE,  SMILUJ  SE,  SMILUJ  SE

NJIHOVIM  DUŠAMA  PO  SVEMU  DOBROM

ŠTO  SU  ČINILI  OVDJE  NA  ZEMLJI!

SMILUJ  IM  SE  GOSPODINE  BOŽE

TROJEDINI!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE.

SVET  I  PRESVET.