Ponedjeljak, 27.05.2013.g.

Prošli tjedan mi je bio duhovno jako čudan.  PUNO  DUHOVNE

TURBULENCIJE.

Nakon onih prekrasnih desetak dana svakodnevnog hodočašća i molitve

DEVETNICE  DUHU  SVETOMU,  BLAGDANA  DUHOVA,  te završetak sa

hodočašćem i misom na  DUHOVSKI  PONEDJELJAK, slijedilo je još

prekrasno druženje nas odraslih vjernika župe s našim dragim kapelanom

u ponedjeljak navečer, gdje se svaki drugi ponedjeljak okupljamo u

razmatranju Katekizma katoličke crkve, Biblije, pjevamo, molimo … i taj

put je stvarno bilo prekrasno, iskreno, otvoreno  …  kako  je naš dragi

kapelan rekao da su to još plodovi  DEVETNICE  DUHU  SVETOMU  I

BLAGDANA  DUHOVA.

DA,  TO  JE  BIO  ONAJ  ISPUNJUĆI  ŽIVOT,  DANI  KOJI  SU  ME

''PUNILI''.

No, iza takvih dana uvijek dođu i oni drugi dani.

Kako kažu naši Romi:  ''Budi sretan kad kiša pada, jer znaš da će nakon

toga doći sunce.''

TADA  DOĐU  DANI  KUŠNJI.

I sve sam više i više siguran da su te

KUŠNJE  KOJE  DOBIJEMO   ISKLJUČIVO

ZA  NAŠE  DOBRO.

I  GOSPODIN  NAS  NIKAD  SAM  NE  KUŠA.  ON  TO  NE  MOŽE.  ON

JE  SAMA  LJUBAV  PREMA  SVEMU  ŠTO  JE  STVORIO.

I  PREMA  ZLOME  I  NJEGOVIMA,  KOJI  RAZLOG,  OSIM  LJUBAVI,

JA  NE  MOGU  DRUGAČIJE  OBJASNITI.

JER  SVA  BOŽJA  STVORENJA  SA  RAZUMOM  I  VOLJOM,  DOBILA

SU  JEDNU  JEDNOSTAVNU  ALI  I  VRLO  KOPLICIRANU  OSOBINU.

OSOBINU  S  POSLJEDICAMA.

DA MOŽEMO  SLOBODNO  BIRATI  U  ODNOSU  NA  SVOJEG

STVORITELJA,  GOSPODINA  BOGA.  DA  LI  ĆEMO  GA  SLUŠATI,

POŠTIVATI,  SLAVITI,  PRIZNAVATI  KAO  NAŠEG  STVORITELJA,  ILI

NEĆEMO,  PA  ĆEMO  ČINITI  ŠTO  NAM  DOĐE  I  KAKO  NAM  DOĐE,

ŠTO  NA  KRAJU   IMA  I  ZA  POSLJEDICU  NAŠU  PROPAST.

U  SVOM  PLANU  STVARANJA,  GOSPODIN  BOG  JE  SVE  STVORIO

NA  DOBRO,  NAS  LJUDE  POGOTOVO.  ALI  NAS  JE  ZLI,  KOJEG  JE

TAKOĐER  STVORIO  NA  DOBRO  ALI  SE  OVAJ  ODMETNUO

SVOJOM  SLOBODNOM  VOLJOM  OD  BOGA,  ZAVEO,  USADIO  NAM

DIO  SVOJIH  ZLIH  OSOBINA,  JER  NAS  BESKRAJNO  MRZI.

JER  SMO  MI  LJUDI  ZAUZELI  NJEGOVO  MJESTO  PRED

GOSPODINOM  BOGOM.  JER  JE  ON  STVOREN  PRIJE  NAS,

SVOJOM  VOLJOM  JE  ODABRAO  MRŽNJU  A  NE  LJUBAV  PREMA

GOSPODINU  BOGU,  I  SAM  JE  ODABRAO  SVOJ  IZGON  OD  BOGA,

SAM  JE  IZABRAO  SVOJU  PROPAST.  I  OSTAVIO  SLOBODNO

MJESTO  GDJE  JE  GOSPODIN  BOG  STAVIO  NAS  LJUDE.

AKO  SMO  OTVORENI  GOSPODINU,  BORIMO  SE  PROTIV  GRIJEHA,

''PADAMO''  I  ''DIŽEMO''  SE  U  TOJ  BORBI,  AKO  SE  KAJEMO  ZA

GRIJEHE  U  SEBI  I  U  ISPOVIJEDI,  AKO  NE  GRIJEŠIMO  SVJESNO

I  BORIMO  SE  PROTIV  TOGA  DA  GRIJEHE  ČINIMO  SVJESNO,

AKO  SE  TRUDIMO  DA  BUDEMO  BOLJI  LJUDI,  I  PREMA  SEBI  I

PREMA  DRUGIMA,  TADA  GOSPODIN  NIKAD  NEĆE  DOZVOLITI  DA

BUDEMO  KUŠANI  PREKO  ONE  MJERE  KOJU  MOŽEMO  IZDRŽATI.

SVI  MI,  BEZ  IZNIMKE.

SAMO,  UVJET  JE  DA  NAŠA  VOLJA,  NAŠE  SRCE,  NAŠA  DUŠA,

TIJELO,  UM,  BUDU  OKRENUTI  PREMA  PRIZNANJU  GOSPODINA

BOGA  KAO  NAŠEG  STVORITELJA,  POČETAK  I  KRAJ  SVEGA.

A  I  TADA,  KADA  NEKI  OD  NAS  PROAPDNU,  GOSPODIN  NE

DOZVOLJAVA  ZLOME  DA  NAS  UNIŠTI,  UKRADNEM  NAM  DUŠU.

ON  NE  KAŽE  ZLOME  DA  NAS  SLOBODNO  UNIŠTI.

NE,  MI  TO  IZABIREMO  SAMI.  HOĆEMO  TO.  SVEJEDNO  NAM  JE

ZA  GOSPODINA  BOGA.  ŽELIMO  ZLOGA,  ŽELIMO  BITI  SLABI,  NE

ŽELIMO  ŽIVOT  S  GOSPODINOM,  ŽELIMO  GRIJEH,  PRIVLAČI  NAS

GRIJEH,  BIRAMO  GRIJEH  …

E sad, u tim kušnjama, koje mi ljudi često ne razumijemo, ne možemo ih

prepoznati, a kad ih i prepoznamo, ne možemo shvatiti svrhu i razloge tih

kušnji, događaju nam se situacije za koje imamo osjećaj  DA  NEĆEMO

IZDRŽATI,  DA  ĆE  SVE  LOŠE  ZAVRŠITI.

TO   JE  DJELOVANJE  ZLOGA  I  NJEGOVIH  ZLIH  DUHOVA.

ONI  SU  TADA  OKO  NAS,  NASTOJE  ''UĆI''  U  NAS,  NAŠE  MISLI,

NAŠE  SRCE,  DUŠU,  TIJELO,  U  SVE  ŠTO  MISLIMO  I  ŠTO

RADIMO.

U tome su slobodni da čine što i kako mogu. AKO  SMO  IZABRALI

GOSPODINA  BOGA,  to će biti do razine naših mogućnosti, svih naših

sposobnosti koje smo primili od  DUHA  SVETOGA.

Jer se mi od svih tih napasti možemo izboriti sami.

I  STVARNO  MOŽEMO.

VIŠE  PUTA  SAM  TO  VIDIO  U  SVOJIM  KUŠNJAMA.

A  KOJA  JE  SVRHA  TIH  KUŠNJI?

Baš sam o tome danas razmišljao i nekako mi je u misli ''došao'' jedan

odgovor koji mi izgleda nekako razumljiv, prihvatljiv.

DA  SE  KROZ  NAŠU  BORBU U  TIM

KUŠNJAMA  UNIŠTI  U  NAMA  GRIJEH,

UTJECAJ  ZLOGA,  KOJEG  SMO  DOBILI

''PADOM''  NAŠIH  PRARODITELJA,

ADAMA  I  EVE,  OVDJE,  ZA  VRIJEME

NAŠEG  ŽIVOTA  NA  ZEMLJI,  KAKO  BI

MOGLI  DOĆI  ČISTI  U  KRALJEVSTVO

BOŽJE,  U  VJEČNI  ŽIVOT.

I  TO  KORAK  PO  KORAK,  GRIJEH  PO

GRIJEH.

I  TO  TRAJE,  VIŠE  ILI  MANJE,  ŽEŠĆE

ILI  MIRNIJE,  CIJELI  NAŠ

OVOZEMALJSKI  ŽIVOT.

DOBIJEMO  OD  GOSPODINA  SPOZNAJU

O  SVOJIM  GRIJESIMA  I  SLABOSTIMA,

DONOSIMO  ODLUKU  DA  ŽELIMO  TO

PROMIJENITI,  GOSPODIN  NAM  POKAŽE

KROZ  RAZNE  SITUACIJE  KAKO  TO

MOŽEMO  POBIJEDITI,  ŠTO  U  TAKVIM

SITUACIJAMA  KUŠNJI  ČINITI,  MI  TO

UČINIMO  I  SPOZNAMO  LJEPOTU

ŽIVOTA  BEZ  GRIJEHA,  U  MIRU.

ALI,  TO  SMO  UČINILI  BEZ  NAPASTI,

UZ   GOSPODINOVU  POMOĆ.

ON  JE  TO  UČINIO  DA  NAM  POKAŽE

PUT.

KAKO  KAŽE  PJESMA:  ''SA  NEBA  SIŠAO

SI,  DA  MI  POKAŽEŠ  PUT  …''.

I da se učvrstimo u tome što smo postigli, da to možemo i sami postići,

da više ne ''padnemo'' kada nam se dogodi ista situacija u životu,

GOSPODIN  NAM  TADA  DAJE  KUŠNJU.

NAPAD  ZLOGA  SVIM  ORUŽJIMA  KOJE  IMA  PROTIV  NAS.  NO,

SAMO  DO  RAZINE  KOJU  SMO  PRIJE  UTVRDILI  I  SAVLADALI.

TO  JE  GOSPODINOVA  NAREDBA  ZLOME,  GRANICA  KUŠNJE.

Kako se to događa u duhovnom svijetu, stvarno ne mogu dokučiti.  NIJE

TO  MOJE.  Ali osjećam da tako nekako funkcionira.

I  ZATO  ČESTO,  TAKO  SAM  I  JA  OSJETIO,  MOŽEMO  SVJEDOČITI

DA  KAD  SMO  MISLILI  DA  JE  SVE  PROPALO,  DA  JE  ZLO

NADVLADALO,  DOĐE  GOSPODINOVA  POMOĆ.

ON  ''LOMI''  NAKANE  ZLOGA  KADA  OVAJ  ŽELI  PRIJEĆI  GRANICU

DOPUŠTENE  KUŠNJE  KAKO  BIH  NAS  UNIŠTIO  DO  KRAJA.

BIT  KUŠNJI  JE  DA  MI  DAMO  SVE  OD

SEBE,  DA  SE  SVOM  SVOJOM  VOLJOM

KOJU  IMAMO  U  SEBI  ZA  GOSPODINA,

ZA  DOBRO,  ZA  MILOSRĐE,  ZA  ISTINU,

BORIMO  DA  POBIJEDIMO  TU  KUŠNJU,

TO  ZLO,   TAJ  STRAH,  TU  SRDITOST,  TU

ZLOBU,  OGOVARANJE,  BLUD,  KRAĐU,

LAŽ,  I  SVE  DRUGE  GRIJEHE  I  NAPASTI

U  KOJIMA  SMO  KUŠANI.

JEDNOSTAVNO,  DA  VJERUJEMO  U  GOSPODINA,  U  NJEGOVU

DOBROTU,  ISTINU,  NJEGOVU  RIJEČ  DA  ĆE  SVE  BITI  DOBRO.

I sve to što sam naveo prolazim i ja s vremena na vrijeme.

O,  TEŠKE  SU  TO  KUŠNJE…

PONEKAD,  KADA  SVE  TO  PROĐE,  MI

JEDNOSTAVNO  NIJE  JASNO  KAKO  SAM

MOGAO  BITI  TAKO  SLAB  …

KAKO  NISAM  MOGAO  VIDJETI  I

PREPOZNATI  ZAMKE  ZLOGA  I

NJEGOVIH  ZLIH  DUHOVA…

A  JEDNOSTAVAN  JE  ODGOVOR.  JER  SAM  SAMO  SLAB,  MALEN,

GRIJEŠAN  ČOVJEK.

OGRANIČEN  U  SVOJOJ  LJUDSKOSTI  PREMA  SVAKOM  ČLANU

DUHOVNOG  SVIJETA  A  POGOTOVO  PREMA  ONOME  KOJI  JE

NEKAD  BIO  BOŽJI  LJUBIMAC.

PREMA  ZLOME  I  NJEGOVIMA.

I zato sam se ja u svojim kušnjama izvježbao da  KADA  ONE  STIGNU,

NEKAD  SLABIJE  A  NEKAD  STVARNO  ŽESTOKE  I  JAKE,  IMAM  UZ

SEBE  JEDNO  MOJE  ORUŽJE,  JEDNU  REČENICU  KOJA  MI  NE  DA

DA  PADNEM  DO  KRAJA,  KOJA  ME  JAČA,  KOJA  MI  ''DIŽE''

GLAVU,  KOJA  ME  HRABRI:

''ŠTO  JOŠ  MOGU  DA  UČINIM,  TU  GDJE

SADA  JESAM,  TAKAV  KAKAV  JESAM,  U

SITUACIJI  U  KOJOJ  JESAM  …ŠTO  JOŠ

MOGU?''

TA  MOJA  REČENICA  JE  MOJA  VEZA  S  GOSPODINOM,  ONA  NIT

KOJU  ZLI  ONDA  NE  MOŽE  RASKINUTI,  ONO  NA  ŠTO  ON  ONDA

NE  MOŽE  UTJECATI.

TO  JE  MOJA  VOLJA  KOJA  GOVORI  DA

NEĆU  ČINITI  I  PONAŠATI  SE  ONAKO

KAKO  TO  ZLI SUGERIRA,  NEGO  ONAKO

KAKO  JA  ŽELIM  I  MOGU.

JA  KOJI  VJERUJEM  U  GOSPODINA,  U  NJEGOVU  DOBROTU  ZA

MENE  I  SVE  ONE  OKO  MENE,  U  DOBAR  ZAVRŠETAK  SVIH

KUŠNJI.

I  TO  NE  KAKO  JA  ŽELIM,  NEGO  ONAKO  KAKO  GOSPODIN  BOG

ZNA  DA  JE  NAJBOLJE  ZA  MENE.

I uvijek mi ''stigne'' neki odgovor. I uvijek imam nešto za učiniti. I tada

nemam vremena za strah, depresiju, nezadovoljstvo sobom ili drugima,

srditost, lijenost, osuđivanje da su drugi krivi za moje sadašnje stanje.

Ne,  tako sada treba biti. A na kraju sve će biti dobro.

A ponekad ne dobijem nikakvi odgovor.  Osjetim mir, prekrasni mir.

Tada znam da je kušnja pri kraju, da zli i njegovi odlaze neobavljena

posla.

I  TADA  ZNAM  DA  JE  GOSPODIN  ZADOVOLJAN  SA  MNOM.  JAKO,

JER  ''DOLAZI''  U  MENE  I  DAJE  MI  SVOJ  MIR.

I tako je bilo i prošli tjedan. Čak nisam išao ni na sastanak molitvene

zajednice jer se nisam mogao tamo moliti za sebe i druge nečista srca,

rastrganih misli, bez koncentracije na ono što molim i za što se molim.

Jedan dan nisam ni išao na misu, a mogao sam, jer sam osjetio da je

bolje da tada napravim jedan veći krug šetnje u molitvi i razmišljanju.

I  GOSPODIN  JE  BIO  STALNO  SA  MNOM.  KADA  SAM  ''PAO'',

''DIGAO''  ME.

PONEKAD  ME  I  ''NOSIO''  …

Sve do jučerašnje večernje mise.

Kada sam tokom mise vidio da mogu pjevati sve pjesme i napjeve koji su

bili, baš oni koji su se meni sviđali.

To me jako ispunilo, jer volim pjevati,  MOLITI  SE  S  PJESMOM

SVOJEM  GOSPODINU.

I  onda  je  na kraju ''došao'' i  ON,  GOSPODIN.

DAO  MI  JE  SPOZNAJU,  ZNAK,  DA  JE  CIJELO  VRIJEM  BIO  SA

MNOM.

''UKAZAO''  MI  SE  U  RIJEČIMA  PRIČESNE  PJESME  KADA   SAM  JA

KRENUO  NA  PRIČEST,  DA  GA  PRIMIM  ŽIVOGA  U  SEBE.

PREKRASNI  MLADENAČKI  GLASOVI  SU  ZAPJEVALI  RIJEČI  PJESME

KOJU  NIKAD  NISAM  ČUO,  ALI  SAM  PO  PRVIM  RIJEČIMA

SHVATIO  DA  SU  TE  RIJEČI  NAMIJENJENE  TU  VEČER  SAMO

MENI,  GOSPODIN  IH  JE  USMJERAVAO  MENI  U  SRCE:

''NE  BOJ  SE,  JER  JA  SAM  TE  OTKUPIO.

IMENOM   SAM  TE  ZAZVAO,  TI  SI  MOJ.

JER  DRAGOCJEN  SI  U  MOJIM  OČIMA,

VRIJEDAN  SI  I  LJUBIM  TE  JA!!

KAD  PREKO  VODE  PRELAZIŠ  -  NEĆE  TE  PREPLAVITI.

KAD  KROZ  VATRU  PROLAZIŠ  -  NEĆEŠ  SE  OPEĆI.

I  KADA  VJETROVI  NAVALE  NA  TE  DA  TE  OBORE,

NEĆEŠ  SE  SRUŠITI , JER  S  TOBOM  SAM  JA  …''

A  MENI  SU  SE  OČI  NAPUNILE  SUZAMA  …

''NE  BOJ  SE,  JER  JA  SAM  TE  OTKUPIO

…''

I samo sam ponavlja te riječi, i ''spremao'' ih u srce da ih ne zaboravim i

da poslije potražim preostale riječi te pjesme.

I tu su.

One su mi donijele mir. Njih mi je Gospodin poslao za kraj prošloga

tjedna.

''NE  BOJ  SE,  JER  JA  SAM  TE  OTKUPIO

…''

O,  GOSPODINE  MOJ  PRESVETI,  PREDRAGI,  KAKO  DA  NE

PLAČEM  …(suze)

SVET  I  PRESVET,  SLAVLJEN,  BLAGOSLIVLJAN  I  ČAŠĆEN  U  VIJEK

VJEKOVA,  TI  BOŽE  OČE,  TI  BOŽE  SINE,  GOSPODINE  ISUSE

KRISTE,  I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.