Srijeda, 08.05.2013.g.

Kada sam jak u svojoj vjeri, kada sam dobro ''nahranjen'' misama i

molitvama, tada mi svi problemi na koje nailazim u svojem životu

izgledaju mali i nebitni. Ja sam toliko iznad njih kao da letim.

I vjerujem da je to samo onda kada me Gospodin i članovi Njegovog

duhovnog svijeta  DRŽE  I  PODRŽAVAJU.

Ali, kada me Gospodin hoće malo kušati,  GDJE  SAM  I  KOLIKO  SAM

ČVRST  SA  SVOJOM  VJEROM  I  DUHOVNOŠĆU,  I  SVIM  ONIM  ŠTO

MI  JE  DAO  ZA  SPOZNATI,  e,  tada nastaju problemi.

I ne mogu se načuditi poslije, kada me Gospodin i Njegov  DUH  SVETI

ponovno  ojača,  kako  sam mogao biti tako malovjeran, u sumnjama,

dilemama što će i kako biti.

Tako je bilo i ova zadnja dva-tri dana.

Makar, imam nekako osjećaj da sam ipak u svojoj vjeri i duhovnosti

došao do razine da mogu prepoznati kušnje.

To je osjećaj kao da gledaš kroz blatnjav prozor, nešto se kroz

njega i vidi, ali ti ne možeš točno vidjeti što a nemaš snage da

ga očistiš da to bolje vidiš. I znaš da ako očistiš prozor da ćeš

sve dobro vidjeti što je vani ali nekako nemaš snage, pa ni vjere

da je to tako. Sve te razdiru neke sumnje.

Tako sam se i ja osjećao ova dva, tri dana. Neke situacije u životu moje

obitelji su se malo zakomplicirane.  ZAMAGLIO  MI  SE  PROZOR  VJERE

DA  ĆE  SVE  BITI  DOBRO.

A  MOJE  SRCE,  I  DUŠA,  ''GOVORE''  DA  ĆE  SVE  BITI  DOBRO.  A

MOJ  UM  SUMNJA,  U  NJEGA  ZLI  UBACUJE  SAD  OVU  SAD  ONU

LOŠU  MISAO,  LOŠ  SCENARIJ  ONOGA  ŠTO  BI  SE  TREBALO

DOGODITI.

POGOTOVO  OKO  ONOG  ZA  ŠTO  NI  SAM  NE  ZNAŠ  ŠTO  SE

DOGODILO  JER  U  TOME  NISI  UČESTVOVAO.

I  OPET,  OSJEĆAM  JA  DA  ĆE  BITI

DOBRO.  I  MOJE  SRCE  HRABRI  MOJ  UM

DA  ME  GOSPODIN  NIKAD  NEĆE

OSTAVITI,  DA  JE  TO  DAVNO  OBEĆAO,

DA  ĆE  SVE  BITI  DOBRO  ONAKO  KAKO

ĆE  TO  BITI  NAJBOLJE  ZA  MENE  I  SVE

OKO  MENE.

I  BORIM  SE  S  TIM  ZLIM  I  NJEGOVIM  LOŠIM  MISLIMA …  O

KAKO  SE  BORIM  …

KAKO  LI  JE  SAMO  UPORAN,  KAKO  INTELIGENTAN  U  SMIŠLJANJU

KOJEKAKVIH  LOŠIH  SITUACIJA  KOJE  BI  SE  MOGLE  DOGODITI

MENI  I  DRUGIMA  OKO  MENE.

A  MOJA  VJERA  SE  BORI  SA  TIM  NAPADIMA.  I  ODBIJA  IH.  KAO

DA  ME  STRŠLJENOVI  ILI  OSE   NAPADAJU  A  JA  KAKO  JEDNU

ODBIJEM  TAKO  DOLAZI  DRUGA…

TAKO  I  TE  MISLI  ZLOGA  DA  ĆE  SVE  LOŠE  ZAVRŠITI… DA  OD

MOJEGA  TRUDA  NIŠTA  KORISTI … DA  JE  NAJBOLJE  TO  SVE

PUSTITI …  DA  JA  TAJ  PROBLEM  NE  MOGU  RIJEŠITI …  DA  SU

DRUGI  SPOSOBNIJI  …  DA  SU  DRUGI  KRIVI  JER  SU  ONI  LOŠI

LJUDI  … DA  ME  GOSPODIN  VOLI  ALI  DA  ON  ŽELI  DA  KROZ

POTEŠKOĆE  PROĐEM  U  OVOM  ŽIVOTU  A  NE  KROZ  LIJEPE

STVARI,  ITD…

I tada dođem u do stanja da osjećam da više ne mogu. Ne vidim

što bi više mogao učiniti.

Tako sam sjedio jučer na kavi u jednom kafiću i o svemu razmišljao kako

sam gore opisao.

Onda sam si ponovno postavio pitanja i na njih dao odgovore.

DA  LI  SAM  JA  U  TOM  SLUČAJU  UČINIO  SVE  ŠTO  SAM

MOGAO?  Jesam, možda i previše …

DA  LI  SAM  SVE  TO  UČINIO  OTVORENO,  ISKRENO,

POŠTENO?  Da, baš tako.

DA  LI  SAM  MOGAO  JOŠ  ŠTO  UČINITI?  Razmišljam…  ne,  ne

vidim što sam još mogao učiniti.

DA  LI  SAM  ZADOVOLJAN  SA  SVIM  ONIM  ŠTO  SAM

UČINIO?  Jesam.  Sve  sam  učinio  što  sam  mogao.

PA  DOBRO,  IVICA  MOJ  DRAGI,  ZAŠTO  SI  ONDA  TAKO

MALOVJERAN,  TAKO  SUMNJIČAV!?

PA  OSTALO  JE  GOSPODINOVO!

ON  ĆE  SE  DALJE  PROSLAVITI  I  U  TVOJEM  ŽIVOTU  I  U  ŽIVOTU

DRUGIH  LJUDI  OKO  TEBE  TAKO  ŠTO  ĆE  SVE  BITI  DOBRO.  ZA

MENE,  MOJU  OBITELJ  I  SVE  DRUGE.

DA  LI  ŽELIM  PRIHVATITI  BOŽJU  VOLJU

ZA  SVAKI  TRENUTAK  SVOJEG  ŽIVOTA!?

O  ŽELIM,  JAKO  …  O  TOME  STALNO

RAZMIŠLJAM...   ŠTO  JE  BOŽJA  VOLJA

ZA  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  DRUGIH

LJUDI  OKO  MENE  I  KAKO  DA  JU

PREPOZNAM,  PRIHVATIM  I  IZVRŠIM…

Pa što onda trebam sumnjati, biti u

dilemama što i kako dalje!?

SAMO  ČINITI  ONO  ŠTO  MOGU  SADA  I

U  OVOM  TRENUTKU.

I tako, u tim mislima, počeo sam promatrati ljude oko sebe. Mnoge od

njih sam i znao. Neki su mi sami došli u misli.

Moj polubrat bez noge, bez posla i on i supruga, troje djece,  novaca

malo …

Ili onaj čovjek bez ruke koji održava naše teniske terene. A često se smije

i zeza, i s jednom rukom učini više nego mnogi drugi s dvije. I ništa se ne

plače što nema ruke…

Ili ovaj čovjek koji je prošao ispred mene.  PTSP.  Teški.  Obitelj  pati.

Kako  je  tek  njemu  i njegovoj obitelji. Neugodno im je…

Ili jedan poznanik sa rakom na plućnom krilu. To sam saznao neki dan.

Nije ga baš život mazio, sad još i to …

Ili ono dvoje ljudi koji nisu mogli imati djece,  OSJETIM  KAKO  SU

PRAZNI  IZNUTRA,  POMALO  IM  NEDOSTAJE  SNAGE  I  AMBICIJE

ZA  DALJNJI  ŽIVOT…

Ili  onda  djeca  u  Africi  …

Ili  oni beskućnici  …

…

A  ŠTO  BIH  TO  JA  HTIO!?  KAKO  MOGU  TAKAV  BITI!?

ŠTO  MENI  FALI!?

Mnogi od onih kojih sam se sjetio nisu baš u Gospodinu…  NE

OSJEĆAJU  GA  KRAJ  SEBE  I  U  SEBI  KAKO  GA  JA  STALNO

OSJEĆAM  NA  RAZNE  NAČINE.

ONI  SU  SAMI  A  JA  NISAM.

IMAM  OBITELJ.

IMAM  ZDRAVLJE.  PAMET.

I  SVE  DRUGO  IMAM,  U  SVAKOM  TRENUTKU,  KOLIKO  GOD  MI

TREBA.

Odjednom su mi se srce, i duša i um napunili radošću.

KOLIKO  MENE  GOSPODIN  VOLI!

KOLIKO  MALO  MENI  DAJE  KUŠNJI  U  ODNOSU  NA  SVOJU

PRISUTNOST  S  KOJOM  ME  STALNO  JAČA  I  RADUJE!

A znam i zašto. Jer sam Ga pozvao u svoj život. Tražio Ga i zvao. Padao i

dizao se. I uvijek želio biti bolji čovjek. I bolji vjernik.

TO  GOSPODIN  VOLI,  I  TRAŽI  OD  NAS.

DA  SE  BORIMO  S  NAŠIM  GRIJESIMA.

I kod svih tih drugih ljudi kojih sam se sjetio,  GOSPODIN  JE

PRISUTAN.  KRAJ  NJIH,  U  NJIHOVIM  KUŠNJAMA.

KADA  BI  ONI  KROZ  TE  SVOJE  KUŠNJE  POZVALI  GOSPODINA  U

POMOĆ,  ONDA  BI  ONI  SPOZNALI  SMISAO  SVOJIH  KUŠNJI.

TO  JE  NAJBITNIJE  SVAKOM  OD  NJIH.

DA  ONAJ  KOJI  JE  BEZ  NOGE  SHVATI  ZAŠTO  JE  TO  DOBRO  ZA

NJEGA,  ŠTO  JE  GOSPODIN  BOG  S  TIM  HTIO  …  ISTO  I  ONAJ

BEZ  RUKE.

ILI  ONAJ  BEZ  POSLA  …

ILI  ONAJ  S  TEŠKOM  BOLEŠĆU  …

Ili jedan dragi brat u vjeri s kojim sam jučer razgovarao. Ostavili ga prije

nekoliko godina supruga i otišla s zajedničkim djetetom. Prevarila ga s

drugim muškarcem. Svi su to znali ali on to nije znao. On se samo jako

trudio da zaradi novce za obitelj, samo je jako radio.

I on tu ženu, osjećam u njemu, još uvijek nekako voli. Duboko u sebi. S

druge strane on ju i mrzi jer ga je jako povrijedila.

I  TA  ŽENA  SE  ''NASTANILA''  DUBOKO  U  NJEMU.  I  ''RAZDIRE''

GA.

A ja mu kažem da dok joj ne oprosti da ju neće moći ''izbaciti'' iz sebe. Da

će ga stalno ''razdirati''. Neće moći dalje.

A on kaže da joj je on sve oprostio. Sve, i onda mi desetak minuta pričao

o njoj, kako je ovakva i onakva, kako je rekla ovo i ono, kao se on radi

nje loše osjeća dok dođe vidjeti dijete, kako ga ona izvrijeđa dok se čuju

oko djeteta,  itd.

Ja mu se nasmijem i pitam ga da li je on svjestan da je sad cijelo vrijem

govorio o njoj i to pretežno osuđujućim tonom, riječima ogovaranja,

srditosti  …

On me pogleda. Zbunjen.

I kažem mu, da joj on nikako nije oprostio jer o njoj ne može normalno

razgovarati. Da je i on uzeo onu floskulu o opraštanju  ''OPROSTIO  SAM

ALI  NISAM  ZABORAVIO'''.

I onda mi kaže da bi je se on htio ''riješiti'' iz sebe ali da ne zna kako.

Ja ponovno ponovim da samo tako da joj oprosti. Ali, to mi ljudi ne

možemo učiniti sami. Preslabi smo.

TO  MOŽEMO  UČINITI  SAMO  UZ  BOŽJU  POMOĆ.

I opet me upita da kako to.

A ja mu kažem vrlo jednostavno. Nedjeljna misa, ispovijed, pričest,

molitva…

A kao prvo da ode svećeniku na ispovijed te mu tamo ispovijedi samo taj

grijeh koji čini GOSPODINU  BOGU  jer još uvijek osuđuje, mrzi,

ogovara, zamjera, ljuti se na svoju suprugu koja ga je ostavila. I da želi

da se toga riješi, da želi da ga Gospodin iscijeli i oslobodi od toga.

I možda će morati ići nekoliko puta jer će još koji put ''pasti'' na tome. Ali

je bitno da se protiv toga,  UZ  GOSPODINOVU  POMOĆ,  KOJEGA

ZOVE  DA  MU  POMOGNE,  bori svim svojim snagama, svom svojom

vjerom koju sada ima.

A ostalo će Gospodin.  Proslavit će se preko njega, kada ga

iscijeli, a pogotovo kada će to on pričati drugima.

I tada će moći bez ikakvih problema kontaktirati sa svojom ženom u vezi

svojeg djeteta.

I moći će dalje u životu.

Predložio sam mu da se za sve to obratiti i  DUHU  SVETOMU  kroz ove

dane kada nam dolazi  BLAGDAN  DUHOVA,  KADA  SE  MOLI

DEVETNICA  DUHU  SVETOMU.  NEKA  ZAMOLI  DUHA  SVETOGA  DA

GA  PROŽME  I  ISCIJELI  TAMO  GDJE  JE  RANJEN  OD  SVOJE

BIVŠE  SUPRUGE.

Nakon toga razgovora, radosno je poskočio i otišao. Molit ću se za

njega…

I kad sada vidim problem toga čovjeka i svoje

probleme,  OSJEĆAM  SE  POSRAMLJENO.

BAŠ  SE  OSJEĆAM  POSRAMLJENO  RADI

SVOJE  MALOVJERNOSTI   …

BESKRAJNA  TI  HVALA,  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE  ISUSE

ŠTO  SI  TU,  U  MOJEM  ŽIVOTU,  U  MENI  …

SVET  I  PRESVET.

SVET  I  PRESVET,  BLAGOSLOVLJEN  I  SLAVLJEN  U  VIJEKE

VJEKOVA  I  TI  BOŽE  OČE,  STVORITELJU.

I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  BRANITELJU  I  TJEŠITELJU.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.