Subota, 13.04.2013.

Evo, jutro je. Prošlo je 6 sati.

PLAČEM…  OD  RADOSTI… JER  GOSPODIN  JE

TU  …  U  MOJEM  ŽIVOTU  …  NEPRESTANO…

Probudio sam se prije nekih sat i pol. Nisam više mogao spavati.

GOSPODIN  JE  JUČER  SVOJIM  ZNAKOVIMA  PO  TKO  ZNA  KOJI

PUT  POKAZAO  MENI,  A  I  DRUGIMA  OKO  MENE,  DA  JE  TU,  DA

UPRAVLJA  NAŠIM  ŽIVOTIMA  KAKO  ĆE  ZA  NAS  BITI  NAJBOLJE…

SAMO  MU  TREBAMO  VJEROVATI…  SAMO  MU  SE  TREBAMO

PREDATI…  I  ČINITI  ONO  ŠTO  MOŽEMO,  ZA  ŠTO  U  SVOJEM

SRCU  I  DUŠI  OSJETIMO  MIR…

OSTALO  ĆE  GOSPODIN  …  STALNO  TO  ČINI…

Jučer su se dogodile neke stvari koje su počele raspetljavati situaciju u

mojem životu i životu moje obitelji…

O,  KAKO  JE  TO  LIJEPO  KADA  SHVATIŠ  DA  NETKO  ''OD  GORE''

UVIJEK  PAZI  KAKO  ĆE  TI   BITI  DOBRO  U  ŽIVOTU…

I  TI  MU  POVJERUJEŠ  …  I  PREDAŠ  MU  SVOJ  ŽIVOT  NA

UPRAVLJANJE…

NE  VIŠE  ''JA  PA  JA''  NEGO  ''ON  I  SAMO  ON''…

Zbog toga sam se valjda i probudio. I počeo razmišljati o nekim

događajima od jučer za koje je moja supruga rekla  DA  SE  TU  VIDE

BOŽJI  PRSTI.

JA  SAM  JOJ  SAMO  REKAO  DA  JOJ  TO  STALNO  GOVORIM.  MI

SVOJE,  GOSPODIN  SVOJE.

A  ONA  MI  JE  SAMO  ODVRATILA  DA  ONA  NIKAD  I  NIJE

GOVORILA  PROTIV  TOGA.

DA,  ZNAM,  IMALA  JE  ONA   VJERU  ALI  NIJE  BILA  DOVOLJNO

ČVRSTA.

BILA  JE  ''IZGRIŽENA''  NJEZINIM  LJUDSKIM  SLABOSTIMA  I

NAPADIMA  ZLOGA  I  NJEGOVIH…

A  SADA,  KAKO  SAM  SRETAN,   SADA  JE  I  ONA  PREPOZNALA

KAKO  GOSPODIN  BOG  DJELUJE  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA…

I, ležeći tako u krevetu, nakon što su me prošle misli o jučerašnjom danu,

izmolio sam  MOLITVE  SVETE  BRIGITE.

I  MOLEĆI  TAKO,  ODJEDNOM  MI  JE  DOŠLO  U  MISLI,  KAKO  JE

TO  PREKRASNO  ŠTO  ME  NEGDJE,  NEKAD,  GOSPODIN  BOG

OTAC,  OSMISLIO.

ON,  SVEMOGUĆI,  U  SVOJEM

OSMIŠLJAVANJU  I  STVARANJU  SVIJETA,

PRONAŠAO  JE  I  JEDNO  MJESTO  ZA

NEKOG  UPRAVO  TAKVOG  KAKAV  SAM

JA.

SA  SVIM  MOJIM  MANAMA  I  DOBRIM

STRANAMA.

UPRAVOG  TAKVOG  KAKAV  SAM  SADA,  U

OVIM  TRENUCIMA  DOK  OVO  PIŠEM,  A

I  U  SVIM  ONIM  PRIJAŠNJIM

TRENUCIMA  MOJEG  ŽIVOTA.

TAKVOG  ME  OSMISLIO,  TAKVOG  ME

STVORIO.

TAKVOG  ME  VOLI…

JER  JA  SAM  NJEGOVO  LJUBLJENO

DIJETE,  ON  MENE  TREBA  KAKO  BI

IZVRŠIO  ONO  ZA  ŠTO  ME  OSMISLIO,

STVORIO,  PO  MOJOJ  MAJCI  RODIO…

ON  MENE  TREBA…

ZATO  ME  OSMISLIO  I  STVORIO  DA

BUDEM  TU  GDJE  SADA  JESAM.

U  OVOJ,  NJEGOVOJ  I  MOJOJ  OBITELJI,

SA  OVOM  SUPRUGOM   S  KOJOM  ME

SPOJIO  I  BLAGOSLOVIO  NA  CRKVENOM

VJENČANJU  NAŠU  VEZU,  SA  DJECOM

KOJU  NAM  JE  DAROVAO…

U  OVOM  GRADIĆU,  MEĐU  OVIM

LJUDIMA …

JA  SAM  MU  VAŽAN,  JA  SAM  MU  VRLO

VAŽAN,  PREDRAGOM  MOM

STVORITELJU,  BOGU  OCU

SVEMOGUĆEMU…

JER  JE  ON  ZA  MENE  OSMISLIO  I

ZADATKE,  PROBLEME,  RADOSTI,  TUGE…

KAKO  ZA  MENE  TAKO  I  ZA  SVE  ONE

KOJE  MI  JE  POSLAO  NA  MOJ  ŽIVOTNI

PUT.

I  TU  JA  MORAM  NEŠTO  UČINITI.

MORAM  PROSLAVLJATI  NJEGA,  BOGA

OCA  STVORITELJA…

DA  SE  ON  PREKO  MENE  PROSLAVI  I  U

MOJEM  ŽIVOTU  I  U  ŽVIOTU  DRUGIH

LJUDI  OKO  MENE…

JA  SAM  MU  TAKO   VAŽAN,  JER  BEZ  MENE,  KAKO  JE  ON  TO

OSMISLIO,  SE  NEĆE  MOĆI  PROVESTI  SVE  ONO  ŠTO  JE  ON

ZAMISLIO  ZA  LJUDE  I  SITUACIJE  S  KOJIMA  SE  JA  SREĆEM.

ON  JE  UPRAVO  MENE  ZAMISLIO  I  STVORIO,  UPRAVO  TAKVOG  …

DA  BUDEM  MUŽ  SVOJOJ  ŽENI…

DA  BUDEM  OTAC  SVOJOJ  DJECI…

DA  BUDEM  SIN  SVOJIM  RODITELJIMA…

DA  BUDEM  BRAT  I  POLUBRAT  MOJOJ  SESTRI  I  MOJOJ

POLUBRAĆI…

DA  BUDEM  PRIJATELJ  LJUDIMA  OKO  SEBE…

DA  RADIM  POSAO  KOJI  RADIM…

DA  POMOGNEM,  RIJEČJU  I  DJELOM,  SVIMA  ONIMA  KOJI  SU

POSLANI  NA  MOJOJ  ŽIVTNI  PUT  U  POTREBI…

I  DA  SVE  TO  ČINIM,  NE  ZATO  JER  JA

TAKO  HOĆU  I  JER  SU  TO  MOJE

ZASLUGE,  NE,  NEGO  ZATO  JER  JE  ON,

GOSPODIN  BOG  OTAC,  TAKO  TO

OSMISLIO  I  STVORIO…

A  KAKO  ĆE  SE  ON  PROSLAVITI?

PA  JEDNOSTAVNO,  JER  ČINEĆI  SVE  TO  ZATO  JER  SAM

SVJESTAN  DA  JE  TO  SVE  BOŽJE  DJELO,  I  JA  I  SVE  OVO  OKO

MENE,  JA  SVE  ČINIM  TRAŽEĆI  BOŽJU  VOLJU  U  SVEMU  TOME,

PRONALAZIM  JU  I  VRŠIM…

I  ONDA  I  JA  I  SVI  OKO  MENE  VIDIMO  DA  JE  SVE  TO

ZAPRAVO  BOŽJE  DJELO,  DA  JE  GOSPODIN  BOG  SVE  OVO

OSMISLIO  I  STVORIO,  DA  JE  ON  JEDAN  JEDINI,  SVET  I

PRESVET,  POČETAK  I  KRAJ…

I  ŠTO  JOŠ  …  NAKON  SVEGA  TOGA,  U  OVOM  ZEMALJSKOM

ŽIVOTU,  ON  JE  OSMISLIO  I  PREDODREDIO  DA  ONDA,  JEDNOG

DANA  KADA  ZAVRŠIM  OVOZEMALJSKI  ŽIVOT,  PRIJEĐEM  K

NJEMU,  U  NJEGOVO  KRALJEVSTVO  ZA  VIJEKE  VJEKOVA,  U

NEMJERLJIVU   RADOST  I  MIR.

ZNAČI,  JA  SAM  VAŽAN  …

I  MOJA  SUPRUGA  JE  VAŽNA  …

I  MOJA  DJECA,  RODITELJI,  PRIJATELJI

…

ZNANI  I  NEZNANI  …

SVI  SMO  MI,  SVAKI  NA  SVOJ  NAČIN

VRLO,   VRLO  VAŽNI,  U

STVORITELJSKOM  PLANU  NAŠEG

PREDRAGOG  STVORITELJA,  BOGA  OCA

NEBESKOGA.

SVI  MI  IMAMO  ITEKAKVE  ZADATKE  U

SVOJIM  ŽIVOTIMA …

MNOGE  SITUACIJE  SE  BEZ  NAS

JEDNOSTAVNO  NE  MOGU  DOGODITI.

JER  JE  NJIH  OSMISLIO  I  STVORIO  BOG

OTAC  UPRAVO  S  NAMA  …  MI  SMO  MU

U  NJIMA  NAJVAŽNIJI  …  BEZ  NAS  IH

NEMA  …

I  OSTANE  MI  SAMO  DA  SE  OKRENEM  OKO  SEBE  I  DA  VIDIM

ŠTO  JOŠ  MOGU  UČINITI,  ŠTO  JOŠ  MISLIM  DA  GOSPODIN  OD

MENE  OČEKUJE  DA  UČINIM  …

ŠTO  JE  BILO,  TAKO  JE  TREBALO  BITI,

GOSPODINOVA  VOLJA  SE  UVIJEK

IZVRŠI,  I  TU  VIŠE  NIŠTA  NE  MOGU

UČINITI.

NO,  ZA  SVAKI  SADAŠNJI  TRENUTAK

IMAM  ŠTO  REĆI  I  UČINITI.

TO  JE  MOJE,  I  SVAKOG  OD  NAS.

SAMO  SVAKI  SADAŠNJI  TRENUTAK.

PROŠLOST  JE  PROŠLA  I  VIŠE  NIJE

NAŠA.

A  BUDUĆNOST  …  BUDUĆNOST  JE  SAMO

GOSPODINOVA.  ON  JEDINI  ZNA  ŠTO  ĆE

I  KAKO  BITI.

MOJE  JE  SADA.

ZA  OVE  TRENUTKE  KOJI  SE  SADA  DOGAĐAJU… OVE  TRENUTKE

KADA  OVO  PIŠEM,  SVJEDOČIM  ZA  NJEGA  …  ZA  TO  ME

GOSPODIN  BOG  OTAC  DAVNO  OSMISLIO  …  I  SVE  ONO  ŠTO  ĆE

MI  DONIJETI  OVO  JUTRO,  I  DANAŠNJI  DAN  …

O  BOŽE,  KOLIKO  POSLA  IMAM  …

DA  PREPOZNAM  SVE  ŠTO  SI  OSMISLIO  DA  UČINIM,  I  DA  ONDA

TO  UČINIM.

SA  MIROM  I  RADOŠĆU  U  SRCU  …

O,  KAKO  JE  LAKO  ISPUNITI  DAN…  I  SRCE  …  I  DUŠU,  KADA

TAKO  RAZMIŠLJAM  …

KOLIKO  SAM  SAMO  JA  VAŽAN  SVOJEM

GOSPODINU!

O,  NEKA  TI  JE  VJEČNA  SLAVA  I

BESKRAJNA  MOJA  ZAHVALA,  SVET  I

PRESVET,  MOJ  STVORITELJU  …  MOJ

OČE  …  MOJ  BOŽE  …

O  KAKO  MI  NEDOSTAJU  RIJEČI  DA  TI

ZAHVALIM  PREDRAGI  MOJ  BOŽE!

ALI  TI  ZNAŠ  MOJE  SRCE  I  DUŠU  …

TVOJI  SU  …

BLAGOSLOVLJEN,  SVET  I  PRESVET,  U  VIJEKE  VJEKOVA

PREDRAGI  BOŽE  OČE!

I  TI  GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE  BOŽJI!

I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI!

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU!