Četvrtak, 28.03.2013.g.

Danas je započelo  SVETO  TRODNEVLJE,  VELIKI  ČETVRTAK,  VELIKI

PETAK,  VELIKA  SUBOTA.

TRI  DANA  SVETE  PRIPRAVE,  SJEĆANJE  NA  NASVETIJE

TRENUTKE  NAŠE  VJERE,  SVE  ONO  ŠTO  SE  DOGODILO  PRIJE

NAJVEĆEG  BLAGDANA  NAŠEG  KRŠĆANSKOG  SVIJETA.

USKRSA.

TRI  DANA  U  KOJIMA  MOŽEMO  ''UĆI''  U  SVETE  TRENUTKE  KADA

JE  BOŽJI  SIN  HODAO  OVOM  NAŠOM  ZEMLJOM,  BIO  OPTUŽEN,

MUČEN,  RASPET  NA  KRIŽU,  I  NA  KRAJU,  KOJI  JE  I  UMRO  NA

TOM  KRIŽU.

I  SVE  TO  ZA  NAS,  LJUDE,  TAKVE  KAKVI  SMO,  KAKO  BI  NAS

SAČUVAO  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.

ČISTO  NEPOJMLJIVO…

I  ONDA  JE,  KAO  PRAVI  BOG,  SLAVNO  USKRSNUO  OD  MRTVIH,

SAŠAO  NAD  PAKAO  DA  UZME  SOBOM  SVE  ONE  KOJI  SU  GA

TAMO  ČEKALI  DA  IH  POVEDE  U  BOŽJE  KRALJEVSTVO,  I

UZAŠAO  NA  NEBO  SVOJEM  OCU,  BOGU  OCU.

TO  SU  NAJVEĆA  OTAJSTVA  NAŠE  VJERE.  U  TO  MI  SVI

VJERUJEMO,  TAKVI  KAKVI  SMO.

I nije zato bilo čudno što je na  današnji dan naša župna crkva bila

prepuna.

VELIKI  ČETVRTAK,  DAN  KADA  JE  GOSPODIN  ISUS  USTOLIČIO

MISU,  SVETU  EUHARISTIJU,  I  KADA  JE  USTOLIČIO  CRKVU  I

SVEĆENIKE.

DANAS  JE  I  NJIHOV  DAN.

''OVO  ČINITE  MENI  NA  SPOMEN''.

Kako mi je brzo sve to prošlo… Molitva prije mise, misa, ''Getsemanska

ura klanjanja'' poslije mise… Toliko puno raznih molitvi, misli, doživljaja,

duhovnih i fizičkih…

No, ovaj put me posebno dojmio jedan duhovni događaj.

Jedna meni draga osoba rekla mi je poslije mise da ju je najviše dojmilo

PRANJE  NOGU,  čin koji je naš dragi župnik oživotvorio pod misom, u

sjećanje na isti čini koji je Isus učinio svojim učenicima, dvanaestorici

apostola, na  POSLJEDNJOJ  VEČERI.

POKAZUJUĆI  IM  TAKO  LJUBAV  I  PONIZNOST  KOJU  MORAJU  ONI

POKAZIVATI  JEDAN   DRUGOME  I  SVOJ  BRAĆI  LJUDIMA.

Pa je tako i naš dragi župnik odabrao dvanaest muževa iz župe, koji su

mu tokom godine najviše pomagali, s kojima se osjećao dobro, kojima se

mogao izjadati kada mu je bilo teško, koji su mu bili i duhovna i fizička

potpora, kako bi im ovom gestom pokazao zahvalnost i ljubav za sve te

trenutke.

TO  JE  TU  DRAGU  OSOBU  TOLIKO  DIRNULO  DA  JE  PUSTILA  I

NEKOLIKO  SUZA,  JER  JE  KAZALA  DA  JE  U  SVEMU  TOME

PREPOZNALA  GOSPODINA  ISUSA,  SIMBOLIKU  ONOGA  ŠTO  JE

ON  UČINIO  SVOJIM  UČENICIMA,  APOSTOLIMA,  A  S  DRUGE

STRANE,  KAZALA  JE,  DIRNULA  JU  JE  I  TA  GESTA  DRAGOG

ŽUPNIKA,  TA  PONIZNOST,  JER  BI  TO  DANAS  UČINIO  RIJETKO

KOJI  ŽUPNIK.

Da, to je bila jedna lijepa gesta dragog župnika. Baš jedna gesta

zahvalnosti koja će dodatno ojačati dobre odnose koje gaji prema tim

ljudima.

Kada se pripremao taj čin, dragi župnik je s oltara pozvao da neka dođu ti

ljudi koje je prije zamolio. Vjerojatno su imali točno dogovoreno kuda da

dođu i što da rade.

Ja sam sjedio u sredini crkve. Kada je dragi župnik uputio poziv, ja sam

spustio glavu, sklopio oči.

Nisam želio gledati komešanje ljudi kada će gledati tko to ide prema

oltaru, možda koji komentar, ili čuđenje, bit će i ogovaranja zašto ovaj ili

on… tipično za nas ljude. Mislio sam si, bolje da to ne gledam, jer bih i ja

sigurno učinio neki grijeh, samo sam grješni čovjek,  nego će biti bolje da

jednostavno sklopljenih očiju probam doživjeti  TE  TRENUTKE  KADA

JE  ISUS  PRAO  NOGE  SVOJIM  UČENICIMA.

I nakon nekoliko trenutaka, dođe mi u misli

jedna ideja,  MOJ  DRAGI  ANĐEO  ČUVAR,

STALNO  MI  DAJE  PREKRASNE  SAVJETE

KOJE  ČESTO  PREČUJEM,  kako bih i ja

sada u svojim mislima mogao obaviti taj

čin,  PRANJE  NOGU,  onima koji su tokom

prošle godine meni najviše pomogli, koji su

me najviše naučili o ljubavi i poniznosti,

rastu u vjeri, kojima sam možda ja bio neki

teret, prema kojima sam možda najviše

griješio…

SRCE  MI  JE  ''POSKOČILO''  I  JA  SAM  SE

RADOSNO  ''PRIMIO''  PRANJA  NOGU…

JEDNA  PO  JEDNA,  DOLAZILE  SU  MI  U  MISLI  OSOBE  KOJE  SAM

JA  ''POZIVAO''  DA  IM  OPEREM  NOGE…

I  PRVO  SAM  POZVAO  SVOJU  SUPRUGU,  ZAHVALIO

GOSPODINU  ZA  NJU…  TOLIKO  SAM  JU  PUTA  POVRIJEDIO…

ONDA  SAM  POZVAO  SVOJU  KĆER  I  SVOJEG  SINA,  DA  IM

BAREM  MALO  NADOKNADIM  ŠTO  IH  NISAM  NIŠTA  NAUČIO

O  GOSPODINU  I  ŽIVOTU  U  VJERI…  ZA  SVE  ONE  ŽALOSTI

KOJE  SAM  IM  IZAZVAO…

ONDA  SVOJU  MAJKU,  ONA  ME  NOSILA  POD  SVOJIM  SRCE,

RODILA…  I  DANAS  ME  NOSI  U  SVOM  SRCU…  I  U  SVAKOM

OSMJEHU  KADA  ME  VIDI  PRED  SOBOM…

PA  NJEZINOG  SADAŠNJEG  MUŽA  KRAJ  KOJEGA  SAM

TOKOM  GODINE  RASTAO  U  STRPLJIVOSTI  I  PONIZNOSTI…

ONDA  MOJEG  DRAGOG  ŽUPNIKA  KOJI  ME  UČI  KAKO

POŠTOVATI  CRKVU,  ŽUPU,  SVEĆENIKA…  KOJI  MI  JE

POTICAJ  U  BORBI  PROTIV  OHOLOSTI…

ONDA  JEDNOG  DRAGOG  BRATA  U  VJERI  KOJI  MI  JE  BEZ

PROBLEMA  POSUDIO  NEŠTO  NOVACA…  A  NI  SAM  NEMA…

PA  DRUGOG  DRAGOG  BRATA  U  VJERI  KOJI  ME  SVOJIM

ŽIVOTOM  U  SIROMAŠTVU  UČI  MILOSRĐU…

PA  MOJEG   POLUBRATA  KOJI,  MADA  U  MNOGIM

PROBLEMIMA,  NIKAD  MI  NIJE  ODBIO  NIKAKVU POMOĆ…

UVIJEK  SE  DUHOVNO  NAPUNIM  U  NJEGOVOJ

PRISUTNOSTI…

PA  JEDNOG  DRAGOG  BRATA  KRŠĆANINA,  DRUGE   VJERE,

KOJEG  SAM  UPOZNAO  PRIJE  NEKOLIKO  MJESECI  A  KOJI

MI  JE  BEZ  PROBLEMA  POMOGAO,  ODLUČIVŠI  TO  I  PRIJE

NEGO  SAM  GA  ZAMOLIO…  KOJI  JAKO  POŠTUJE  MENE,

MOJU  VJERU  I  PREDANOST  GOSPODINU  ISUSU…  MOLIM

SE  ZA  NJEGOVO  OBRAĆENJE  NA  KATOLIČKU  VJERU…

ZATIM  SAM  POZVAO  JEDNOG  DRAGOG  BRATA  U  VJERI

KOJI  MI  JE  U  ZADNJIH  GODINU  DANA  POSLAO  PUNO

E-MAILA  KOJE  I  NISAM  PROČITAO,  A  SVI  SU  BILI

POSLANI  S  ŽELJOM  DA  MI  ULJEPŠAJU  DAN…  I  JUČER

SAM  JEDNOG  PROČITAO  DO  KRAJA…  I  OSJETIO

PREKRASNU,  ISKRENU  BRATSKU  LJUBAV…  HVALA  TI

GOSPODINE  NA  TOM  BRATU  U  VJERI…

I  NA  KRAJU  SAM  POZVAO  JEDNU  DRAGU  SESTRU  U

VJERI,  KOJU  POZNAJEM  GODINAMA  A  TEK  SAM  JU  BOLJE

UPOZNAO  U  ZADNJA  DVA  MJESECA…  KRENULA  JE  PUTEM

OBRAĆENJA…  TAKO  PONIZNO  A  OSJEĆAM  DA  JAKO,  JAKO

ČVRSTO…  IMAT  ĆEMO  PUNO  ZAJEDNIČKIH  BORBI…

I  KADA  SU  SVI  ONI  ''PROŠLI''  KROZ  MOJE  MISLI,  KADA  SAM  IM

''OPRAO''  NOGE,  MOJE  JE  SRCE  BILO  PUNO…  PUNO…  PREPUNO

RADOSTI  I  MIRA.

JOŠ  SAM  JEDANPUT  PREMA  SVIMA  NJIMA  POKAZAO

ZAHVALNOST  I  LJUBAV,  PONIZNOST,  I  U  SEBI  OJAČAO  SA

SVIMA  NJIMA  TE  NERASKIDIVE  VEZE  KOJIMA  ME  GOSPODIN  S

NJIMA  SPOJIO.

SAMO  IZ  NJEMU  ZNANIH  RAZLOGA,  HVALA  MU  NA  TOME.

HVALA  TI  PREDRAGI  MOJ  ANĐELE

ČUVARU  ŠTO  SI  MI  DAO  OVU  IDEJU  I

ŠTO  SI  MI  POMOGAO  U  ODABIRU  SVIH

TIH  DRAGIH  LJUDI.

SVET  I  PRESVET  TI  BOŽE  OČE,  TI

GOSPODINE,  SINE  BOŽJI,  I  TI  BOŽE

DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI,  I

CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU.