Srijeda, 13.03.2013.

Danas sam dobio jedan e-mail od jedne drage sestre u vjeri, s jednim

prekrasnim svjedočanstvom o obraćenju i onda, nakon toga, jednoj

gorućoj ljubavi prema Gospodinu. Odmah sam ga proslijedio na ''VAŠA

SVJEDOČANSTVA'' pa ga tamo možete i pročitati.  SLAVA  BOGU!

I u sklopu tog svjedočanstva ponovno sam pročitao one prekrasne riječi

pjesme Svetog Augustina.

Došlo mi je u misli kako bi ta pjesma mogla zapravo biti himna nas

obraćenika. Meni su to prekrasne riječi, diraju mi srce i dušu, pronalazim

se u njima, skoro u svakoj riječi.

Pa evo, tu još jedanput navodim te prekrasne riječi drago obraćenika

Svetog Augustina.

''Kasno sam te uzljubio, ljepoto tako stara i tako nova,

kasno sam te uzljubio!

A eto, ti si bio u meni, a ja izvan sebe.

Ondje sam te tražio nasrćući na ta lijepa bića,

koja si stvorio, ja rugoba.

Ti si bio sa mnom, a ja nisam bio s tobom.

Mene su daleko od tebe držale one stvari

koje ne bi postojale kad ne bi bile u tebi.

Zvao si me i vikao, probio si moju gluhoću,

zabljesnuo si, sijevnuo si i rastjerao moju sljepoću,

prosuo si miomiris, a ja sam ga upio da uzdišem za tobom,

okusio sam ga pa gladujem i žeđam,

dotakao si me, i zato gorim za tvojim mirom.''

I svi ti mnogi sveci iz davne prošlosti još su i danas ''živi'' u ovom našem

svijetu po svojim mislima, svjedočanstvima, i svemu drugome što im je

Gospodin dao za spoznati.

I oni su shvatili da zapravo sve to nije njihova zasluga i da sve to moraju

''dati'' drugima kako bi oni pronašli Gospodina.

A ovih dana mi je nekako na put ''došao'' i Sveti Toma Akvinski. Jedan od

najvećih kršćanskih teologa i naučitelja. Vidio sam na katoličkom

kalendaru, onom 12-djelnom koji mi visi na zidu, da su za svaki mjesec

napisani prekrasni tekstovi. ''Jaki'' i mudri a opet, nisu bili iz Biblije ni iz

Katekizma.

To me zaintrigiralo pa sam malo istražio i vidio da su to zapravo tekstovi

tog dragog redovnika koji je živio u 13. stoljeću u Italiji.

Na  WIKIPEDIJI  je njegov životopis a ono što me je posebno dotaknulo

kada sam čitao njegov životopis, bile su slijedeće rečenice:

''…Kraj sve svoje velike učenosti ostao je

uvijek jednostavan, ponizan i bezazlen

redovnik. U poniznosti je postojano odbijao

sve ponuđene mu crkvene časti. Njegov

bistri duh dobro je shvatio da je poniznost

evanđeoska krjepost i da više vrijedi od sve

učenosti, slave i počasti. Zato je uvijek htio

ostati malen…''

KAKO  SU  ME  DIRNULE  OVE  RIJEČI!

KAKO  NADAHNJUJU  U  BORBI  PROTIV

NAPASTI  SVIJETA!

''…  U  PONIZNOSTI  JE   ODBIJAO  SVE

PONUĐENE  MU  CRKVENE  ČASTI…''

''…  DA  JE  PONIZNOST  EVANĐEOSKA

KRJEPOST  I  DA   VIŠE  VRIJEDI  OD  SVE

UČENOSTI  I  SLAVE…''

''…ZATO  JE  UVIJEK  HTIO  OSTATI

MALEN…''

O  BOŽE,  I  MENE  ''VUKU''  TE  RIJEČI…

PONIZNOST  I  MALENOST…

PREDRAGI  GOSPODINE,  UČI  ME

STALNO  PONIZNOSTI  I  MALENOSTI!

BUDI  UVIJEK  KRAJ  MENE  KADA  U

TOME  ''PADNEM''!

Evo nekih misli od dragog  Svetog  Tome Akvinskog.

O  VJERI…

''PO  VJERI  SE  ČOVJEK  ZDRUŽUJE  S  BOGOM.

VJEROM  U  NAMA  POČINJE  ŽIVOT  JER  ON  NIJE  DRUGO  NEGO

SPOZNAJA  BOGA.

BEZ  VJERE  SE  NITKO  NE  NOŽE  ZVATI  KRŠĆANSKIM  VJERNIKOM.

ONA  RAVNA  SADAŠNJIM  ŽIVOTOM:  DA  BI  ČOVJEK  MOGAO

LJUDSKI  ŽIVJETI,  MORA  ZNATI  ŠTO  JE  POTREBNO  DA  BI

ISPRAVNO  ŽIVIO:  DA  NE  BI  SVE  MORAO   ISKUSITI  VLASTITIM

ISTRAŽIVANJEM,  VJERA  GA  UČI  ŠTO  JE  POTREBNO  ZA  ŽIVOT:

POSTOJI  BOG,  ON  NAGRAĐUJE  DOBRE  I  KAŽNJAVA  ZLE;

POSTOJI  ZAGROBNI  ŽIVOT…

VJEROM  POBJEĐUJEMO  KUŠNJE.  SOTONA  NAPASTUJE:   ''NE

SLUŠAJ  BOGA!'',  A  VJEROM  SPOZNAJEMO  DA  JE  ON

GOSPODAR  SVEGA.

SVIJET  IZAZIVA  MAMEĆI  SREĆOM  ILI  STRAŠEĆI

NEVOLJAMA,  A  VJERA  UČI  DA  JE  DRUGI  ŽIVOT  BOLJI  OD

OVOGA,  PA  MANJE  CIJENIMO  SREĆU  SVIJETA  I  NE

BOJIMO  SE  NEVOLJA.

TIJELO  NAPASTUJE  NA  UŽITKE  SADAŠNJEGA  ŽIVOTA,  A

VJERA  UČI  DA  NE  PRIONEMO  UZ  NJIH  NA  NEDOPUŠTENI

NAČIN…''

I  DALJE…

''PRVO  ŠTO  KRŠĆANI  VJERUJU  JEST  DA  BOG  POSTOJI  I  DA  JE

SAMO  JEDAN,  UPRAVITELJ  SVIJETA  KOJI  SE  BRINE  O  SVIM

BIĆIMA.

RAVNA  PRIRODNIM  ZBIVANJIMA  I  LJUDSKIM  ČINIMA.  ON  JE  OD

VJEČNOSTI,  PRIJE  VREMENA;  SVE  ZNA  I  VIDI,  I  MISLI  I  TAJNE

ODLUKE  VOLJE.

BOG  STVARA  NI  IZ  ČEGA.  STVORIO  JE  NEBO  I  ZEMLJU,  SVE

NEVIDLJIVO  (KAO  ŠTO  SU  ANĐELI  I  DUŠE)  I  VIDLJIVO  (KAO

SVEMIR  U  KOJEM  ŽIVIMO).

STVARANJE  NIJE  PRESTALO,  BOG  SVAKOGA  TRENA  STVARA

BESMRTNE  DUŠE  NOVOZAČETIH  LJUDI.

VELIČANSTVENA  TVORČEVA  DJELA  POMAŽU  BOLJE  UPOZNATI

BOŽJU  VELIČINU,  POTIČU  NAS  NA  ZAHVALNOST  JER  JE  OD

NJEGA   SVE  ŠTO  JESMO  I  ŠTO  IMAMO.

RAZMIŠLJANJE  O   STVORITELJU  NAVODI  NAS  DA  BUDEMO

STRPLJIVI  U  NEVOLJAMA  I  POTEŠKOĆAMA

(KAKO  DA  OD  BOGA  PRIMAMO  DOBRO,  ZAR  DA  ONDA  I

ZLO  NE  PRIMIMO?  A  BOG  DOPUŠTA  ZLO  DA  IZ  NJEGA

IZVUČE  DOBRO),

POTIČE  NAS  DA  SE  PRAVILNO  SLUŽIMO  STVORENJIMA,  NA

BOŽJU  SLAVU  I  NAŠU  KORIST,  TE  DA  BOLJE  UPOZNAMO

ČOVJEČJE  DOSTOJANSTVO  JER  JE  BOG  SVE  NA  ZEMLJI

STVORIO  RADI  ČOVJEKA.

ČOVJEK  JE,  NAKON  ANĐELA,  NAJVRJEDNIJI  OD  SVIH  STVOROVA

PA  TO  DOSTOJANSTVO  NE  SMIJE  UMANJITI  GRIJESIMA  I

NEUREDNIM  NAGNUĆIMA…''

ILI…

''OTAC  RAĐA  SINA,  SIN  SE  RAĐA  OD  OCA,  DISANJE  OCA

I  SINA  JEST  DUH  SVETI   KOJI  IZLAZI  OD  OCA  I  SINA.

KRŠĆANIN  JE  ONAJ  TKO  VJERUJE  U  PRESVETO  TROJSTVO  (BOG

JE  JEDAN  U  TRI  OSOBE)  I  TKO  JE  KRŠTEN  U  IME  OCA  I  SINA

I  DUHA  SVETOGA…

ISUS  KRIST  JEST  PRAVI  BOG  I  PRAVI  ČOVJEK;  JEDNA

OSOBA,  A  DVIJE  NARAVI  (BOŽANSKA  I  LJUDSKA). KAO

BOG,  PROIZLAZI  OD  OCA  BEZ  MAJKE,  KAO  ŠTO  SJAJ  IZBIJA  IZ

SVJETLOSTI.  KAO  ČOVJEK  IMA  MAJKU,  A  NEMA  OCA,   KAO  ŠTO

ZRAKA  PROIZLAZI  IZ  ZVIJEZDE…

UTJELOVLJENJE  JE  MOST  IZMEĐU  NEBA  I  ZEMLJE. NJIME  SE

UČVRŠĆUJE  NAŠA  VJERA  JER  JE  ON  DOŠAO  MEĐU  LJUDE;  BUDI

SE  NAŠA  NADA  JER  JE  BOŽJI  SIN   UZEO  LJUDSKO  TIJELO  DA

ČOVJEKA  POBOŽANSTVENI…''

ILI,  MENI  NAJLJEPŠI  DIO…

''KRIST  JE  UMRO  ZA  NAS,  OTKUPIO  GRIJEHE  SVIJETA.

U   SVOM  TIJELU  NA  DRVO  JE  PONIO  MOJE  PRIJESTUPE.

S  BOGOM  SAM  SE  POMIRIO  PO   SMRTI  NJEGOVA  SINA.

ON  ME  POSVETIO  SVOJOM  KRVLJU.

NA  KRIŽU  SE  OSTVARUJE  SVRHA  BOŽJEGA  UTJELOVLJENJA  I

POKAZUJE  APSOLUTNA  LJUBAV.

NA  VELIKI  SE  PETAK  OČITUJU:  NJEGOVA  LJUBAV  DA  MU  JE

UZVRATIMO,  NJEGOVA  SNAGA  DA  I  MI  STRPLJIVO  PODNOSIMO

POTEŠKOĆE,  GORČINA  TRPLJENJA  DA  GA  SAŽALIJEVAMO  I

KORIST  MUKE  DA  MU  ZAHVALJUJEMO.

KRISTOVA  JE  MUKA  LIJEK  PROTIV  GRIJEHA  KOJI  PRLJA

ČOVJEKA,  VRIJEĐA  BOGA,  IZAZIVA  SLABOST,  KAZNU  I  PROGON

IZ  RAJA.

ISUSOVA  JE  PATNJA  I  UZOR  PONIZNOSTI,  POSLUŠNOSTI  I

SLOBODE  OD  ZEMALJSKIH  DOBARA.

KRIŽ  PODIGNUT  U  SREDIŠTE  KRŠĆANSKOG  ŽIVOTA  UČI   DA

BESMISAO  MOŽE  DOBITI  PUNINU  SMISLA  U  KATKADA

NEJASNOM  BOŽJEM  SVJETLU.

NO,  AKO  OTVORENIH  OČIJU  ČEKAMO  ODLAZAK  MAGLE,  U

OBASJANOME  TRENUTKU  NAŠE  PATNJE  MIJENJAJU  PREDZNAK:

OD  NIJEČNIH,  POSTAJU  POTVRDNE,  U  ISUSU…''

PREDRAGI  GOSPODINE,  HVALA  TI  NA

SVETOM  TOMI  AKVINSKOM,  NA  SVIMA

KREPOSTIMA  KOJIM  SI  GA  OBDARIO,

KAO  BI  NAM  IH  MOGAO  PRENIJETI

RADI  NAŠEG  SPASENJA!

MOLIM  TE,  PREDRAGI  GOSPODINE,  DAJ

DA  I  MI  U  SEBI  SPOZNAMO  TE  ISTINE

KAKO  NAM  IH  JE  DRAGI  SVETAC

NAPISAO!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TI  BOŽE  OČE, I  TI

BOŽE  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  I  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.