Četvrtak, 28.02.2013.g.

Gledao sam jučer, ne  ispočetka,  jedan film,   HUGO, o jednom dječaku

koji je živio u Parizu, negdje poslije  I  svjetskog  rata, i koji je ostao sam

jer mu se otac utopio.

Tako se sakrivao i popravljao satove i druge stvari, nadajući se da ga neće

otkriti policajac i spremiti u sirotište.

U jednom trenutku filma, dječak je rekao nekoliko prekrasnih rečenica,

nije ih vezao uz Boga ali su one govorile o životu kakvog nam je Bog

osmislio.

Rekao  je,  pričajući s jednom djevojčicom o rješavanju problema s

njezinim tetkom,  DA  ON  MISLI,  jer  je  tako  naučio  popravljajući

satove i stvari,  DA  JE  SVIJET  JEDAN  VELIKI  STROJ.

I  DA  SVAKI  ČOVJEK  U  TOM  SVIJETU  IMA  SVOJU  SVRHU.  I  AKO

TAJ  ČOVJEK  PRESTANE  VRŠITI  TU  SVOJU  SVRHU,  DA  ONDA  I

CIJELI  SVIJET  NE  VRŠI  SVOJU  SVRHU,  NE  FUNKCIONIRA  KAKO

BI  TREBAO.

ZATO  TOGA  ČOVJEKA,  KAO  I  SVAKI  DIO  U  NEKOM  SATU  ILI

DRUGOJ  MEHANIČKOJ  STVARI,  TREBA  POPRAVITI  DA  I  DALJE

MOŽE  VRŠITI  SVOJU  SVRHU  KAKO  BI  I  CIJELI  SVIJET  MOGAO

FUNKCIONIRATI.

I  DA  JE  ON  SEBE  PITAO  KOJA  JE  NJEGOVA  SVRHA?  I  DA  JE

ZAKLJUČIO  DA  JE  NJEGOVA  SVRHA  DA  POPRAVLJA  STVARI

KOJE  NE  FUNKCIONIRAJU  KAKO  JE  TO  RADIO  I  NJEGOV  TATA.

I  DA  NJEZIN  TETAK  NE  FUNKCIONIRA  I  DA  GA  TREBA

''POPRAVITI,  STAVITI  U  FUNKCIJU''  KAKO  BI  MOGAO  VRŠITI

SVRHU  SVOJEG  ŽIVOTA.

Da ne duljim dalje, film je završio sa sretnim završetkom, ''popravili'' su

njezinog tetka a time su zapravo  IZVRŠILI  SVRHU  SVOJIH  ŽIVOTA.

Još sam poslije razmišljao o tim riječima koje su tako lijepo uklopljen u

taj film.

A  KOJA  JE  SVRHA  MOJEG  ŽIVOTA?

Ta rečenica mi se uklapa u jednu moju misao koja me neki dan

''pogodila'' kao munja,  DA  MOJ  PRETHODNI  ŽIVOT,  DO  PRIJE  4

GODINE,  DO  MOJEG  OBRAĆENJA,  ZAPRAVO  ZA  MENE  NEMA

NIKAKVI  SMISAO,  DA  JE  ZA  MENE  BIO  BEZ  SVRHE,  KAO  DA

NIJE  POSTOJAO.

ČINIO  SAM  MNOGO  TAKVIH  STVARI  KOJE  SADA  VIŠE  NE  ČINIM

I  NIKADA  IH  VIŠE  NE  ŽELIM  ČINITI…

SKORO  DA  BI  MOGAO  CIJELI  SVOJ  DOTADAŠNJI  ŽIVOT

IZBRISATI,  GOVORIM  ZA  SEBE  OSOBNO,  I  NE  BIH  IMAO

RAZLOGA  BILO  ŠTO  OSTAVLJATI  JER  SA  SADAŠNJIM  ŽIVOTOM

NEMA  NIKAKVIH  DODIRNIH  TOČAKA.

ONAJ  ŽIVOT  BEZ  GOSPODINA  S  OVIM  ŽIVOTOM  U  GOSPODINU.

ISTINA,  TU  JE  SUPRUGA  KOJA  JE  ISTA  I  TADA  I  SADA, OTAC,

MAJKA,  DJECA,  NEKE  MATERIJALNE  STVARI,  MOŽDA  NEKA

DOBRA  DJELA…

ALI,  GLEDAJUĆI  SEBE  U  SVEMU  TOME,  PO  BOŽJIM

ZAPOVIJEDIMA  I  PO  CRKVENOM  NAUKU,  NEMA  SE  TU  ŠTO

USPOREĐIVATI.

ONAJ  IVAN  JE  BIO  NA  PUTU  U  PAKAO,  A  OVAJ  IVAN  IMA

DOBRE  ŠANSE  DA  DOĐE  U  ČISTILIŠTE.

JER  PRED  GOSPODINA,  KADA  ĆEMO  JEDNOG  DANA  DOĆI  PRED

NJEGA,  MOŽEMO  DONIJETI  SAMO  SVOJA  DJELA  I  SAMO  SVOJ

ŽIVOT,  NIKOGA  DRUGOGA.  NI  NAJBLIŽE,  NI  PRIJATELJE  NI

MATERIJALNE  STVARI.

SAMO  SEBE.

I  PONOVNO  PITANJE,  KOJA  JE  MOJA  SVRHA  ŽIVOTA?

ŠTO  JA,  KAO  JEDAN  KOTAČIĆ  U

STROJU  LJUDSKOG  SVIJETA  U  KOJEM

ŽIVIM,  TREBAM  ČINITI  DA  BI  I  TAJ

SVIJET  IZVRŠIO  ONU  SVRHU  KOJU

IMA,  KOJU  MU  JE  GOSPODIN

NAMIJENIO?

I  SVATKO  OD  NAS  BI  SE  TO,  S  VREMENA  NA  VRIJEME,

TREBAO  UPITATI  DA  SE  NE  IZGUBIMO  U  ŽIVOTU,  ILI  DA

PROVJERIMO  DA  LI  SMO  NA  DOBROM  PUTU.

POSTOJI  JEDNA  OPĆA  SVRHA,  OPĆI

SMISAO  ŽIVOTA  SVAKOG  OD  NAS

LJUDI.

SLUŽITI  DRUGIMA  SVOJIM  DAROVIMA.

I  ISUS  JE  TO  REKAO,  JER  JE  I  ON

DOŠAO  NA  ZEMLJU  DA  SLUŽI  A  NE  DA

BUDE  SLUŽEN.

NO,  ZA  SVAKOG  OD  NAS  GOSPODIN  BOG  JE  ODREDIO,  U

SVOJE  OSMIŠLJAVANJU  I  STVARANJU  SVIJETA  LJUDI,  NEKO

POSEBNO  MJESTO  I  NEKU  POSEBNU  SVRHU.

KAKO  JE  REKAO  ONAJ  DRAGI  DJEČAK  HUGO  U  FILMU,  NJEMU

JE  SVRHA  DA  POPRAVLJA  STVARI.

ŠTO  JE  MENI  SVRHA?!

STVARNO  SAM  MALO  ZASTAO  I  ZAMISLIO  SE  NA  TIM

PITANJEM.

Sa onim promašenim životom prije, sa zanimanjem diplomirani pravnik

gdje ni dana nisam radio kao sudac na  sudu ili kao odvjetnik, sa

sadašnjim potpunim predanjem cijelog svojeg života Gospodinu na

upravljanje,  ŠTO  JE  MENI  SVRHA!?

I  SADA  MI  JE,  DOK  SAM  OVO  PISAO,

''SINULA''  MISAO  DA  JE  MENI  SVRHA

DA  SE  GOSPODIN  BOG  PREKO  MENE

PROSLAVI!

DA  SE  GOSPODIN  PREKO  MENE

PROSLAVI…

DA,  ALI  ŠTO  TO  ZNAČI,  KAKO?

I znaju me često pitati kako prepoznati Božje znakove za svoje živote,

kako se ''otvoriti'' Gospodinu.  Možda  čak  prije  i  nisam  imao adekvatne

odgovore, govorio sam tako kako sam u kojem trenutku osjećao.

Ali u zadnje vrijeme svi moje odgovori oko svega toga počinju  SA

SRCEM.

SRCE  JE  ONO  ŠTO  MORAM

OSLUŠKIVATI  KOD  SVIH  ZNAKOVA

GOSPODINOVIH.

SRCE  JE  ONAJ  ZVONAC  KOJI  ZNA

''ZVONITI''  NA  UZBUNU  KADA  NE  ŠTO

NIJE  U  REDU.

SRCE  JE  ONO  KOJE  OSJEĆA  VLASTITU

LJUBAV  PREMA  DRUGIMA  I  VLASTITU

BOL.

SRCE  JE  ONO  KOJE  OSJEĆA  TUĐU

LJUBAV  I  BOL.

SRCE  JE  ONO  KOJE  DAJE  I  PRIMA

RADOST.

SRCE  DAJE  SVE  ODGOVORE!

U  SVOJEM  SRCU  TREBAM  TRAŽITI

ODGOVORE  O  TOME  ŠTO  JE  MOJA

SVRHA,  ŠTO  JE  SVRHA  MOJEG  ŽIVOTA.

NIJE  TO  BAŠ  TAKO  LAKO  AKO  IMAM  DRUGE  LJUDE  I  DRUGE

STVARI  OKO  SEBE  OD  KOJIH  OČEKUJEM  TE  ODGOVORE  I

ZNAKOVE.

TADA  NIKAKO  NEĆU  MOĆI  ČUTI  ŠTO  MI  BOG  IMA  ZA

PORUČITI  JER  ON  OD  SVIH  OVIH  OSTALIH  NEĆE  MOĆI

DOPRIJETI  DO  MOGA  SRCA  DA  MI  UTISNE  ODGOVORE  I

ZNAKOVE  ZA  ONO  ŠTO  ON  OD  MENE  OČEKUJE.

Ja sam do sada imao osjećaj da dobro osjećam kako me Gospodin vodi.

A nisam to toliko pripisivao srcu.

No, to je valjda do ovih trenutaka i bilo dovoljno.

Vjerojatno me sa ovom malom kušnjom, pitanjem;  KOJA  JE  MOJA

SVRHA,  Gospodin hoće ponovno malo potaknuti na razmišljanje, na to

da preispitam svoje srce i dušu u njemu, i da provjerim da li je sve u

redu.

Jer me sigurno čekaju nove kušnje, novi zadaci,  a ja tu nikako ne želim

iznevjeriti  Gospodina.

A pogotovo zato što još uvijek nisam našao odgovor na pitanje KOJA  JE

MOJA  SVRHA.

TU  SAM,  PREDRAGI  GOSPODINE,  PRED

TOBOM,  TOLIKO  OTVORENA  SRCA

KOLIKA  JE  MOJA  PREDANOST  TEBI…

UĐI  GOSPODINE,  NASTANI  SE

GOSPODINE  U  MOJEM  SRCU,  DA  MI

MOJE  SRCE  UVIJEK  DADNE  TVOJE

ZNAKOVE  I  TVOJE  ODGOVORE!

NEKA  ME  TVOJE  PRESVETI  DUH

CIJELOG  PROSVIJETLI  KAKO  BI  MOGAO

TOČNO  SPOZNATI  SVOJU  SVRHU

ŽIVOTA  KOJU  SI  TI  ZA  MENE

NAMIJENIO!

ISTO  TE  MOLIM,  PREDRAGI  NAŠ

GOSPODINE,  I  ZA  SVE  DRUGU  BRAĆU  I

SESTRE  KOJI  TE  TRAŽE  OTVORENIH

SRDACA!

BLAGOSLOVLJEN,  SVET  I  PRESVET,  TI  BOŽE  OČE,  I  TI  BOŽE

SINE,  GOSPODINE  NAŠ,  I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  U  VIJEKE

VJEKOVA.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.