Nedjelja, 06.03.2016.g.

Nakon onog mojeg zadnjeg članka, još mi se jednom javio dragi brat

Daniel s jednim prekrasnim citatom iz Biblije gdje  GOSPODIN  ISUS

govori o milosrđu, temi koja i Danijela i mene zaokuplja kroz

razmišljanja o milosrđu i činjenja djela milosrđa, kako svaki od nas

milosrđa prema dragim ljudima oko sebe i doživljava.

Danijel je napisao:

''Vidjeh sad tvoj najnoviji post i pade mi na pamet Evandjelje:

"Ako te tko zatraži gornju haljinu daj mu i donju, ako te natjera

poći s njim jednu milju ajde dvije  …"

A ja sam mu samo kratko otpisao:

''BTB  I  POZDRAV  DRAGI  BRATE  U  VJERI.

MA, TI  SI  DOBRO, DRAGI  DANIELE.

GOSPODIN  TE  JAKO  LJUBI  I  IMA  S  TOBOM  VELIKE  PLANOVE.

SAMO,  MI  TO  TAKO  PONEKAD  NE  VIDIMO  JER  SMO  LJUDSKI

OGRANIČENI.

KAD  NE  ZNAŠ  ŠTO  BI  I  KAKO   ONDA  SLUŠAJ  SVOJE  SRCE.

DUBOKI  MIR  U  NJEMU  GOVORIT  ĆE  DA  VRŠIŠ  SVETU  BOŽJU

VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

PONEKAD  SE  POTRUDI  DA  GLEDAŠ  SVIJET  OKO  SEBE  OČIMA

SRCA...

MIR  I  DOBRO.''

No ono što me dodatno razveselilo, a i natjeralo da ponovno preispitam

što bi još, i kako, ja mogao činiti da  BUDEM  MILOSRDAN  U  BOŽJIM

OČIMA, bio je email, zapravo dva, jedne drage sestre u vjeri.

Nismo se nikad upoznali, ali se ponekad, kao  PRAVA  BRAĆA  I

SESTRE  U  KRISTU,  ''čujemo'' putem emaila.

Ali znam, da se često ''čujemo'' preko  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA.

ON  JE  NAŠA  VEZA,  ON  PRENOSI  NAŠE  MISLI.

O,  BAŠ  SAM  RADOSTAN!

Ta draga sestra bila je isto dotaknuta temom  MILOSRĐA,  jer svi mi koji

želimo vjerovati u  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  I  NJEGOVO

KRALJEVSTVO  BOŽJE,  brzo dođemo i do toga da bi trebali biti milosrdni

prema drugima oko sebe.

Jer, obraćenje i rast u vjeri za svakog od nas, zapravo je bio lakši dio

puta. Kako god se to nama činilo teškim.

JER  SMO  BILI  SAMO  MI  I  GOSPODIN.

PA  SU  ISPOVIJEDI,  MOLITVE,  MISE,  OPROSTI  I  SVE  DRUGO

ŠTO  JE  SLIJEDILO  NA  TOM  PUTU  OBRAĆENJA  I  RASTA  U  VJERI

BILE  SAMO  NAŠE  I  GOSPODINOVE.

TADA  SE  U  SVAKOM  OD  NAS,  KOJI  SMO  PROŠLI  PUT

OBRAĆENJA,  BAREM  MALO,  POJAVILA  I  MISAO  DA  BI  BILO

NAJBOLJE  KADA  BI  MOGLI  STALNO  BITI  U  RADOSTIMA  MISE,

MOLITVE,  DUHOVNIH  OBNOVA,  HODOČAŠĆA.

ILI,  MOŽDA  DA  SE  SKROZ  POSVETIMO  DUHOVNOM  ŽIVOTU.

I gledajući taj svoj put obraćenja i rasta u vjeri, osjećam da me je

Gospodin kroz sve to samo pažljivo i strpljivo pripremao za ono za što

sam zapravo u NJEGOVOM  BOŽANSKOM  PLANU  bio predodređen i

stvoren.

I, kada sam bio spreman, a da ja to nisam ni osjetio, Gospodin me

''gurnuo'' u svakodnevni život.

TO  SAM  OSJETIO  PO  TOME  ŠTO  SAM  POČEO  STALNO  TRAŽITI

SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

ŠTO  GOSPODIN  ŽELI  DA  UČINIM.  I  GDJE.  I  KADA.

A prepoznavanje te  SVETE  BOŽJE   VOLJE  za moj život, njezino

prihvaćanje i izvršavanje, često je bilo drugačije od onog što su moje

misli mogle predočiti i što su moje želje željele.

NO,  SAMO  JE  SVETA  BOŽJA  VOLJA  ZA  MOJ  ŽIVOT,  I  NJEZINO

PREPOZNAVANJE,  PRIHVAĆANJE  I  IZVRŠAVANJE  DONOSILO

MOJEM  SRCU,  MOJOJ  SUŠI,  MOJEM  ŽIVOTU  MIR  I  RADOST.

Kad sa to spoznao na razne načine, više nisam želio ništa drugo.

I  SVE  JE  IMALO  SMISLA.

Tako sam ''ušao'' i u  OTAJSTVO  MILOSRĐA.

A tu mi je Gospodin posebno poslao u moj život onog dragog čovjeka u

potrebi, s kojim sam svoj odnos opisao u onom emailu dragom bratu

Danijelu, u posljednjem članku.

OTAJSTVO  MILOSRĐA  JE  NEŠTO  GDJE  SA  SADA  BORIM  SA

KUŠNJAMA  I  GDJE  NASTOJIM  OČISTITI  SRCE.

Zato sam baš bio radostan kada mi se javila ova draga sestra u vjeri i kroz

svoje svjedočanstvo mi opisala kako je ona borila i uspjela nekako

savladati te kušnje koje čekaju svakoga tko hoće biti milosrdan onako

kako osjeća da bi  GOSPODIN  ISUS  TO  HTIO.

Evo njezinog emaila pa si možda netko od vas pronađe i nešto za sebe, za

svoje kušnje  KAKO  BITI  MILOSRDAN:

PRVI  EMAIL:

''HIM!

Dragi brate Ivane,

"Budite milosrdni kao sto je Otac vas milosrdan"(Lk 6,36)

I sad se ja pitam, kao i ti, kao i Danijel, kao i žena prije

njega...kao i mnogi...jesam li milosrdna, kako biti milosrdan,

radim li djela milosrdja kako treba...''

ODMAH  I  DRUGI  EMAIL:

''HIM!

Dragi, mili brate Ivane,

"Budite milosrdni kao sto je Otac vas milosrdan" (Lk6,36)

Jesam li, koliko i kako milosrdna, pitanja su, sumnje i kušnje s

kojima se stalno susrećem…

Koliko su, i jesu li, moja djela milosrdna i po volji Božjoj,

otkrivam kroz braću i sestre koje mi Bog šalje, ili gurne u moj

život...

Bog mi je od malena podario milost davanja drugima...to me

uvijek činilo sretnom i ispunjenom.  Po mom početnom zanosu

obraćenja, davala sam i dijelila i s razlogom i bez...

I tako se dogodila Ona, danas moja mila seka u Kristu...

No, u početcima našeg upoznavanja, i "slučajnih "susreta s

njezinim teškim materijalnim i društvenim (ne) uvjetima života,

pomogla bi joj novčano, kupila koju spenzu, poklanjala odjeću

za nju i djecu(samohrana je majka) i uz: '' Bog te blagoslovio'',

nastavljala dalje sa svojim životom....

No, kad god bi je srela, ili kad bi me nazvala, uvijek bi bilo isto;

ona bi se izjadala, ja bi joj dala novac... i tako opet i opet... Ja

bi smirila svoju savjest a ona bi nahranila sebe i djecu do nove

gladi i nove žeđi...

Jer, rekao je naš Isus:  "… a koji pije od vode koju ću mu ja

dati, ne neće ožednjeti dovijeka"(Iv4,14)

A ja sam i nju i sebe hranila samo vodom od koje se brzo

ponovno ožedni... sebe lažnim, ljudskim mirom, do nove

situacije a nju hranom tjelesnom, do nove gladi.

Tako je bilo lakše i brže.

Ali ne zadugo, jer sam je i ja počela izbjegavati, mrmljati,

tražiti samoopravdanja da to tako ne ide dalje...

Ali, počela sam moliti za nju, njenu djecu, prikazivati je na misi,

u klanjanju pred Presvetim, predavala je našoj Majci u njeno

krilo...

I čula sam: ''Ona treba tvoju ljubav, tvoju pažnju, tvoje vrijeme,

davaj joj Isusa, Mariju, daruj  joj zajedničku šetnju, objed,

zajednički izlet, zajedničku molitvu... uključi je u svoj život  …''

Danas smo mi prijateljice, sestre, apostolke, žene i mame koje

mole jedna za drugu, podižu jedna drugu i više ni ne znamo

koja kojoj pomaže, kako i kad...  ali znamo tko su nam Otac i

Majka i zahvaljujemo Bogu što nas je pronašao i spojio s jednim

jedinim interesom, Božjom ljubavlju.

Hvala Mu!''

Eto, prekrasno svjedočanstvo.  GOSPODINU  BOGU  JE  SVE  MOGUĆE.

MI  SAMO  TREBAMO  SEBE  UČINITI  SPREMNIM  DA  BUDEMO

NJEGOVO  SVJETLO,  NJEGOVO  MILSORĐE.

ALI,  NE  RADI  NJEGA.  ON  JE  SVE.

I  NE  RADI  ONIH  KOJIMA  ĆEMO  DATI  MILSORĐE.  O njima bi

se Gospodin i tako pobrinuo.

NE,  NEGO  RADI  SEBE  I  SVOJEG  SPASENJA.

GOSPODIN  BOG  TREBA  SAMO  NAŠE  SRCE.

A  SAMO  IZ  SRCA  MOŽE  DOĆI  ČISTO  I  ISKRENO,  BOŽJE,

MILOSRĐE.

Zato, kada želimo učiniti neko djelo milosrđa,  SLUŠAJMO

SVOJE  SRCE!

SVET  I  PRESVET  MOJE  PRELJUBLJENI  BOŽE,

OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI!

BESKRAJNO  TI  HVALA  NA  TVOM  MILOSRĐU!