Četvrtak, 18.02.2016.g.

Često se znam preispitivati o tome što je Gospodinova volja za mene i

moj život. Jer, puno sam darova primio a u prijašnjem dijelu svojeg

života koristio sam ih na razne načine. Najčešće u protivnosti s onim što

sam kroz obraćenje i rast u vjeri shvatio da sam trebao činiti.

S obraćenjem, a pogotovo s rastom u vjeri i duhovnosti, ti moji darovi su

se pročistili a dobio sam, ili možda, otkrio sam još neke.

I  ZA  SVE  TO  SAM  POTPUNO  SIGURAN  DA  NIJE  RADI  MOJE

ZASLUGE.

BOŽJA  JE  TO  MILOST.  GOSPODIN  DAJE  SVAKOME  KAKO  HOĆE  I

KOLIKO  HOĆE.

A  ZLI  ČEKA  I  POKUŠAVA  RAZVITI  MOJU  OHOLOST  DA  SAM  ZA

TO  JA  ZASLUŽAN.

U svemu tome što mi se događalo, dobio sam još jedan, poseban dar,

meni najdraži,  STRAH  BOŽJI.

I taj dar me uvijek drži malim i poniznim kako se ne bi uzoholio da sam

ja u nečemu posebno zaslužan što znam, što činim ili bi mogao činiti,

kakav jesam.

I taj dar me uvijek ''tjerao'' da se pitam: ''GOSPODINE,  ŠTO  ŽELIŠ  DA

ČINIM?  ŠTO  JE  TVOJA  VOLJA  DA  ČINIM?''

I u zadnje vrijeme mi je to pitanje, ta molitva Gospodinu, često u srcu i

na usnama.

I onda, kao utopljenik koji traži nešto za što bi se uhvatio, ja se poveselim

svakoj misli ili svjedočanstvu koje mi dadne smisao svim tim mojim

pitanjima o tome zašto sam dobio od Gospodina neke darove, što da

činim s njima, kako da izvršim  NJEGOVU  SVETU  VOLJU  za svoj život i

za živote svih onih koje mi šalje na moj  životni put.

Takva jedna misao, svjedočanstvo,  VELIKO  OHRABRENJE  I  POTICAJ

u svemu što me muči, došli mi je neki dan preko drage svetice  MALE

TEREZIJE  OD  DJETETA  ISUSA.

Na  LAUDATO  TELEVIZIJI,  koja mi je pravo osvježenje pa konačno,

ponekad, mogu pogledati i televiziju bez da moram isključivati ton ili

mijenjati kanale, slučajno sam naišao na emisiju o  SVETOJ  TEREZIJI

IZ  LISIEUXU  ili  MALOJ  TEREZIJI  OD  DJETETA  ISUSA.

Predivna svetica, i jedina službena naučiteljica Crkve koja je bila

apsolutno teološki neuka. U nekoj od svojih knjiga je napisala:

''Isus se udostojao da me pouči o toj tajni zašto sve duše ne

dobivaju jednaku mjeru milosti…

On je pred moje oči stavio knjigu prirode i ja sam shvatila da je

sve cvijeće što ga je On stvorio lijepo, da sjaj ruže i bjelina

ljiljana ne uklanjaju miris male ljubice ni čarobnu jednostavnost

tratinčice.

Shvatila sam, kad bi svi cvjetovi htjeli biti ruže, priroda bi

izgubila svoj proljetni ures, a polja ne bi bila išarana tako

raznolikim cvijećem…

Tako je i u svijetu duša, koji je vrt Isusov.

On je htio stvoriti velike svece koji se mogu usporediti sa

ljiljanima i ružama, ali, on je stvorio i manjih svetaca koji se

moraju zadovoljiti time da budu ljubičice ili tratinčice, određene

da razveseljavaju pogled dragog Boga kad ga spušta k svojim

nogama.

Savršenstvo se sastoji u vršenju Njegove volje, da budemo ono

što On hoće da budemo.

Doista, budući da je svojstvo ljubavi da se ponizuje, kad bi sve

duše bile iste dušama visokih ljiljana, svetih učitelja koji svojom

naukom rasvjetljuju Crkvu, tada se dragi Bog ne bi spuštao

dosta nisko da i nas sve malene obuhvati svojom ljubavi.

Ali, on je stvorio dijete koje ne zna ništa i samo plače kao i

bijednog divljaka koji ima samo prirodni nagon da se po njemu

ravna i On se udostojava silaziti sve do njihovih srdaca – to su ti

poljski cvjetovi koji ga očaravaju…

Spuštajući se tako dragi Bog pokazuje svoju beskrajnu veličinu.

Kao što sunce u isti čas obasjava visoke cedre i svaki mali

cvijetak kao da je jedini na zemlji, isto se tako naš Gospodin

bavi svakom dušom kao da joj nema ravne. I kao što su u

prirodi sva godišnja doba raspoređena tako da se u određeni

dan rascvjetava i najponiznija tratinčica, isto je tako kod Njega

sve usklađeno na dobrobit svake duše.''

''  … Savršenstvo se sastoji u vršenju Njegove volje, da budemo ono što

On hoće da budemo  …

…   Spuštajući se tako dragi Bog pokazuje svoju beskrajnu veličinu…  ''

KOJA  PREKRASNA  ISTINA!

SVI  MI  MOŽEMO  BITI  SAVRŠENI!

I  JA  NEKAKO,  U  TIM  SVOJIM  PADANJIMA  I  DIZANJIMA,  NOSEĆI

U  SEBI  STRAH  BOŽJI,  ŽELIM  POSTATI  SAVRŠEN.

I  ZATO  ME  TAKO  ČESTO  MUČI  DA  LI  VRŠIM  SVETU  BOŽJU

VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  SVIH  ONIH  KOJE  MI

GOSPODIN  ŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

A tako često mi se čini da bi moga više, bolje, drugačije …

Nekako osjećam da sve svoje odgovore na pitanja koja me muče, neću

naći u ovom svojem zemaljskom životu.

SIGURNO  NIJE  NI  TA  DRAGA  SVETICA.

ALI  KADA  SAM  JOJ  VIDIO  SLIKU  LICA,  KADA  JE  MRTVA  LEŽALA

U  LIJESU,  IZGLEDALA  JE  KAO  ŽIVA  JER  SE  NEKAKO  SMIJEŠILA.

I  IMAO  SAM  OSJEĆAJ  DA  JOJ  JE  LICE  SJALO  KAO  DA  JE  ŽIVA.

TAKO  POSLIJE  SMRTI  IZGLEDAJU  LICA  ONIH  KOJI  SU

IZVRŠILI   SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJE  ŽIVOTE  OVDJE

NA  ZEMLJI.

TAKO  BI  HTIO  DA  IZGLEDA  I  MOJE  LICE  KADA  ĆU  LEŽATI  U

LIJESU.

MIRNO,  SPOKOJNO,  RADOSNO.

TO  BI  ONDA  ZNAČILO  DA  SAM,  UNATOČ  SVOJIM  SILNIM

PADANJIMA  I  DIZANJIMA,  IZVRŠIO  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA

SVOJ  ŽIVOT  I  DA  MOGU  MIRNO  STATI  PRED  GOSPODINA.

A kada nekad ''pužem'' kroz svoj život, sve mi je to tako daleko

…

BESKRAJNO  TI  HVALA,  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE,  ŠTO  ME  NE  NAPUŠTAŠ  NI

KADA  PADAM  NI  KADA  PUŽEM!

SVET  I  PRESVET  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA.