Nedjelja, 26.05.2013.g.

Kako li znaju biti žestoke kušnje koje nam priređuje zli i njegovi duhovi,

kada im  Gospodin  DOPUSTI  da nas kušaju  RADI  NAŠEGA  DOBRA,

RASTA  I  JAČANJA  U  VJERI  I  DUHOVNOSTI,  PROČIŠĆENJA

NAŠIH  GRJEŠNIH  SRDACA  I  DUŠA,  ZA  VJEČNU  RADOST  JEDNOM

U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU…

KAKO  PONEKAD  OSJETIM  TU  MRŽNJU  ZLOGA  I  NJEGOVIH  ZLIH

DUHOVA  PREMA  MENI,  MOJOJ  OBITELJI,  BRAĆI  I  SESTRAM  U

VJERI  …  SVIMA  NAMA  LJUDIMA...

I stvarno, već sam se više puta uvjerio na

sebi samome, mojem svakodnevnom

životu,  DA  BI  ME  ZLI  ''ZGAZIO''  KAO

MUHU,  KAO  ZRNCE  PRAŠINE,  KADA  BI

MU  GOSPODIN  BOG  TO  DOZVOLIO  …

Ali, zato zli koristi svaki trenutak prilike, kada mu Gospodin dozvoli na me

kuša, da me ''udari'',  da me ''gazi'' tamo gdje sam najslabiji, najranjiviji

…

Tada imam osjećaj kao da sam u nekom bazenu, gdje me nešto ''tjera'' da

pognem glavu u vodu, da ostanem tamo, mada znam, i osjećam, da bi mi

bilo bolje da se uhvatim za rub bazena i tamo se držim, tijelom u vodi a

glavom iznad vode.

ZNAM,  OSJEĆAM  TO  …  A  IPAK,  SVE  ME

NEŠTO  VUČE  PREMA  DNU.  I  KAO  DA

SE  PONEKAD  I  JA  POISTOVJETIM  SA

TIM  …  DA  SE  SPUSTIM  PREMA  DNU  …

KAO  DA  JE  TO  I MOJA  NESVJESNA

ŽELJA…  JER  TAKO  MORA  BITI,  TAKO

MORAM  UČINITI,  TAKO  BI  SVI  UČINILI

…

Tako je onima koji  GOSPODINA  NISU  PUSTILI  U  SVOJ  ŽIVOT.

KOD  KOJIH  ON  ČEKA  JOŠ  UVIJEK  PRED  VRATIMA  …  I  KUCA  …

KUCA  …

Svi mi, koji imamo obitelji, supružnike, djecu,  vrlo često smo na

području tih međusobnih odnosa najosjetljiviji. Najslabiji.

Pogotovo kao roditelji. Beskrajno volimo svoju djecu, želimo im samo

dobro, željeli bi da ih odgojimo kao dobre, poštene, iskrene  …  ali i tako

da im bude dobro u životu, da se ne muče kao mi, da imaju dosta

materijalnih stvari, poštovanje drugih, status u društvu  …  i  da  budu  s

nama jako dobri, da nas cijene, poštuju i vole kao roditelje, da nas

slušaju u tome, jer smo mi sve to već prošli, mi znamo što bi za njih bilo

najbolje  …

KOLIKO  JE  ČESTO  U  SVEMU  TOME

PUNO  NAŠE  LJUDSKE  SEBIČNOSTI,

EGOISTIČNOSTI,  LICEMJERJA  …

A  PREMALO  LJUBAVI  …  NESEBIČNE,

PRIHVAČAJUĆE,  PONIZNE  LJUBAVI  …

NE  SAMO  PREMA  DJECI  …  NE  …  NEGO

PREMA  GOSPODINU  BOGU  I  NJEGOVOJ

BOŽJOJ  VOLJI  ZA  ŽIVOTE  NAŠE  DJECE

…

I da, sve sam ja to lijepo rekao, onako kako osjećam  …  ALI,  GDJE  JE

TU  GRANICA,  GRANICA  IZMEĐU  ONOG  ŠTO  JA  KAO  RODITELJ

MISLIM  DA  TREBAM  UČINITI  A  ŠTO  JE  BOŽJA  VOLJA  DA  JA

UČINIM  PREMA  SVOME  DJETETU  A  OSTALO  PREPUSTIM

GOSPODINU  BOGU  DA  ČINI.

JAKO  JE,  JAKO  TEŠKO  TO  ODREDITI  ONOME  KOJI  NEMA  ČISTU

VJERU  U  GOSPODINA.  A  MANJE  ILI  VIŠE  SVI  SMO  MI  OVDJE

NA  ZEMLJI  TAKVI  …

Ono što sam ja do sada spoznao u svojem životu i odnosima prema djeci,

supruzi, majci, ostalima, ono što meni pomaže da, u svim onim silnim

slučajevima kušnje koje mi Gospodin daje po zlome i njegovima,

napravim ono što mislim da je Gospodinova volja, što mi daje da u sebi

osjetim onaj čisti, ispunjujući mir,  jest  LJUBAV.

DA  PRIJE  NEGO  ŠTO  BILO  ŠTO  UČINIM,  UPOTRIJEBIM  GRUBE

RIJEČI  ILI  DJELA  PREMA  SVOJIM  NAJBLIŽIMA,  BEZ  OBZIRA  ŠTO

SU  ONI  PREMA  MENI  UČINILI,  STANEM  …  KRATKO  ILI  DUŽE  …

I  UPITAM  SE  ŠTO  OD  TOGA  ŠTO  ŽELIM  UČINITI,  ŠTO  MI  JE

DOŠLO  DA  UČINIM  ILI  KAŽEM,  ZATO  JER  ONOG  DRUGOG

VOLIM  I  LJUBIM  …

O  TEŠKO  JE  TO,  TAKO  JE  NEKAD  TEŠKO  OSTATI  TAKO

PRIBRAN  KADA  ZLI  UDARI  …

I  ČESTO  ''PADNEM''  U  TOME  I  JA  I  MNOGI  OKO  MENE  …

MA,  UOPĆE  NIJE  BITNO  DA  LI  SMO  ŠTO  REKLI  ILI  UČINILI   …

MOŽEMO  I  ŠUTJETI  I  NIŠTA  NE  GOVORITI  NI  ČINITI,  ALI  AKO

NAŠE  SRCE,  MISLI,  DUŠA  VRIŠTE  U  BIJESU,  SRDITOSTI,

OSUĐIVANJU,  OGOVARANJU,  ISTO  JE  …  JOŠ  I  GORE  JER  NAS

TO  IZJEDA  IZNUTRA  …

Ali, pa što onda možemo,  znamo  da smo slabi, da ćemo opet ''pasti'' …

opet  ćemo  ''pasti'' …

O  MOŽEMO,  ITEKAKO  MOŽEMO.  MOŽEMO  SE  PRIPREMATI  ZA

TO,  DA  BUDEMO  SPREMNI  ZA  TO  KADA  SE  DOGODI,  DA  NAS

TI  NAPADI  ZLOGA  NE  IZNENADE  U  CIJELOSTI  …

LUKAVAC  JE  ON  BESKRAJNI,  LAŽOV,  SMUTITELJ,  UVIJEK  ĆE

NAM  POKUŠATI  PRIPREMITI  NEŠTO  DRUGO  …

NO,  NAŠE  SRCE  I  DUŠU  ON  NIKAD  NE  MOŽE  PREVARITI.  U

NJIMA  JE  GOSPODIN.

KADA  SE  U  NJIMA  POČNU  POJAVLJIVATI  ZNAKOVI  NEMIRA,

SRDITOSTI,  NEZADOVOLJSTVA,  TADA  NAM  JE  TO  ČISTI  I

JASAN  ZNAK  DA  JE  ON  TU,  DA  JE  ZLI  TU  …  TU  JE,  OKO

NAS,  POKUŠAVA  ''UĆI''  I  U  NAS  …

I  TADA  SE  SJETIMO  LJUBAVI,  DA  JE

GOSPODIN  LJUBAV,  DA  MI  ŽELIMO

ŽIVJETI  U  LJUBAVI,  BITI  LJUBAV,  DATI

DRUGIMA  LJUBAV  …

I  TADA  ĆEMO  VIDJETI  ŠTO  NAM  JE  ZA  ČINITI  ILI  REĆI  …

MOŽDA  ĆEMO  NEKAD  BITI  I  GRUBI,  UPUTITI  OŠTRE  RIJEČI,

NEŠTO  TAKVOGA  UČINITI  …

ALI  ĆEMO  ZNATI  DA  JE  TO  GOSPODINOVA  BOŽJA  VOLJA  JER

ĆEMO  U  SEBI  OSJETITI  MIR,  ČISTI,  ISPUNJUĆI  MIR,  BEZ

SRDITOSTI,  NEZADOVOLJSTVA,  NEMIRA  …

ZNAT  ĆEMO  ONDA  DA  JE  TO  BOŽJA GOSPODINOVA  VOLJA  …

Zato se pripremajmo za takve situacije u našem životu i životima onih

koje nam je Gospodin poslao na naš životni put, ili će nam ih poslati.

U tom pripremanju nam može jako puno pomoći i  SVETI  PAVAO  I

NJEGOV  HVALOSPJEV  LJUBAVI  U  POSLANICI  KORINĆANIMA:

A napisao je jedan dragi kršćanski pisac Phil  Bosmans  DA  AKO

ŽELIMO ZNATI  KOLIKO  LJUBAVI  IMAMO,  POSJEDUJEMO,  NEKA

RIJEČ  LJUBAV  U  TOM  HVALOSPJEVU,  U  JEDNOM  NJEGOVOM

DIJELU,  ZAMIJENIMO  SVOJIM  IMENOM.

I  DA  ONDA  USPOREDIMO  SEBE  S  REČENICAMA  IZ

HVALOSPJEVA,  GDJE  SMO  MI  U  SVEMU  TOME.

Kod mene bi to izgledalo ovako:

''…  IVAN  JE  VELIKODUŠAN,

DOBROSTIV  JE  IVAN,

NE  ZAVIDI,

IVAN  SE  NE  HVASTA,

NE  NADIMA  SE;

NIJE  NEPRISTOJAN,

NE  TRAŽI  SVOJE,

NIJE  RAZDRAŽLJIV,

NE  PAMTI  ZLO;

NE  RADUJE  SE  NEPRAVDI,

A  RADUJE  SE  ISTINI;

SVE  POKRIVA,  SVE  VJERUJE,

SVEMU  SE  NADA,  SVE  PODNOSI  …''

A  ČESTO  NISAM  TAKAV  …

O  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE,  KOLIKO  SE

JOŠ  MORAM  VJEŽBATI  U  LJUBAVI!

A ti, koji ovo čitaš, gdje si ti?

POŠALJI  MENI,  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE,   I  SVIMA  ONIMA  KOJI  SE

OTVORENA  I  ISKRENA  SRCA  ŽELE

VJEŽBATI  U  LJUBAVI,  SVOJEG

PRESVETOG  DUHA  U  OBILJU  DA  NAM  U

TOME  POMOGNE!

SVET  I  PRESVET,  BLAGOSLOVLJEN,  SLAVLJEN  I  ČAŠĆEN  U

VIJEKE  VJEKOVA,  TROJEDINI  BOŽE, BOŽE  OČE,  BOŽE  GOSPODINE

ISUSE  KRISTE  I  BOŽE  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  PRESVETOJ  DJEVICI  MARIJI,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.