Utorak, 16.04.2013.g.

I tako, tražeći i čineći  BOŽJU  VOLJU  za svoj život, za živote drugih

dragih ljudi oko sebe, onih koje mi Gospodin na razne načine šalje u moj

život, otišao sam u nedjelju, zajedno sa vjernicima svoje župe, na

hodočašće u  SVETIŠTE  PREDRAGOCJENE  KRVI  KRISTOVE  U

LUDBREGU.

POVEZANOST  SA  ŠTOVANJEM  PREDRAGOCJENE  KRVI  KRISTOVE

POČEO  SAM  JEDNOSTAVNO  U  ZADNJE  VRIJEME  SVE  VIŠE  I

VIŠE  OSJEĆATI.

IMA  TU  PUNO  NEČEGA  ŠTO  JA  NE  MOGU  SPOZNATI,  A

VJEROJATNO  NIKAD  I  NEĆU.

Prije nekih 3-4 mjeseca, kada je naš dragi župnik na jednoj misi govorio

o planovima župe za prvu polovicu godine, spomenuo je i taj odlazak

vjernika naše župe u Ludbreg,  U  SVETIŠTE  PREDRAGOCJENE  KRVI

KRISTOVE.

Kada sam ga slušao, ja sam u sebi razmišljao da ću sigurno ići na to

hodočašće.

No, već tada sam se dosta molio za obraćenje jedne drage osobe,

posebno svakog 2. u mjesecu,  KADA  SE  ZA  OBRAĆENJE  GRJEŠNIKA

POSEBNO  MOLI  MAJČICA  NAŠA  NEBESKA  U  MEĐUGORJU.

TAJ  DAN  KLEKNEM  PRED  KRIŽ  RASPETOGA  GOSPODINA  I

IZMOLIM  KRUNICU  DJEVICE  MARIJE.

TAJ  ČIN  I  TU  MOLITVU  PRINESEM  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI

KAKO  BI,  ZAJEDNO  SA  NJEZINIM  MOLITVAMA,  SVE  TO

PRINESLA  TROJEDINOM  BOGU  ZA  OBRAĆENJE  TE  OSOBE.  A

ONA  NI  NE  ZNA  ZA  TE  MOJE  MOLITVE.

I, nakon nekoliko dana dođe mi u misli ideja da bih  TREBAO  ZA

OBRAĆENJE  TE  OSOBE  PRIKAZATI  SVOJE  HODOČAŠĆE  U

SVETIŠTE  PREDRAGOCJENE  KRVI  KRISTOVE.

ALI  NE  BILO  KAKO,  NEGO  PJEŠICE.

I  ODLUKA  JE  PALA.

U  TOM  TRENUTKU  SAM  ODLUČIO  DA

ĆU  CIJELO  TO  TRPLJENJE  PUTA  OD  43

KILOMETARA,  PJEŠAČENJA  PO

ASFALTIRANOJ  CESTI,  SVE  MOLITVE

KOJE  ĆU  IZMOLITI  NA  TOM

PJEŠAČENJU,  SVE  LIJEPE  I  MANJE

LIJEPE  STVARI,  KOJE  ĆE  MI  SE  NA

PUTU  DOGODITI,  SVE  ONO  ŠTO  ĆU

IZMOLITI  U  SVETIŠTU,  ŠTO  ĆE  MI  SE

DOLJE  DOGODITI,  DAKLE,  DA  ĆU  SVE

TO  PREDATI  GOSPODINU  ISUSU  DA  ON

SVOJOM  PREDRAGOCJENOM  KRVLJU

OPERE  TU  DRAGU  OSOBU,  DA  JU

URONI  U  SVOJU  PRERAGOCJENU  KRV,

KAKO  BI  TA  OSOBA  KRENULA  PUTEM

OBRAĆENJA  I  VJERE  U  NJEGA.

PUTEM  SPASENJA…

I odluku sam donio.  Čvrsto.

Nisam baš o tome pričao, da druge s tim zamaram, da ne ispadne kako

nešto glumim ili vršim opet neko samoisticanje, neki vjerski ekstremizam.

JA  SAM  SAMO  ZNAO  DA  JE  MOJE  SRCE

ČISTO,   DA  JE  MOJA  DUŠA  ČISTA  KADA

SAM  NA  TO  POMISLIO,  DA  I  SRCE  I

DUŠA  ŽUDE  ZA  OBRAĆENJEM  TE  OSOBE.

I  OSJETIO  SAM  DA  TU  OSOBU  TREBAM

PRIKAZATI  NA  TAJ  NAČIN

PREDRAGOCJENOJ  KRVI  GOSPODINA

ISUSA  KRISTA.

Nisam čak to tako ni shvatio, da ja tu osobu

zapravo tako prikazujem

PREDRAGOCJENOJ  KRISTOVOJ  KRVI,  TO

SAM  TEK  SPOZNAO  U  PREKRASNOM

DOGAĐAJU  NA  KLANJANJU  ŽIVOM

GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU,  U  CRKVI  U  LUDBREGU.

Spomenuo sam taj svoj odlazak pješice na hodočašće dvojici braće u

vjeri, koji su znali hodočastiti pješice na Mariju Bistricu, pa ako će osjetiti

potrebu da to učine sa mnom. Ja sam im rekao koju nakanu u tome

nosim Gospodinu, zbog čega to činim.

Odlučio sam to reći i svojem dragom župniku, da ne bi ispalo da ja to

radim nešto ''na svoju ruku'', kao neku  ''turističko-pješačku turu''. Kada

sam mu došao o tome reći, baš ga nije bilo, no, bio je naš dragi kapelan,

pa sam mu rekao da sam donio tu odluku, da imam jednu veliku nakanu

koju tamo, u Ludbreg,  PREDRAGOCJENOJ  GOSPODINOVOJ  KRVI,

''nosim'', da ću na to hodočašće otići pješice i da ću se onda tamo

uključiti u sve druge aktivnosti koje su isplanirane da će vjernici naše župe

tamo činiti. I da sam to došao reći kako ne bi ispalo da župnik i on to ne

bi znali, s obzirom da u ove četiri godine kako župa ide na to hodočašće,

nije bilo uobičajeno da netko ide pješice tako daleko. Ja barem nisam čuo

nikoga da se na to odlučio.

A  VELIKA  JE  MOJA  POTREBA,  VELIKI

SU  MOJI  PRIJAŠNJI  GRIJESI…

I  VELIKE  MI  SPOZNAJE,  ZA  NEKOGA

MALE  ALI  MENI  OGROMNE,  DAJE

GOSPODIN…

MOJE  JE  SAMO  DA  ONDA  PO  NJIMA  I

POSTUPIM,  OSTALO  ĆE  GOSPODIN.

A  JA  SAM  HTIO  BITI  POTPUNI  DIO

TOGA  HODOČAŠĆA  SVOJE  ŽUPE.

BEZ  SVOJE  ŽUPNE  ZAJEDNICE,  BEZ

AKTIVNOSTI  U  NJOJ,  SAM

JEDNOSTAVNO  OSJEĆAO  DA  NE  BIH

MOGAO  RASTI  DALJE  U  VJERI  I

DUHOVNOSTI.

TO  JE  GOSPODINOVA  CRKVA  TU  NA

ZEMLJI.

A  JA  ŽELIM  BITI  DIO  GOSPODINOVE

CRKVE.

ČINITI  ŠTO  MOGU  I  KAKO  MOGU,  VIŠE

ILI  MANJE,  ALI  IPAK  STALNO  I  U

SVAKOM  TRENUTKU  NASTOJATI  BITI

DIO  TOG  KRISTOVOG  TIJELA,  NJEGOVE

CRKVE.

No, kako je to jako lijepo rekao naš  GOSPODIN,  ZAPISANO  JE  U

EVANĐELJIMA,  DA  JE  DUH  JAK  A  TIJELO  JE  SLABO,  tako sam i

ja, kako se bližio odlazak, bio pod stalnim napastima  ZLOGA  I

NJEGOVIH…  te da neću izdržati jer nisam baš ni jako mlad a ni pri nekoj

posebnoj kondiciji, te što će drugi reći na to, da opet nešto izmišljam,

neki ekstremizam, samoisticanje, da to nije cilj tog hodočašća, da bih

trebao ići kao i svi drugi župljani, autobusom…  PUNO  KOJEKAKVIH

MISLI  I  SAVJETA.

No,  KAKO  MI  JE  TO  BILO  DRAGO  I

ONDA  I  SADA,  odluka u mojem srcu i duši

je bila čvrsta.  ČVRSTA.  SIGURNO  IDEM.

Samo je moj um bio nesiguran, razne misli

su kroz njega ''prolazile''.

Došao je dan odlaska. Priključio mi se jedan od one dvojice braće u vjeri

kojima sam bio rekao i obrazložio svoju nakanu.

I on je imao sličnu nakanu. I on je ima velike borbe,  VELIKE  NAPASTI

ZLOGA,  do kasno navečer prije jutarnjeg odlaska. I rekao mi je

telefonom to dan ranije.

Ja sam mu samo rekao da ga potpuno razumijem, da svatko ima svoje

potrebe i nakane, odluke, svatko osjeća svoj put s Gospodinom.

Rekao sam mu da ću ja doći ujutro u 6 sati pred našu župnu crkvu da si

kleknem i pomolim se pred crkvom Gospodinu koji je u njoj  ŽIV,  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU,  DA  MU  IZNESEM  SVOJU

NAKANU,  ako će odlučiti ići, neka dođe pred crkvu pa ćemo skupa

krenuti.

Ja sam došao pred crkvu 5 minuta do 6 sati. Nigdje nikoga. Sve pusto u

nedjeljno jutro.

Kleknuo sam pred zatvorenim vratima,

UNIO  U  SVOJE  MISLI  ŽIVOGA

GOSPODINA,  KOJI  JE  UNUTRA  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU,

I  REKAO  MU  U  MOLITVI  DA  JA

KREĆEM  NA  TO  SVOJE  HODOČAŠĆE,  DA

MU  PRINOSIM  SVE  SVOJE  TRPLJENJE,

MOLITVE,  DOBRE  I  MANJE  DOBRE

STVARI  KOJE  ĆE  MI  SE  DOGAĐATI

KROZ  CIJELI  TAJ  DAN,  DA  ON  SVOJOM

PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  OPERE  TU

DRAGU  OSOBU,  DA  JU  DOVEDE  DO

PUTA  OBRAĆENJA,  A  SVE  PO  SVOJOJ

VOLJI,  PO  MILOSRĐU  SVOGA  SRCA  I

PO  BESKRAJNOJ  SVOJOJ  LJUBAVI.

KAKO  SAM  BIO  RADOSTAN…

Kada sam to molio, zatvorenih očiju, čuo sam kako dolazi taj moj

prijatelj, kleknuo je pred druga vrata i pomolio se onako kako je on to

odlučio.

KADA  SAM  SE  DIGAO  I  KRENUO  OD

CRKVE  PREMA  CESTI,  prijatelj se još

molio,  PREPLAVILI  SU  ME  TRNCI  PO

CIJELOM  TIJELU,  RADOST  U  SRCU.

GOSPODIN  JE  BIO  TU,  SA  MNOM,  S

MOJIM   PRIJATELJEM.  I  ON  JE  KRENUO

S  NAMA  NA  TAJ  PUT.

I  ON  JE  UZEO  NA  SEBE  RUKSAK  TIH

NAŠIH  NAKANA,  TE  NAŠE  MOLITVE

KOJE  SMO  MU  DONIJELI,  TE  NAŠE

POTREBE,  GRIJEHE  I  SLABOSTI  OSOBA

KOJE  SMO  MU  DONIJELI,  NAŠE

GRIJEHE  I  SLABOSTI,  I  KRENUO  S

NAMA.

Rekao sam to i tom svojem prijatelju;

GOSPODIN  JE  TU,  IDE  S  NAMA.

Krenuli smo, cijelim putem pričali.

NEVJEROVATNO  KOLIKO  SE  PUNO  MOŽE  PRIČATI  O  GOSPODINU

I  ONOME  ŠTO  NAM  ČINI  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA  I  ŽIVOTIMA

DRUGIH  LJUDI  OKO  NAS.

Izmolili smo i dvije krunice.

Na putu smo susreli neke ljude koje nam je GOSPODIN  poslao, svjedočili

im o  NJEMU,  KUDA  IDEMO  I  ZAŠTO.

TREBA  UVIJEK  PRIČATI  O  GOSPODINU…

Fizički smo već malo i šepali, boljelo nas je, kada smo prolazili pokraj

križeva s  RASPETIM  GOSPODINOM, uvijek smo kleknuli i prekrižili, i

pred crkvama kraj koji smo prolazili. No, pred kraj je već to bio veliki

problem, kleknuti se i dići.

Baš sam rekao to svojem prijatelju, on se samo nasmijao; u jednom

trenutku sam točno imao osjećaj da me jedan mali zli duh drži za koljeno

i da ga vučem za sobom, da mi se drugi objesio za drugu nogu, a da mi

na ramenima sjedi treći koji jaše i jaše kako bi mi bilo čim teže hodati.

PA  NEKA,  ONI  SVOJE  A  JA  SVOJE…

U Ludbreg smo stigli točno kada i 5 autobusa naših župljana. Naš dragi

župnik, koji je sjedio u prvom autobusu, prvi nas je primijetio i radosno

nam je, kroz smiješak, mahnuo.

Program je bio da se po dolasku u vanjskom dijelu svetišta,  KOD  14

MALIH  KAPELICA,  koje su postavljene u krug,  PUT  SVJETLA,  izmole

pripadne molitve, da se onda malo prošeće po gradu, popije kava, nekih

sat, sat i pol, da je onda u 17.30 klanjanje  PRED  PRESVETIM

OLTARSKIM  SAKRAMENTOM  I  RELIKVIJOM,  U  KOJOJ  JE

PREDRAGOCJENA  KRV  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  pa misa i

odlazak kućama.

Ja sam odlučio da ću odmah otići u crkvu i da ću se tamo moliti,

TOLIKO  TOGA  IMAM,  PRED  PREDRAGOCJENOM  KRVLJU

GOSPODINA  ISUSA KRISTA,  koja je tamo izložena u relikviji, gore na

zidu.

KAKO  BRZO  PROĐE  VRIJEME  U  MOLITVI…

Došlo je i klanjanje  ŽIVOME  GOSPODINU  U  PRESVETOM

OLTARSKOM  SAKRAMENTU, koje je predvodio naš dragi župnik

molitvom i meditacijama a naš dragi kapelan svirkom gitare i pjesmom.

Za divno čudo, mogao sam, makar naslonjen na klupu, cijelo vrijeme

klečati i  CIJELI  URONITI  U  MOLITVU.

Cijeli taj dan sam u svojim mislima, srcu i duši, nosio sliku, pojavu, izgled

lica, one drage osobe za koju sam molio Gospodina da ju  OPERE

SVOJOM  PREDRAGOCJENOM  KRVLJU,   DA  JU  URONI  U  NJU,  DA

JU  POVEDE  PUTEM  OBRAĆENJA…

Tako sam činio u toku tog  KLANJANJA. I ne samo tu dragu osobu nego i

mnoge druge drage osobe, znane i neznane, za koje se svaki dam

pomolim.

ALI,  ZA  TU  DRAGU  OSOBU,  ZA  NJEZINO  OBRAĆENJE,  NAJVIŠE

SAM  SE  MOLIO.

SRCEM,  DUŠOM,  UMOM…

I  U  JEDNOM  TRENUTKU,  U  MISLIMA

UGLEDAM  TU  DRAGU  OSOBU  KAKO

SJEDI. 

A  SA  STRANE  JOJ  PRILAZI  GOSPODIN

ISUS,  STAJE  DO  NJE,  GRLI  JE  I  UZIMA

U  SVOJE  NARUČJE…

OBLIJALE  SU  ME  SUZE…  VRUĆE  SUZE…

PREDRAGI  MOJ  GOSPODIN  …  (i  sada

plačem)

PREDRAGI  MOJ  GOSPODIN  USLIŠAO  JE

MOJE  MOLITVE  I  UZEO  U  SVOJE

OKRILJE  TU  DRAGU  OSOBU  I  NJEZIN

ŽIVOT!

ŠTO  I  KAKO  ĆE  BITI,  NE  ZNAM.

I  NIJE  ME  BRIGA.

GOSPODIN  ZNA.  ON  JEDINI  ZNA  KAKO

JE  ZA  NAS  NAJBOLJE  PA  ĆE  NEŠTO

NAĆI  I  ZA  TU  DRAGU  OSOBU.

MOJE  SRCE  JE  BILO  POTPUNO

ISPUNJENO.

OSJETIO  SAM  DA  SAM  JA  SVE  SVOJE

ŠTO  SAM  MOGAO  UČINIO.

DALJE  ĆE  GOSPODIN.

KAO  DA  SAM  SE  NEKAKO  OSLOBODIO…

I baš mi je sada došlo u misli da sam ja tu dragu osobu nekako

PREDAO  NA  BRIGU  PREDRAGOM  GOSPODINU  ISUSU  I  NJEGOVOJ

PREDRAGOCJENOJ  KRVI.

I  DA  VIŠE  NE  MORAM  TOLIKO  MOLITI  I  PRIKAZIVATI   RAZNE

ŽRTVE  ZA  NJEZINO  OBRAĆENJE.  ONA  JE  POD  GOSPODINOVOM

PAŽNJOM,  ON  SADA  O  NJOJ  BRINE  KAKO  ON  ZNA  DA  JE  ZA

NJU  NAJBOLJE.

ALI,  DA  TO  NE  ZNAČI  DA  TREBAM

SADA  MANJE  MOLITI  I  PRIKAZIVATI

MANJE  ŽRTVI.

O  NE…  BAŠ  SUPROTNO,  JOŠ  VIŠE

TREBAM  POJAČATI  MOLITVE  I  ŽRTVE

ZA  OBRAĆENJE  SVIH  DRUGIH

GRIJEŠNIKA,  POGOTOVO  ONIH  KOJI

TOGA  NISU  SVJESNI  I  ZA  KOJE  SE

NITKO  NE  MOLI.

I  MOLIT  ĆU  I  DALJE  SVAKOG  2.  U  MJESECU  ZAJEDNO  S

NAŠOM  NEBESKOM  MAJČICOM  U  MEĐUGORJU  ZA  OBRAĆENJE

GRIJEŠNIKA…

I  PRIKAZIVAT  ĆU  I  PRINOSITI  PREDRAGOCJENOJ

GOSPODINOVOJ  KRVI  I  DRUGE  OSOBE,  NJIHOVO  OBRAĆENJE,

KOJE  MI  GOSPODIN  POŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

I  BIT  ĆE  JOŠ  HODOČAŠĆA  PJEŠICE  …

A  PREDRAGOCJENA  KRV  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  NAŠLA  JE

POSEBNO  MJESTO  U  MOJEM  SRCU  I  DUŠI.

I  KADA  SAM  SE  ONAKO  U  CRKVI  MOLIO,  GLEDAJUĆI

PREDRAGOCJENU  KRV  GOSPODINOVU  U  IZLOŽENOJ  RELIKVIJI,

SJETIO  SAM  SE  DA  SAM  JA  U  TOJ  CRKVI,  PRED  TOM

PREDRAGOCJENOM  KRVLJU  MINISTRIRAO,  JEDNU  ILI  DVIJE

GODINE,  DO  DESETE  SVOJE  GODINE,  KADA  SMO  SE  PRESELILI.

I  TKO  ZNA,  MOŽDA  ME  VEĆ  TADA  NETKO,   MENE  I  MOJ

ŽIVOT,  PRIKAZAO  TOJ  PREDRAGOCJENOJ  KRVI.

JER,  BIO  SAM  OSTAVLJENO  DIJETE,  MNOGE  MAJKE  SU

SUOSJEĆALE  SA  MNOM.

NETKO  ME  PRIKAZAO,  OSJEĆAM  TO,

PREDRAGOM  GOSPODINU  ISUSU  I

NJEGOVOJ  PREDRAGOCJENOJ  KRVI,

MENE  I  MOJ  ŽIVOT,  DA  ME  ŠTITI  I

ČUVA.

ZATO  MI  SADA  VIŠE  I  NIJE  ČUDNO  ŠTO  SAM  SE  UKLJUČIO  U

MOLITVENU  ZAJEDNICU  KRVI  KRISTOVE,  ŠTO  SAM  NJEGOVOJ

PREDRAGOCJENOJ  KRVI  PRIKAZAO  I  TU   DRAGU  OSOBU,  ŠTO

SAM  SE  ODLUČIO  PJEŠICE  HODOČASTITI  U  NJEZINO  SVETIŠTE.

IMA  IZMEĐU  NJE  I  MENE  NEKA  TAJNA  VEZA.

NEKA…  GOSPODIN  ZNA  ŠTO  I  KAKO.

JA  SAMO  SADA  ZNAM  DA  ĆU  JOŠ  MNOGE  PRIKAZATI  TOJ

PREDRAGOCJENOJ  GOSPODINOVOJ  KRVI,  ZAMOLITI  GA  DA  IH  U

NJU  URONI  I  OPERE  OD  GRIJEHA,  POVEDE  PUTEM  OBRAĆENJA…

JA  SVOJE,  GOSPODIN  SVOJE  …

BLAGOSLOVLJENA  PREDRAGOCJENA

KRVI  KRISTOVA!

SVET  I  PRESVET,  ČAŠĆEN  I  SLAVLJEN  I

HVALJEN  U  VIJEKE VIJEKOVA  TROJEDINI

BOG;  BOG  OTAC,  BOG  SIN  I  BOG  DUH

SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.