Srijeda, 02.03.2016.g.

S jednom dragom sestrom u vjeri neki dan sam razmijenio emaile o

korizmi, nakanama za Korizmu, kušnjama.

Pa sam nekako osjetio da bi dio naših razmišljanja mogao nekome

pomoći i u njegovim kušnjama i dilema  KAKO  SVAKODNEVNI  ŽIVOT

ŽIVJETI  PO  SVETOJ  BOŽJOJ  VOLJI  ZA  NAŠE  ŽIVOTE.

Zato sam odlučio da taj dio naših kušnji i dilema podijelim i sa svima

vama koji ćete ovo čitati.

PA  NEKA  SE  GOSPODIN  PROSLAVI  PO  NAŠIM  DOBRIM  DJELIMA!

Moj email:

''BTB  I  POZDRAV  DRAGA  SESTRO  U  VJERI,  TEBI  I  SVIMA

TVOJIMA.

DRAGO  MI  JE  DA  SI  DOBRO.  A  I  NISAM  NI  U  TO  SUMNJAO.

KAD  ČOVJEK  STAVI  GOSPODINA  BOGA  NA  PRVO  MJESTO,  ON

JE  UVIJEK  DOBRO.  JEDINO  MU  PONEKAD  KUŠNJE  MOGU  BITI

TEŠKE,  PRETEŠKE,  PA  SE  MUČI.

ALI  TO  NIKAD  NIJE  ONO  STANJE  KAO  ŠTO  JE  BILO  PRIJE

TOGA,  DA  SE  ČOVJEK  NE  OSJEĆA  DOBRO,  DA  SE  OSJEĆA

PRAZNO,  BEZ  SMISLA,  IZGUBLJENO,  DEPRESIVNO  I  SL.

SA  GOSPODINOM  BOGOM  NA  PRVOM  MJESTU  TOGA  STANJA

NEMA.

ONO  O  ČEMU  SAM  TI  HTIO  MALO  PISATI,  ŠTO  NOSIM  OD

TVOJEG  ZADNJEG  EMAILA  U  SRCU  I  MISLIMA,  JE  TVOJ  OPIS

JEDNE  KUŠNJE  KOJU  PROLAZIŠ.  EVO,  TU  SAM  JU  PREKOPIRAO

TAKO  KAKO  SI  JU  TI  OPISALA:

''  ...  Samo ću se  kratko osvrnuti, neki dan si pisao o nekom

čovjeku koji te ponekad traži novaca, da si ga mislio izbjeći na

cesti, jer  da nemaš.....Mene samu muči jedna takva situacija,

naime u mjestu gdje gdje ima neki čovjek, kaže da je

beskućnik, jedanput mi  je došao u ured, posuditi 20 kuna, za

sendvič, reče mi, i pošto nije bilo šefice  (  to inače ne bi smjeli

baš raditi, )  dala sam mu 50 kuna, a  on mi je zahvalio, rekao:

Bog vas  blagoslovio,   i obećao da će  to odmah za dva- tri dana

vratiti, jer da mu sad hitno treba za neki prijevoz...

Ja  sam naravno znala da neće nikad  vratiti, nisam mu ni dala

novce s  tom namjerom, dala sam mu od  srca , jer je izgledao

jadno, i ne znam na što je upotrijebio, ali sigurno da je na  neki

način njemu potrebnije nego meni....

Ali sad neki dan, došao je ponovo (a to mi je baš  nezgodno, jer

mi ne bi smio dolaziti na radno mjesto moliti...)  moliti za novce

za operaciju, da treba 10 kuna jer ide u bolnicu... Naravno da

nisam  povjerovala u tu priču, inače je jako pristojan, ali mu

sada nisam dala novce, odbila sam ga, u strahu da ga se neću

moći više riješiti ako  mu sada opet dam novce, ne radi novaca

toliko, nego radi neugodnosti ako mi bude  dolazio na radno

mjesto, a imam klijente a on moljaka ili čeka...

Pa  me odmah  počela kopkati savjest; kako sam mogla biti

takva, pa zar nije on jadniji puno od mene  i trebala sam imati

milosrđa i dati mu bar nešto.

Ii sad si mislim jesam li dobro postupila...

I poslije sam vidjela tog čovjeka kad  sam išla doma s posla, ali

sam bila  sa  kolegicama, pa mi je bilo neugodno. On nas nije

prepoznao, prolazio je blizu nas, a  ja  sam se  u sebi pitala

kako da postupim, da li da mu dam nešto novaca kad ga vidim a

budem sama, da me niko ne vidi , ili što? Jer, znam sudit će

dragi Bog jednog dana prema tome koliko sam milosrđa imala

prema baš takvima, prema najmanjima… ne  znam,  neka mi

Bog oprosti...i  molim još snagu i mudrost Duha Svetoga da

drugi put postupim kako treba...

A ovo ti pišem, eto, tek da to s tobom podijelim, pa ako možda

osjetiš nešto što bi mi htio reći  o tome,  rado ću "saslušati"  ...''

DA,  OVAKVU  ILI  SLIČNU  KUŠNJU  IMAM  I  JA  SA  JEDNIM

DRAGIM  ČOVJEKOM  VEĆ  NEKOLIKO  GODINA,  OD  MOJEG

IZLASKA  IZ  ZATVORA.  ZNAČI,  OBRAĆENJE  SAM  DOŽIVIO

GODINU  DANA  PRIJE  NEGO  SAM  IŠAO  U  ZATVOR,  PA  ZATVOR

I  ONDA,  PO  IZLASKU  IZ  ZATVORA,  RAST  U  VJERI  I

DUHOVNOSTI,  TRAŽENJE  BOŽJE  VOLJE  ZA  SVOJ  ŽIVOT.

I  NA  TAJ  MOJ  PUT,  GOSPODIN  MI  JE  POSLAO  JEDNOG

DRAGOGO  BRATA  U  VJERI.

MLAĐI  JE  OD  MENE,  SREDNJIH  GODINA,  IZ  SIROMAŠNE

OBITELJI,  BEZ  ŠKOLE  A  ZADNJIH  GODINA  I  BEZ  POSLA  JER

NJEGA  NI  SESTRU,  NAGRĐENA  LICA  OD  ROĐENJA,  NITKO  NEĆE

ZAPOSLITI.  ŽIVE  OD  MAMINE  PENZIJE,  SOCIJALNE  POMOĆI,

MILOSTINJE.

I  ON  SVAKI  DAN  U  NAŠEM  GRADIĆU  STOJI  ILI  SE  KREĆE  PO

TRGU  I  ''ŽICA''  LJUDE  KOJE  POZNA  DA  MU  DADNU  KOJU  KUNU.

UJEDNO  MOLI  I  ZA  NEKI  POSAO.  VOLI  SI  I  POPITI  ALI  NIJE

PIJANAC  NEGO  UVIJEK  ODNESE  I  DOMA  ONO  ŠTO  DOBIJE.

I  JA  TI  MISLIM,  I  NEKAKO  OSJEĆAM  U   SEBI,  DA  JE  NJEGA  I

SESTRU  GOSPODIN  BOG  PREDODREDIO  ZA  SVOJE  KRALJEVSTVO.

A  DA  SU  ONI  SVIMA  NAMA  KOJI  IH  POZNAJEMO  I  SUSREĆEMO,

JEDNA  OD  KUŠNJI  NAŠIH  DOLAZAKA  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE.

KAD  SAM  PO  IZLASKU  IZ  ZATVORA  SVAKI  DAN  IŠAO  NA  MISE,

ON  ME  ZNAO  POČEKATI  NA  IZLAZU  IZ  CRKVE  I  MOLIO  ME  ZA

NEKU  KUNU.  I  JA  SAM  MU  IZ  DANA  U  DAN  DAVAO.  PA  SAM

GA  ONDA  NAGOVORIO  DA  IDE  I  NA  MISE.  I  NJEGOVA  SESTRA

IDE  NA  MISE  PA  JE  ČAK  I  U  MOLITVENOJ  ZAJEDNICI.

PA  ONDA  NIJE  IŠAO  NA  MISE  ALI  ME  UVIJEK  MOLIO  KOJU

KUNU  KADA  GOD  ME  VIDIO.  A  JA  SAM  S  NJIM  PROLAZIO

SVOJE  KUŠNJE  OKO  TOGA  KAKO  POMAGATI  ONIMA  KOJI  SU  U

POTREBI.

I  TE  KUŠNJE  TRAJU  DO  DANAS.  MALO  ĆU  TI  IH  OPISATI.

PONEKAD  NISAM  IMAO  NOVACA  DA  MU  NEŠTO  DAM  PA  SAM  I

POKAZAO  PRAZNI  NOVČANIK.  ONDA  JE  NJEMU  BILO  NEUGODNO

A  MENI  JE  TO  IZGLEDALO  LICEMJERNO  ...

PA  SAM  GA  ZNAO  VIDJETI  DA  ON  MENE  VIDI  A  JA  SAM  SE

PRAVIO  KAO  DA  GE  NE  VIDIM.  POSLIJE  MI  JE  BILO  TEŠKO

RADI  GRIŽNJE  SAVJESTI  PRED  GOSPODINOM  ...

PA  SAM  ONDA  VIDIO  KAKO  JE  U  KAFIĆU  PIO  GEMIŠT  ILI  PIVU

A  JA  SAM  MU  PRIJE  TOGA  DAO  NEKU  KUNU  KOJU  JE  TRAŽIO

DA  KUPI  NEKE  STVARI  ZA  DOMA.  NISAM  MU  RADI   TOGA

PRESTAO  DAVATI  NOVAC  NEGO  SAM  MU  NEKOLIKO  PUTA  TO

PRIGOVORIO.  PA  MI  JE  POSLIJE  TOGA  BILO  TEŠKO  JER  SAM

PONOVNO  OSJETIO  DA  JE  TO  OD  MENE  LICEMJERNO  I

OSUĐUJUĆE  DA  MU  JA  ODREĐUJEM  ŠTO  ĆE  ON  RADITI  S

NOVCEM  KOJEG  SAM  MU  DOBROVOLJNO  DAO.  DUGO  SAM  SE

BORIO  PROTIV  TOGA  DOK  NISAM  USPIO  POBIJEDITI  TU

NAPAST  I  SHVATITI  DA  JE  MOJE  DA  MU  DADNEM  ILI  NE

DADNEM  KADA  ME  MOLI,  ALI  DA  NEMAM  PRAVO  DA  MU

ODREĐUJEM  ŠTO  DA  ON  S  TIM  RADI.  A  JA  SAM  ODLUČIO  DA

ĆU  MU  I  DALJE  DAVATI.  DOK  MU  MNOGI  DRUGI  NISU  DAVALI

RADI  TOGA  ILI  SLIČNIH  RAZLOGA.

PA  SAM  GA  ONDA  PONEKAD  VIDIO  DA  ON  MENE  VIDI,  DA

PRATI  KUDA  IDEM  PA  ME  ONDA  ZNAO  PRIČEKATI  A  JA  SAM

GA  NASTOJAO  IZBJEĆI  KAO  DA  GA  NE  VIDIM.  PA  JE  ONDA

PRATIO  KADA  JA  IDEM  NA  MISU,  DOŠAO  NA  KRAJ  MISE  I

ONDA  ME  ODMAH  NA  IZLAZU  PRIČEKAO  I  DAO  MI  RUKU  ZA

POZDRAV  I  ONDA  ME  TRAŽIO  DA  MU  DAM  KOJU  KUNU.  TO  MI

JE  BILO  NEUGODNO  JER  JA  KADA  IZAĐEM  IZ  CRKVE  NISAM

SPREMAN  ZA  NEKE  VELIKE  RAZGOVORE  I  NAJRADIJE  BRZO

PRODUŽIM  DALJE  KAKO  BI  OSTAO  U  ONOM  BLAŽENOM  STANJU

KOJE  SAM  DOŽIVIO  NA  MISI.  TO  MI  JE  BILO  OD  NJEGA

NEUGODNO  PA  SAM  MU  REKAO  DA  NEKA  ME  NE  ČEKA  PRED

CRKVOM  NEGO  DOLJE  NA  CESTI.  I  OBJASNIO  SAM  MU  ZAŠTO.

I  ON  JE  TO  PRIHVATIO  ALI  JE  MENI  OSTALA  NEKA  NEUGODA

OKO  TOGA  DA  JA  BIRAM  VRIJEME  I  MJESTO  KADA  ĆU  NEKOME

POMOĆI  A  NE  KADA  NEKO  TU  POMOĆ  TRAŽI  OD  MENE.

ONDA  SAM  MU  I  OTVORENO  REKAO  DA  SE  JAKO  LOŠE

OSJEĆAM  KADA  ON  UVIJEK  KADA  ME  VIDI  TRAŽI  OD  MENE

NOVAC,  I  DA  GA  ONDA  PONEKAD  NASTOJIM  IZBJEĆI.  I  DA

TAKO  RADE  DRUGI  LJUDI.  BILO  MU  JE  TO  ČUDNO  I   BILO  MU

JE  NEUGODNO.  A  MENI  JE  POSLIJE  TOGA  PONOVNO  OSTALO

PITANJE  DA  LI  SAM  PONOVNO  TU  BIO  SUDAC  I  TUŽITELJ  A

NE  MILOSRDNI  ČOVJEK  PO  BOŽJOJ  VOLJI.

PA  SAM  MU  ONDA  ZNAO  NAĆI  NEŠTO  POSLA  KOD  SEBE  I  TO

MU  PLATIO.  I  REKAO  MU  DA  ME  SADA  NEKA  NE  PROSI  NEKO

VRIJEME  JER  SI  JE  NEŠTO  KOD  MENE  ZARADIO.  I  STVARNO  JE

PAZIO  DA  ME  NE  PITA  NEKO  VRIJEME  MADA  SAM  MU  U

POGLEDU  VIDIO,  KADA  ME  VIDIO  NA  CESTI,  DA  BI  ME

NAJRADIJE  OPET  PROSIO.  ALI  JA  SE  IPAK  NISAM  OKO  TOGA

OSJEĆAO  POTPUNO  SMIREN.  KAO  DA  MI  JE  I  TU

NEDOSTAJALO  MILOSRĐE  IZ  ČISTA  I  PONIZNA  SRCA ...

PA  SAM  ONDA  ZNAO,  PRIJE  BOŽIĆA,  USKRSA  ILI  KADA  SAM

SAZNAO  ZA  NEKU  NJIHOVU  POTREBU,  DATI  NJEGOVOJ  SESTRI

200  KUNA  I  REKAO  JOJ  DA  IM  JE  TO  ZA  TE  BLAGDANE  ILI

POTREBU  KOJU  SU  IMALI.  I  REKAO  NJEMU  DA  ME  SADA  NEKA

NIŠTA  NE  PROSI  NEKO  VRIJEME  JER  SAM  DAO  NEGOVOJ

SESTRI.  ALI,  OPET  SAM  NEKAKO  IMAO  OSJEĆAJ  DA  I  TO  NIJE

BAŠ  ONAKO  ČISTO,  OD  SRCA,  BEZ  PITANJA  I  PREDRASUDA.

UGLAVNOM,  ON  JE  MOJA  KUŠNJA  VEĆ  6  GODINA.  I  MOGU

TI  REĆI  DA  ME  UČINIO,  A  DA  ON  TO  NI  NE  ZNA,  BOLJIM

ČOVJEKOM  I  BOLJIM  VJERNIKOM.

I  DA  ME  NAUČIO  MNOGO  O  PONIZNOSTI.

I  DA  SAM  KROZ  KUŠNJE  S  NJIM  PUNO  NAUČIO  ŠTO

GOSPODIN  BOG  SMATRA  MILOSRĐEM.

ALI,  ISTO  TAKO,  JOŠ  UVIJEK   IMAM  NEKI  OSJEĆAJ  DA  NISAM

TU  KUŠNJU  USPIO  POBIJEDITI  DO  KRAJA.

ALI  SE  BORIM,  I  TAJ  ČOVJEK,  A  DA  NI  NE  ZNA,  MI  JAKO  U

TOME  POMAŽE.

DA  DOĐEM  U  KRALJEVSTVO  BOŽJE  SA  TERETOM  DOBRIH  I

MILOSRDNIH  DJELA.

ETO,  TO  SAM  TI  SVE  NAPISAO  KAKO  BIH  TI  DAO  NEKA  SVOJA

ISKUSTVA  IZ  KOJIH  ĆEŠ  TI  NAJBOLJE  VIDJETI  ŠTO  TI  JE  ZA

UČINITI  U  TVOJEM  SLUČAJU.

ŽELIM  TI  PUNO  BOŽJE  MILOSTI  U  TOME  KAKO  BI  PREPOZNALA

ONO  ŠTO  GOSPODIN  BOG  ŽELI  DA  TI  U  TIM  SITUACIJAMA

UČINIŠ.

MIR  I  DOBRO,  IVAN.''

LJUBLJENI  MOJ  BOŽE,  OJAČAJ  NAS

SVOJIM  SVETIM  DUHOM  U  TEŠKIM

KUŠNJAMA  KAKO  BITI  MILOSRDAN  U

SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU!

NAUČI  NAS  DA  BUDEMO  DIONICI

TVOJEG  MILOSRĐA.

SVET  I  PRESVET  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA.