Utorak, 27.11.2012.g.

Negdje sam pročitao, jednom  ili  dva puta čuo od svećenika u

propovijedi,  DA  NAŠ  ŽIVOT  IMA  TRI  DIJELA.

JEDAN  U  MAJČINOJ  UTROBI.  ''SAZDAO  SAM  TE  U  MAJČINOM

KRILU…'',  i dao mi dušu, i mog anđela čuvara.  MOG  VJERNOG

PRATITELJA.

DRUGI  DIO  OD  ROĐENJA  PA  DO  ZEMALJSKE  SMRTI.

I  TREĆI  DIO,  VJEČNI  ŽIVOT  PO  ZEMALJSKOJ  SMRTI,  ILI  U

KRALJEVSTVU  BOŽJEM,  ILI  U  PAKLU.

Koliko li nas je negdje  SAZDAO  GOSPODIN  I  ''KRILU  NAŠIH

MAJKI''… Negdje mi je ostala brojka da nas je do danas ''sazdano'' preko

70  milijardi.

70  MILIJARDI  DUŠA…

I  MOJA  MEĐU  NJIMA.

I da nemam vjeru, da nemam Gospodina u svojem životu, sigurno bi se

osjećao izgubljeno.  NITKO  I  NIŠTA.

RODIO  SE,  ŽIVIO  I  MUČIO  SE,  UMRO  I  NESTAO  ZAUVIJEK.

MOŽDA  KOJE  SJEĆANJE  KOJE  ĆE  BRZO  IZBLIJEDITI.

I  CIJELI  ŽIVOT,  KAKO  SAM  U  JEDNOM  DIJELU  ŽIVOTA  I  ŽIVIO,

BI  SE  SAMO  MUČIO  DA  POSTANEM  NETKO  I  NEŠTO,  DA  ME

DRUGI  CIJENE  BAREM  MALO,  BAREM  U  NEČEMU…  DA  BUDEM

ISPUNJEN  I  ZADOVOLJAN.

U  TOME  BI  MI  I  PROŠAO  ŽIVOT.  UMRO  BI  U  STRAHU  I

REZINGNACIJI  DA  JE  SVE  ZAUVIJEK  GOTOVO.

TAKO  SI  BAREM  MISLIM  DA   BILO.  NE  ZNAM,  MISLIM  DA  TO

NEĆU  NIKAD  NI  SAZNATI.

JER,  OSJEĆAM  SE  TAKO  VAŽNO!

IMAM  SPOZNAJU  DA  JE  GOSPODIN  BOG  TAJ  KOJI  JE  SVE  OVO

STVORIO,  I  MENE,  S  NEKOM  NAKANOM.

I  DA  JE  ZA  MENE  ODREDIO  PUT  KOJI

ZA  NIKOGA  DRUGOGA  NIJE.

I  DA  JE  MENE   STVORIO  UPRAVO

TAKVOG  KAKVOG  ME  BESKRAJNO  VOLI.

I  DA  NIŠTA  NIJE  SLUČAJNO  U  MOJEM

ŽIVOTU!

NI  MOJE  ZAČEĆE  U  MAJČINOJ  UTROBI,  NI  MOJE  ROĐENJE,  NI

MOJE  DJETINJSTVO,  NI  RASTAVA  MOJIH  RODITELJA,  NI  MOJ

ODLAZAK  OD  OCA,  NI  MOJA  SUPRUGA  I  BRAK  S  NJOM,  NI

NAŠA  DJECA,  NI  MOJ  NEVJERNIČKI  ŽIVOT,  ALKOHOL,  TRČANJE

ZA  DOBRIMA  OVOGA  SVIJETA,  NI  MOJ  PRITVOR  I  ZATVOR,  NI

MOJE  OBRAĆENJE,  NI  MOJ  RAST  U  VJERI,  NI  OVAJ  DUHOVNI

DNEVNIK…

NIŠTA  NIJE  SLUČAJNO!

I  ON  JE  UVIJEK  TU,  I  NJEGOVA  MAJČICA,  I  MOJ  ANĐEO

ČUVAR…  I  CIJELI  DUHOVNI  SVIJET…

I  SVI  ME  BESKRAJNO  VOLE  I  HRABRE…

I  MOJ  TATA  NEGDJE  U  ČISTILIŠTU…

PA  KAKO  DA  SE  ONDA  OSJEĆAM

IZGUBLJENO,  NEVAŽNO,  NEMIRNO  I

NEZADOVOLJNO!?

KADA  U  SVAKOM  TRENUTKU  SVOG  ŽIVOTA  VIDIM  DA  SAM

GOSPODINU  VAŽAN!

U  SVAKOJ  SVOJOJ  MISLI,  RIJEČI,  DJELU…

U  SVAKOM  KORAKU  KOJEGA  NAPRAVIM  S  GOSPODINOM  U

MISLIMA…

U  SVAKOM  OSMJEHU,  TOPLOJ  RIJEČI,  RADOSNOM  POGLEDU

KOJEGA  UPUTIM  DRUGOME  ILI  DRUGI  UPUTI  MENI…

U  SVAKOJ  MISI  KADA  ŽIVI  GOSPODINU  DOLAZI  K  MENI…

U  SVAKOJ  MOLITVI,  ISPOVIJED…

U  SVAKOJ  ŽIVOTNOJ  KUŠNJI…

NE  CVATU  MI  RUŽE,  PO  NAŠIM  LJUDSKIM  MJERILIMA,  TEŠKO  MI

JE  I  ŽALOSTAN  SAM  RADI  DRAGIH  LJUDI  OKO  MENE  KOJI

IMAJU  OČEKIVANJA  OD  MENE  RADI  POSLA,  NOVACA,

MATERIJALNE  SIGURNOSTI…

ALI  JA  ŽIVIM!  JA  SAM  VAŽAN!

ČINIM  SVE  ŠTO  MOGU  I  ZNAM  DA  JE  TO  JEDINO  ŠTO

GOSPODIN  OD  MENE  OČEKUJE!

SAMO  ŠTO  MOGU,  OSTALO  ĆE  ON,  KAKO  ĆE  BITI  NAJBOLJE  ZA

MENE  I  MOJU  OBITELJ.

ZA  NAŠE  SPASENJE!

I  SVE  JE  PUNO,  SVE  IMA  SMISAO!

SVE  BIH  VAS  ZAGRLIO  KOLIKO

RADOSTI  NOSIM  U  SEBI!

VJERUJTE  LJUDI,  GOSPODIN  JE  TU,  SA  SVAKIM  OD  NAS,  U

SVAKOJ  NAŠOJ  ŽIVOTNOJ  SITUACIJI!

NISMO  SAMI,  NIKAD  NISMO  SAMI!

SAMO  RECITE:  ''GOSPODINE…  ISUSE…

TREBAM  TE…  DOĐI  U  MOJ  ŽIVOT…''

ISKRENO,  PONIZNO,  U  KAJANJU,  KAO  ZRNCE  PRAŠINE  SVOJEM

STVORITELJU.

''DOĐI  GOSPODINE  ISUSE!''

I  NEĆETE,  NE  MOŽETE  OSTATI  RAZOČARANI.

ON  ĆE  VAM  SE  SIGURNO  JAVITI,  JER  NIJE  DALEKO,  TU  JE

KRAJ  VAS.

NO,  ON  VRLO  DOBRO  ZNA,  ON  NAS  JE  STVORIO,  KADA  SU

NAŠE  MISLI  I  SRCA  NEČISTI,  KADA  TRGUJEMO,  KADA

GLUMIMO,  KADA  SE  NE  ŽELIMO  ODREĆI  SEBE  I  SVOJIH

NEČISTIH  NAVIKA,  MISLI,  PONAŠANJA…

TADA  ON  NEMA  KUDA  DOĆI.

TAKO  JE  BILO  I  KOD  MENE.

KAKO  SAM  SAMO  JA  S  NJIM  TRGOVAO,  TRAŽIO  GA  NA  SVOJ

NAČIN,  KAKO  JE  MENI  ODGOVARALO,  KAKO  SAM  JA  MOGAO

KONTROLIRATI  CIJELU  SITUACIJU!!!

NJEGA  SAM  SAMO  TREBAO  DA  MI  RIJEŠI  POJEDINE  MOJE

PROBLEME  A  JA  ĆU  DALJE.

ALI  NIJE  IŠLO,  PADAO  SAM  I  PADAO…  I  SVE  SAM  SE  TEŽE

DIZAO.

I  KADA  SAM  KONAČNO  PAO,  KADA

SAM  SHVATIO  DA  SVE  ONO  ŠTO  SAM

''JA  PA  JA''  ČINIO  VIŠE  NEMA  SMISLA,

KADA  SAM  PAO  NIČICE  U  DNEVNOJ

SOBI  I  ZAVAPIO,  ALI  BAŠ  ZAVAPIO,  DA

GA  TREBAM…  TREBAM…  TREBAM…

BEZ  UVJETA,  BEZ  DOGOVORA…  SAMO

DA  DOĐE…

I  EVO,  TO  JE  BILO  PRIJE  ČETIRI  GODINE,  NEGDJE  BAŠ  U  OVO

VRIJEME.  SAMO  ČETIRI  GODINE  A  JA  KAO  DA  ŽIVIM  STO

GODINA.

TOLIKA  RAZLIKA.  BEZ  GOSPODINA,  S  GOSPODINOM.

PA  DA  ONDA  TRAŽIM  NEKE  DOKAZE  O

NJEGOVOM  POSTOJANJU…

KAKO   SAM  SADA  RADOSTAN!  I  NEKAKO

NEMAM  HRABROSTI  POGLEDATI  SLIKU

MILOSRDNOG  ISUSA  NA  ZIDU.

DA  MI  SE  NE  NASMIJE  I  NE  MAHNE

MI…  ŠALIM  SE.

MOJ  GOSPODIN  I  JA.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  VAŠ  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI.