Ponedjeljak, 30.10.2011.g.

Često sam ostajao u crkvi poslije mise pa sam molio razne molitve, na razne nakane. Svaki put kada dolazim na misu dođem nekih pola sata prije jer se najčešće u svim crkvama u Hrvatskoj onda moli  KRUNICA  SVETE  DJEVICE  MARIJE.  A  ako nije bilo zajedničke molitve, izmolio sam ju ja sam za sebe.

No, jučer sam prvi put došao u crkvu više od sat vremena prije.  ŽELIO  SAM  PORAZGOVARATI  S  GOSPODINOM  I  NJEGOVIM  SVECIMA  OKO  SVOJIH  ŽIVOTNIH  NEDOUMICA.  ŽELIO  SAM  OD  GOSPODINA  NEKE  SAVJETE.

Nisam znao kako će to izgledati, ali sam osjećao neku potrebu da to tako učinim. Otići sat vremena prije u crkvu, sjesti u neku klupu i  tamo  PORAZGOVARATI  S  GOSPODINOM.  Očekivao sam da neće  biti nikoga u crkvi, no, bile su tamo dvije starije žene, isto u nekoj molitvi.

I sjedio sam ja tako u crkvi, zatvorio oči i počeo  SVOJ  RAZGOVOR  S  GOSPODINOM  I  NJEGOVIM  SVETIMA.  GOVORIO  SAM  JA  NJEMU  I  IZNOSIO  SVOJE  NEDOUMICE.   NIJE  MI  ''PALO  NA  PAMET''  DA  ON  SVE  TO  ZNA  I  PRIJE  NEGO  SE  TO  SVE  DOGODILO.  Ispričao sam Mu ja sve što me mučilo. Kada sam Mu sve rekao,  onako u sebi,  zastao sam i ostao sjediti u miru, očekujući nekakvi odgovor. Nekako sam se ponadao da bi mi Gospodin  mogao brzo i jasno odgovoriti, onako, da mi u misli pošalje neke savjete što i kako da učinim.

No, vrijeme je prolazilo, a ništa mi u misli nije dolazilo. Nikakvi odgovor. I počnem ja razmišljati zašto mi Gospodin ne daje odgovore. Znam, On je dobar i On me ljubi, a sada šuti. I dođe mi misao da se malo preispitam da li sam ja u tim situacijama za koje Ga molim savjet, sve učinio. I počnem o tome razmišljati. Nije trebalo dugo da shvatim DA  NISAM.  JA  NISAM  SVE  UČINIO  ŠTO  SAM  MOGAO.  A brzo shvatim i što.

I onda mi je nekako ''sijevnulo''.  PA  NEĆE  MI  GOSPODIN  POMAGATI  KADA  JOŠ  UVIJEK  JA  SAM  MOGU  RIJEŠITI  TAJ  PROBLEM!  ODNOSNO,  JOŠ  UVIJEK  NISAM  SVE  UČINIO  ŠTO  SAM  MOGAO.  DA  SAM  UČINIO,  BIO  BIH  PONIZAN,  NA  KOLJENIMA,  OTVORENA  SRCA.  A  OVAKO,  JOŠ  SAM  U  SEBI  U  TOM  SLUČAJU  MOGAO  PRONAĆI  I  DIO  MOJE  OHOLOSTI,  SEBIČNOSTI,  LICEMJERJA.   DA  MI  GOSPODIN  SADA  RIJEŠI  TAJ  PROBLEM  UČINIO  BI  ME  ''RAZMAŽENIM  DJETETOM''  A  NE  ''LJUBLJENIM  DJETETOM''  KOJEGA  PRIPREMA  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.

JER  SVI  KOJIMA  DRUGI  RJEŠAVAJU  ONO  ŠTO  BI  MOGLI  SAMI  RIJEŠITI  NA  POČETKU  SU  PUTA,  ŠIROKOG  PUTA,  U  VJEČNU  PROPAST.

ČOVJEK  SVOJIM  DOBRIM  DJELIMA,  SVIME  ŠTO  ON  MOŽE  SAM  DOBROGA  UČINITI,  ZAZIVA  BOŽJE  MILOSRĐE.  KADA  GOSPODIN  VIDI  DA  ČOVJEK  SAM  VIŠE  NE  MOŽE  A   SVE  JE  UČINIO  ŠTO  JE  MOGAO,  ON  MU  POMAŽE.  I  OPET  I  UVIJEK  SAMO  ONAKO  KAKO  GOSPODIN  ZNA  DA ĆE  ZA  ČOVJEKA  BITI  NAJBOLJE.

ALI  NE  ZA  ŽIVOT  NA  OVOM  SVIJETU.  NE.  NEGO  ZA  VJEČNI  ŽIVOT.

NO,  TO  NE  ZNAČI  DA  ĆE  ČOVJEKA  GOSPODIN  U  OVOM  ŽIVOTU  OSTAVITI  BEZ  SVEGA  ONOGA  ŠTO  MU  JE  POTREBNO  DA  BUDE  SRETAN  I  ZADOVOLJAN.  NEĆE,  SVE  ĆE  MU  DATI.

SAMO,  TU  SE  UVIJEK  UMIJEŠA  ZLO  I  NJEGOVI  DUHOVI  KOJI  U  ČOVJEKA ''USAĐUJU''  RAZNE  ŽELJE  I  POTREBE  ZA  ONIM  ILI  U  ONOJ  KOLIČINI  GDJE  TO  NIJE  POTREBNO  ČOVJEKU  ZA  NJEGOV  SVAKODNEVNI  ŽIVOT.

KADA  ZLO  USPIJE  U  ČOVJEKA  ''USADITI''  ŽELJU  ZA  VEĆIM,  LJEPŠIM,  BOLJIM,  JAČIM,  VRIJEDNIJIM  I  DR.,  ''USADILO''  JE  U  ČOVJEKA  I  NEMIR,  NEZADOVOLJSTVO,  STRAH,  OHOLOST,  LICEMJERJE  I  SVE  DRUGE  PLODOVE  ZLA  I  GRIJEHA.

I tako sam ja shvatio da se ja prvo moram preispitati što još uvijek u tim situacijama koje me muče, u vezi obitelji i posla, mogu sam učiniti. A onda će mi već Gospodin pomoći. I ''došle'' su mi neke poticajne misli,  OD  GOSPODINA  ILI  NJEGOVIH,  što  mogu i što sam trebao činiti.  I  nekako se kroz sve to ''provlačila'' jedna  MISAO  O  STRPLJIVOSTI.  ''STRPLJEN,  SPAŠEN''  narodna je poslanica.

Da, govorio sam ja sam sebi, najprije učini svoje jer nisi. Kada učiniš sve što si trebao, Gospodin će ti već dati znak da li si učinio sve što si u toj situaciji mogao. Ako jesi, onda ćeš vidjet  SLAVU  BOŽJU.  GOSPODIN  ĆE  TI  DOĆI  U  POMOĆ.

A zato moram biti i strpljiv jer samo Gospodin zna što je za mene predvidio.  A  kako je on sve to za mene predvidio,  NIKADA  ME  NEĆE   OSTAVITI  NA  NEMILOST  ZLU.  ZA  NEKU  KUŠNJU  I  DA.  ALI  OVAKO  I  ONAKO  ĆE  MI  ZA  SAVLADAVANJE  TIH  KUŠNJI  DATI  SNAGU  I  POMOĆ  NA  RAZNE  NAČINE.

JA  MU  SE  SAMO  MORAM  PREDATI.  SEBE  I  CIJELI  MOJ  ŽIVOT.  A  TO  NE  BI  TREBALO  BITI  TEŠKO  KADA  JE  TO  I  ONAKO  SVE  NJEGOVO.

ZATO  TI  GOSPODINE  MOJ  BESKRAJNA  HVALA  ŠTO  SAM  TVOJ,  ŠTO  SI  ME  STVORIO  ZA  SEBE,  ŠTO  ME  LJUBIŠ  I  DAJEŠ  MI  DA  TO  SHVATIM  KROZ  SVE  KUŠNJE  KOJE  MI  ŠALJEŠ.

O,  KAKO  SU  SLATKE  OVE  SPOZNAJE!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE.