Ponedjeljak, 15.02.2016.g.

Radi nekih svojih osobnih dilema kako da prepoznam  SVETU  BOŽJU

VOLJU  za svoj život, kako da ju onda i prihvatim i izvršim, kako da

pročistim spoznaje i misli o tome, odlučio sam u ovoj Korizmi to učiniti

kroz svakodnevni odlazak na svetu misu.

Znao sam da će ta moja korizmena odluka sigurno iziskivati od mene

dosta truda i organizacije jer treba svakodnevne obveze uskladiti s time.

A  MENI  JE  ODLAZAK  NA  SVETU  MISU  STVARNI  SASTANAK

SA  MOJIM  LJUBLJENIM  GOSPODINOM!

ŽIVI  GOSPODIN  ISUS  JE  TAMO  U  CRKVI!

OSIM  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU  I

POSVEĆENOJ  HOSTIJI,  JA  GA  TAMO  DUBOKO  OSJETIM  U

SVOJEM  BIĆU,  SVOJEM  SRCU,  SVOJOJ  DUŠI!

I zato nastojim doći skoro sat vremena prije u crkvu. Pa upalim svijeću za

duše u čistilištu, pomolim se i porazgovaram sa Djevicom Marijom,

Svetom Anom, Svetom Marijom Magdalenom, Sveti Josipom, Svetim

Franjom, Svetim Antunom, Svetim Ivanom, Svetim Mihaelom

Arkanđelom  …

I  POZDRAVIM  GOSPODINA  BOGA  TROJEDINOG,  OCA,  SINA  I

DUHA  SVETOGA.

Pa ostanem u molitvi ili razmišljanjima da početka zajedničke molitve

krunice.

A poslije mise se ponovno pomolim Svetom Mihaelu Arkanđelu. I

izmolim  DUŠO  KRISTOVA  …  Kod te molitve uvijek mi je u mislima

pojava dragog, pokojnog, don Frane, starog svećenika koji me naučio tu

molitvu.

I treba mi još neko vrijeme poslije mise da se sve to u meni smiri.

PLODOVI   SUSRETA  SA  DUHOVNIM  SVIJETOM.

A na misi u subotu na večer, u jednom trenutku me obuzela neka žalost.

Pogledao sam po crkvi i vidio da nas je na misi bilo neki 30-40. A župa

broji negdje oko 8.000 duša.

I u misli mi je došlo svjedočanstvo drage Lucije, vidjelice iz Fatime. Njoj i

drugoj djeci, kojoj se Sveta Marija ukazivala u Fatimi, odučila je Presveta

Djevica kod trećeg ukazanja u Fatimi pokazati PAKAO.

I Lucija je ovako doživjela to viđenje:

''Djevica nam je pokazala ogromno vatreno more, za koje se

činilo da je pod zemljom. Vragovi i duše uronjene u taj oganj

izgledali su kao crno ugljevlje, ali prozirno i u ljudskim oblicima.

Padali su na sve strane poput varnica u velikom požaru,

rastreseno, kao bez težine, uz zastrašujuće krikove i uzdahe

pune očaja. Puni strahote i užasa, gledali smo kako u pakao

padaju i duše katolika, kao lišće s drveća u jesenski dan.''

''  …  Puni strahote i užasa, gledali smo kako u pakao padaju i

duše katolika, kao lišće s drveća u jesenski dan.''

''  …  kao lišće s drveća u jesenski dan.''

KAKO  SU  ME  SAMO  POGODILE  I  RAŽALOSTILE  TE  RIJEČI

DRAGE  LUCIJE,  RIJEČI  KOJE  SU  MI  U  TOM  TRENUTKU  DOŠLE  U

MISLI.

Samo nas 40-tak od 8.000 duša bilo je ponukano da svoje spasenje tu

večer potražimo  KOD  ŽIVOG  GOSPODINA  na misi u crkvi.

A tko zna kakva su i nama bila srca …

A mi katolici mislimo da je nama spasenje zagarantirano samim tim što

smo kršteni i što smo dio te katoličke, Petrove crkve, koju je Gospodin

Isus po svojim apostolima ustoličio ovdje na zemlji.

ZAMISLITE  SI  STRAHOTU  TOGA  TRENUTKA  KOJEG  JE  DRAGA

LUCIJA  VIDJELA!

''  …  gledali smo kako u pakao padaju i duše katolika, kao lišće

s drveća u jesenski dan.''

Bilo bi jako dobro ovo korizmeno vrijeme iskoristiti malo i u tome da si

posvijestimo  DA  PAKAO  STVARNO  POSTOJI.

DA  POTRAŽIMO  MALO  SVJEDOČENJA  U  KNJIGAMA  ILI  NA

INTERNETU  ONIH  KOJIMA  JE  DANA  TA  MILOST  DA  SU  MOGLI

PAKAO  VIDJETI,  KAO  NEKI  SVECI,  ILI  ONIH  KOJI  SU  DOBILI

NEKE  SPOZNAJE  O  NJEGOVOM  POSTOJANJU  I  VJEČNIM  MUKAMA

KOJE  TRPE  ONI  KOJI  SU  U  NJEMU.

Samo si postavite pitanje:  ''DA  LI  SAM  MOŽDA  JA,  ILI

NETKO  OD  MOJIH  BLIŽNJIH,  ILI  NETKO  OD  ONIH  KOJE

POZNAJEM,  ONAJ  LIST  S  DRVEĆA  U  JESENSKI  DAN,  ONA

DUŠA  KATOLIKA  KOJA  PADA  U  PAKAO?!''

Ako imalo sumnje u to postoji,  TREBA  SE  MIJENJATI  I  POMOĆI

DRUGIMA  OKO  NAS  DA  SE  MIJENJAJU.

A Korizma je  MILOSNO  VRIJEME.

Kako je rekao naš dragi župnik jučer, Korizma je vrijeme

KADA  SU  NAM  MALO  BOLJE  ODŠKRINUTA  VRATA  VJEČNOG

BOŽJEG  KRALJESTVA.

Molimo, postimo, činimo djela milosrđa u ovo korizmeno vrijeme

za vlastito spasenje i spasenje mnogih dragih ljudi oko nas.

DA  NE  BI  BILI  ONE  DUŠE  KATOLIKA  KOJE  PADAJU  U

PAKAO  KAO  LIŠĆE  S  DRVEĆA  U  JESENSKI  DAN  …

BOŽE  MOJ  LJUBLJENI,  SMILUJ  SE  NAMA

OHOLIM  KATOLICIMA!

O,  SMILUJ  SE!

ALI  PO  SVOJOJ  BESKRAJNOJ  LJUBAVI  I

MILOSRĐU  ZA  NAS,  TVOJA  STVORENJA.

JER  NAM  DRUGAČIJE  NEMA  SPASENJA  …

SVET  I  PRESVET  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA

TROJEDINI,  LJUBLJENI  BOŽE.

OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

SVET  I  PRESVET.