Četvrtak, 29.10.2015.g.

Posvećujem ovaj članak svojoj supruzi i mnogim ženama i majkama koje

su kroz cijeli svoj život ''nosile'' svoju obitelj a zbog toga su, svojom

voljom ili jer su morale, zapostavile svoje druge darove i planove koje su

imale u životu.

Neki dan je moja supruga rekla nekoliko rečenica koje su me prvo malo

rastužile a onda sam se zamislio nad njima. I ''nosio'' u sebi sve do

pisanja ovog članka.

Rekla je kako je ona sve svoje darove, koje je dobila od Gospodina,

manje ili više potratila. U srednjoj školi bila je u generaciji među

najboljim učenicima. Nakon te srednje škole sve te darove znanja i

inteligencije nije tokom života iskoristila.

Ja nisam ništa prokomentirao. Znao sam na što je mislila. Nije mogla ići

studirati van svojeg mjesta stanovanja jer joj obitelj nije za to imala

novaca. Onda je studirala nešto što se moglo studirati tu blizini. I tako

završila nešto što nikad u životu nije radila …

Bila je sjetna kada je to govorila. Ne toliko tužna jer se s tim pomirila kroz

život.

Ali, mene je to pogodilo. Jer sam ja već tridesetak godina dio njezinog

života. I u njezinim riječima osjetio žalost za propuštenim godinama i

prilikama koje nikad nije dobila niti iskoristila one, koje je možda dobila.

A jedan veći dio razloga, što se ona sada tako osjećala, bio sam ja.

Oženili smo se i već je za dva tjedna ostala trudna. Nije ni diplomirala

odmah radi toga nego tek godinama kasnije. Pa je odmah išla nešto

raditi, neke pomoćne poslove u neku firmu, kako bi joj i za vrijeme

porodiljskog tekao staž.

Došlo je jedno dijete a za 14 mjeseci i drugo.

Svi profesionalni planovi, koje je možda imala, ''pali'' su u vodu. Jer, ja

sam krenuo žestoko dalje u životu kako bi zaradio neki novac i osigurao

svojoj obitelji stan, pa kuću i sve drugo što sam mislio da bi obitelj

trebala. A to je onda rezultiralo i time što me često nije bilo kod kuće, što

sam često bio po kojekakvim društvima, dolazio doma u sitne sate, često i

u pijanom stanju.

Meni je sve to bilo normalno jer tako su svi radili s kojima sa se ja družio.

A moja supruga, i bolja učenica od mene nekad u školi, i sa mnogim

svojim planovima, bila je kod kuće, brinula o djeci, prala, kuhala i čekala

kad će joj muž doći doma.

Jedino je još u obitelji vidjela cijeli smisao svojeg života. I trudila se, i

nadala, da barem tu bude sve u redu, da tu nađe svoj smisao života,

svoje ispunjenje.

A ja sam polako i sigurno, svojim načinom života, razarao tu obitelj. I

nju. I njezine planove …

(…  baš  su  mi  krenule  suze  …)

Nakon mojeg obraćenja, svega sam postao svjestan. Ali prošlost se ne da

vratiti niti ispraviti. Pa sam onda shvatio da su se te neke situacije i

događaji u supruginom i mojem životu upravo trebale tako dogoditi.

DA  JE  TO  UPRAVO  BILA  BOŽJA  VOLJA  ZA  NAŠE  ŽIVOTE.  MI

SMO  BIRALI  I  DONOSI  ODLUKE.  A  GOSPODIN  JE  ZNAO  KAKO

ĆE  SVE  ZAVRŠITI.

I shvatim kroz ove dane da je  MENE,  ONAKVOG  KAKAV  SAM

PRIJE  BIO,  ''NOSILA''  MOJA  SUPRUGA.

GOSPODIN  JOJ  JE  DAO  SNAGU  DA  JE  ''NOSILA''  CIJELU

NAŠU  OBITELJ.

DJECU  OD  NJIHOVOG  ZAČEĆA,  ROĐENJA,  DJETINJSTVA,

PUBERTETA,  MLADENAŠTVA  …

MENE,  OD  MOJIH  OSOBNIH  LUTANJA,  PIJANSTAVA,

ISPRAZNOSTI  ŽIVOTA,  DO  PRITVORA,  SUĐENJA,  ZATVORA,

GODINA  BEZ  POSLA.

SEBE  I  SVOJE  NIKAD  ISPUNJENE  PLANOVE  I  ŽELJE  …

SVE  NAS  JE  ONA  NOSILA  …

(…  opet plačem  …)

KOLIKO  JE  SAMO  ZA  TO  TREBALA  IMATI  DAROVA,  SNAGE!

BADAVA  SVI  FAKULTETI  OVOGA  SVIJETA  JER  ZA  SVE  TO

IZDRŽATI   I  ''NOSITI''  MORAŠ  IMATI  POSEBNO  ZNANJE  I

VOLJU  I  ŽELJU  DA  USPIJEŠ!

A  NIKAD  NE  ZNAŠ  ŠTO  TE  ČEKA  SUTRA  …

To je bio život moje supruge…  I mnogi drugih dragih žena, supruga i

majki.

Ja to ne mogu objasniti svojoj supruzi. Previše sam ju povrijedio u

dosadašnjem dijelu našeg zajedničkog života. I ne mogu to ispraviti.

Ali ona može, uz Gospodinovu pomoć, i njegove presvete Majčice, u koje

vjeruje od srca, upravo to shvatiti i prihvatiti.

DA  JE  ONA  ZAVRŠILA  TEŠKI  ŽIVOTNI  FAKULTET!

DA  JE  I  MAGISTRIRALA  I  DOKTORIRALA!

DA  JE  RADILA  NAJVAŽNIJE  I  NAJCJENJENIJE  POSLOVE  NA

OVOM  SVIJETU.

BILA  JE  PREKRASNA  SUPRUGA  I  MAJKA!

Ali, veličinu svojeg života, i svega što je učinila u njemu, i čast i hvalu,

neće spoznati u ovom svojem zemaljskom životu. Jer tu se sve to tako ne

cijeni.

TO  NE  DAJU  NAPASTI  ZLOGA,  SVIJETA  I  TIJELA!

Ali, jednom u  KRALJEVSTVU  BOŽJEM,  u kojeg će jednom doći radi

svega što je na ovom svijetu pretrpjela i što je učinila,  SIGURAN  SAM

U  TO,  bit će čašćena i hvaljena.

KAO  SVAKA  TAKVA  ŽENA,  SUPRUGA  I  MAJKA,  SA  VJEROM  U

SRCU.

Jer da nije bilo moje supruge u mnogim trenucima mojeg života,  JA

BIH  SE  IZGUBIO.

Da me ostavila u onim trenucima, kada su joj takve mislili ''hodale'' po

glavi zbog mojeg ponašanja,  VJEROJATNO  BIH  JA  PROPAO.

BAŠ  ME  ''NOSILA''…  MENE  I  MOJE  HIROVE  I  MOJE  PONAŠANJE.

MOJ  PRITVOR,  GUBITAK  POSLA,  ZATVOR…  OGOVARANJA,

OSUĐIVANJA,  NASLAĐIVANJA  DRUGIH  OKO  NJE  …

TEK  SADA  VIDIM  KOLIKO  JE,  DA  SE  SVE  TO  IZDRŽI,  TREBALO

DAROVA,  SNAGE,  SPOSOBNOSTI  …

Ili, naša djeca, bez takve majke, pitanje da li se i naša djeca ne bi

''izgubila'' u životu, jer sam ja bio sve samo ne dobar primjer i malo sam

se davao u njihovom odgoju. A da ne govorim o onim danima i

mjesecima zatvora, i godinama kada je njihov otac bio doma bez posla, i

u svojim brigama i dilemama i traženjima, a za sve novce i druge

probleme su se obraćali majci.

I sada, nakon svih tih godina,  TA  TAKO  DRAGA  ŽENA,  SUPRUGA  I

MAJKA,  I  KĆER  I  SESTRA,  sa nekom sjetom i tugom kaže da je ona

sve one darove koje je dobila od Gospodina uzalud potratila.

O,  KAKO  JE  U  KRIVU!

KOLIKO  JE  ONA  SAMO  ISPRED  MENE  DA  ZASLUŽI  PUT  U

KRALJEVSTVO  BOŽJE!

JER  GOSPODIN  BOG  NE  GLEDA  NA  SVE  ŠTO  SE  ZBIVA  NA

OVOM  SVIJETU  NAŠIM  OGRANIČENIM,  ZEMALJSKIM  OČIMA.

O  NE!

GOSPODIN  BOG,  I  ON  TO  JEDINI  ZNA,  JER  JE  SVE

PREDVIDIO  I  OSMISLIO  U  SVOJEM  BOŽANSKOM  PLANU,  TO

GLEDA  SAMO  KROZ  DUHOVNE  OČI.

ZA  SPASENJE  DUŠA!

ZA  OBRAĆENJE  GRJEŠNIKA!

IZVRŠENJE  NJEGOVE  SVETE  VOLJE  ZA  NAŠE  ŽIVOTE!

A moja supruga, kada sada gledam cijeli naš zajednički život,  JAKO,

JAKO  JE  SUDJELOVALA  U  BORBI  KOJA  SE  VODILA  ZA  MOJU

DUŠU.  I  ZA  DUŠE  NAŠE  DJECE.

BILA  JE,  I  JEST,  PRAVA  SUPRUGA  I  MAJKA.  VJERNA  DRUŽICA

SVOJEM   SUPRUGU,  JEDNO  TIJELO.

JEDINO  ŠTO  JE  VAŽNO  GOSPODINU  BOGU!

KAKO  JE  ON  DAVNO  OSMISLIO  KADA  JE  STVARAO  MUŠKARCA  I

ŽENU.

Tako su mi drage ove misli i osjećaji koje nosim sada u svojim

mislima i u svojem srcu …

Jer znam, i osjećam, da će moja supruga, i sve takve žene, supruge i

majke,  ZAVRŠITI  U  KRALJEVSTVU  BOŽJEM.

U  VJEČNOM  ŽIVOTU  PREPUNOM  RADOSTI,  MIRA  I  ISPUNJENJA.

U svemu drugačijem nego sada žive. I nego se sada osjećaju …

A meni ostaje samo moliti za svoju suprugu. I za sve druge drage žene,

supruge i majke.

DA  SHVATE  DA  SU  VAŽNE,  O  ITEKAKO

VAŽNE!

U  BOŽJIM  OČIMA!

ZAUVIJEK!

O  MOJ  LJUBLJENI  GOSPODINE,

BESKRAJNO  TI  HVALA,  I  VJEČNA

SLAVA,  ZA  SUPRUGU  KOJU  SI  MI  DAO!

UVIJEK  JU  BLAGOSLOVI  I  PODARI  JOJ

DUBOKI  MIR  U  SRCU  I  DUŠI!

I  BLAGOSLOVI  I  OJAČAJ  SVOJIM

SVETIM  DUHOM  I  SVE  DRUGE  ŽENE,

SUPRUGE  I  MAJKE,  KOJE  SE  OSJEĆAJU

MALIMA  I  NEBITNIMA!

PO  SVOJOJ  LJUBAVI  I  MILOSRĐU,

POVEDI  IH  SVE  U  SVOJE  VJEČNO

KRALJEVSTVO.

PRESVETA  DJEVICA,  MOLI  ZA  SVE

DRAGE  SUPRUGE  I  MAJKE!

SVETI  ANĐELI,  MOLITE  ZA  NJIH  I

POSEBNO  IH  ČUVAJTE!

SVET  I  PRESVET  MOJ  TROJEDINI,

LJUBLJENI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I

CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  SVETU  BOŽJU  VOLJU  I

TROJEDINOG  GOSPODINA  BOGA.