Utorak, 13.10.2015.g.

Prebirući ovih dana po svim oni prekrasnim trenucima koje sam doživio

na hodočašću u Međugorje pretprošli vikend, uvijek mi u misli dođe

najljepši  i duhovno najdublji dio svega onog što sam tamo doživio.

Plodovi tog prekrasnog događaja osjećaju se od onda svaki dan u mojem

svakidašnjem životu.

Spremajući se na to hodočašće, nekako nisam nikakvu posebnu nakanu

koju bi nosio našoj Nebeskoj Majčici i njezinom sinu, Gospodinu Isusu.

Pa sam odlučio da idem dolje samo zahvaljivati Majčici i Gospodinu na

svemu lijepome što mi svakodnevno daju u mom duhovnom i

materijalnom životu. Naravno da sam u srcu i mislima nosio neke nakane;

poput planova oko zaposlenja i kušnji koje prolazim u odnosu sa svojom

suprugom i očuvanjem našeg braka, pa molitva za obitelj i sve one koji

su se preporučili u moje molitve.

No, ništa to nije bilo onako izraženo kao proteklih godina kada sam imao

velike potrebe i jake nakane.

NEKAKO  OSJEĆAM  DA  MI  JE  VJERA  ČVRSTA,  DA  MI  JE  SVAKI

DAN  U  SVEMU  GOSPODIN  BOG  NA  PRVOM  MJESTU,  DA  SVE

IDE  NEKIM  SVOJIM  TIJEKOM  A  JA  SAMO  SVAKI  DAN  ČINIM

ONO  ŠTO  MOGU,  TU  GDJE  JESAM,  TAKAV  KAKAV  SAM.

I  DA  SAMO  SVAKODNEVNO,  U  SVEMU  ŠTO  MI  SE  DOGAĐA,

NASTOJIM  PREPOZNATI  SVETU  BOŽJU  VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT  I

ZA  ŽIVOTE  SVIH  ONIH  KOJE  MI  GOSPODIN  ŠALJE  NA  MOJ

ŽIVOTNI  PUT.

Tako sam došao i na Podbrdo. Žurio sam gore  …  kako  me  uvijek

nešto  vuče  gore na to brdo …

Svatko u Međugorju ima neko svoje mjesto koje mu je najdraže i gdje

nekako osjeća  ONU  POSEBNU  VEZU  SA  NEBOM,  SA  DOBRIM

DUHOVNIM  SVIJETOM  OKO  NAS.

Meni je cijelo Međugorje posebno.

I na svakom mjestu imam  POSEBNI  OSJEĆAJ  PRISUTNOSTI

TOG  DOBROG  DUHOVNOG  SVIJETA.

I na Križevcu, posebno u molitvi pobožnosti križnog puta. Ili

gore kod križa, moleći se na svoje nakane i promatrajući sve

one silne ljude u potrebi kako kleče i mole se pred posvećenim

križem i svetim relikvijama  PRAVOGA  ISUSOVA  KRIŽA  koje

se nalaze u tom križu na Križevcu.

I u onom malom amfiteatru s  KIPOM  USKRSLOG  ISUSA,  gdje

zatvorenih očiju, moleći se u tišini, mogu osjetiti  BOŽJU

PRISUTNOST.

I  pred kipom Svetog Leopolda Mandića, gdje uvijek imam

osjećaj da je on negdje tu, u duhu prisutan, kada mu se molim i

razgovaram s njim.

A pred  KIPOM  ''POZDRAVNE  MAJČICE'',  gdje u molitvi počinje

i završava moje svako hodočašće u Međugorje, uvijek osjetim

da je  NAŠA  NEBESKA  MAJČICA  TU  NEGDJE  SA  NAMA,  U

DUHU.

I u crkvi Svetog Jakova.

I pred ispovjedaonicama.

Pa posebno na subotnjem večernjem klanjanju pred  ŽIVIM

GOSPODINOM  ISUSOM  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU.  Koje sam samo milosti tamo doživio  …

Ali ipak, u zadnje dvije godine, posebno mjesto za mene postaje

Podbrdo. Najradosniji dio hodočašća. Kada se popnem do kipa  NAŠE

NEBESKE  MAJČICE,  potražim neko mjesto gdje mogu u miru sjesti,

opustiti se i  PORAZGOVARATI  SA  NAŠOM  I  SVOJOM  NEBESKOM

MAJČICOM.

KROZ  MONOLOG  JOJ  IZNIJETI  SVOJ  ŽIVOT,  PROBLEME,  DILEME,

POTREBE  SVOJE  I  DRUGIH  LJUDI.

I  OSLUŠKIVATI  ŠTO  ĆE  MI  NEBESKA  MAJČICA  PORUČITI.

Kad sam ove godine došao gore, ponovio sam ritual koji sam usvojio

proteklih godina i potražio mjesto gdje ću moći sjesti i u miru se posvetiti

razgovoru sa  NAŠOM  NEBESKOM  MAJČICOM.

No, ove godine je sve bilo nekako drugačije. Ja nisam imao nekih

posebnih nakana koje bi onako gorljivo iznosio mojoj  NEBESKOJ

MAJČICI. Pa sam tako, htio ili ne htio, čuo i mnogo toga što se oko mene

događalo. I često otvarao oči.

Bila je tu i neka grupa koja se na glas molila i čitala neke molitve. I neke

manje grupe koje su na glas molile, pjevale, svjedočile.

A ja sam bio voditelj jednog autobusa pa sam pokušao usput obratiti i

pažnju da li su došli hodočasnici iz mojeg autobusa i kada će krenuti

prema dolje.

Tako sam se ja mučio u tom svojem razgovoru s mojom  NEBESKOM

MAJČICOM…   Nešto sam joj govorio i o kušnjama koje prolazim u

svojem braku i borbi da ga očuvam.

Odjednom, čujem u svojem džepu da mi je na mobitel došla neka

poruka. Isključio sam zvuk ali sam osjetio vibriranje. I odlučio da neću

pogledati tko šalje poruku zato jer će mi to smetati u razgovoru s mojom

NEBESKOM  MAJČICOM.  Onda mi opet dođe misao da možda to netko

od hodočasnika treba neku informacijama od mene kao voditelja

autobusa. Ili da se nije nešto dogodilo. Pa onda ipak izvadim mobitel i

pogledam tko mi je to poslao poruku.

A to je bila poruka od moje supruge:  ''S  PETROM(kćer)  SAM  NA

BRDU  UKAZANJA.  GDJE  SI  TI?''

To me jako iznenadilo. Jer moja supruga se jedva odlučila da krene na

ovo hodočašće u Međugorje. Prije šest mjeseci je operirala koljeno koje je

ozlijedila baš prošle godine, dva dana prije prošlogodišnjeg hodočašća u

Međugorje. I zbog toga prošle godine nije išla u Međugorje. I to koljeno

nikako da se stabilizira. Stalno ju boli.

Tri tjedna prije nego smo trebali krenuti u Međugorje, ja sam

jednostavno, bez da sam joj rekao, uplatio za hodočašće za nju, kćer i

mene. Pa sam joj onda to i rekao. Ona se iznenadila i naljutila na mene

da zašto ju nisam prije pitao. Da nju boli koljeno i da ona neće ići.

Ja sam joj rekao da ako će biti tako teško, da se može dva dana prije i

otkazati. Ali, da zašto ne bi išla kada hodočašće u Međugorje čini još puno

lijepih situacija i trenutaka a ne samo Podbrdo i Križevac.

Ona mi je, još uvijek ljutnji, rekla da njoj Međugorje, bez odlaska na

Podbrdo, nije Međugorje. A da ona gore ne može radi koljena pa onda

neće ni ići.

Ja sam samo zašutio i nadao se da će se ipak predomisliti. Na kraju je

tako i ispalo. Nagovarale su je i kćer i kolegice koje su također išle u

Međugorje pa je onda ipak odlučila ići i izdržati boli u koljenu.

A  VJEROJATNO  JE  NAJBITNIJI  POZIV  BIO  OD  NAŠE

NEBESKE  MAJČICE,  KOJA  JOJ  JE  DOLJE  PRIPREMALA

PREKRASNE  TRENUTKE.

I tako, kad smo došli u Međugorje, ona je ostala sa kćerkom, i drugim

ljudima koji nisu išli ni na Podbrdo ni na Križevac, dolje u mjestu a mi

smo autobusima krenuli u podnožje Križevca.

Zato mi je bilo potpuno iznenađenje kada sam vidio tu njezinu poruku. I

odmah joj odgovorim da sam i ja isto tu, pred kipom  NAŠE  NEBESKE

MAJČICE.

Nakon toga sam digao pogled i ugledam na drugoj strani, iza kipa, svoju

suprugu i kćer. I ona je gledala prema meni, pa sam joj mahnuo a ona

mi radosno odmahnula.

Nakon toga sam ponovno zatvorio oči, spustio glavu i pokušao

razgovarati s  NEBESKOM  MAJČICOM.

Ali su mi mislili ''letjele''  …  Pa kako je supruga uspjela gore doći!? Valjda

su od crkve Svetog Jakova došle sa taksijem  … Pa kako će sad dolje?

Morat ću joj nekako pomoći  …

Pa sam opet zahvaljivao  NEBESKOJ  MAJČICI  I  NJEZINOM  SINU,

NAŠEM  GOSPODINU,  na svojoj supruzi i na tome što je došla gore, i što

je tu, i što sad s njom doživljavam ove trenutke  ...

Pa mi u misli nekako dođe da mi molitve nisu nešto i da ove godine baš i

nisam donio neke nakane  SVOJOJ  NEBESKOJ  MAJČICI  …

U tom razmišljanju otvorim oči i pogledam prema svojoj supruzi jer sam

znao da joj moram pomoći da se nekako spusti dolje.

KAD  ODMAH  UGLEDAM  SVOJU  SUPRUGU  KAKO  SE  PRIBLIŽILA

KIPU  NEBESKE   MAJČICE.  KLEKNULA  JE  NA  ZDRAVO  KOLJENO,

SPUSTILA  GLAVU,  SKLOPILA  RUKE,  ZATVORILA  OČI  I  TAKO

OSTALA.

MENI  KRENU  SUZE  NA  TU  SLIKU.  TAKO  ČISTA  VJERA  U

NEBESKU  MAJČICU  OD  JEDNE  ŽENE  …

I  ODJEDNOM  ČUJEM  RIJEČI  U  SVOJIM  MISLIMA:  ''TAMO  TI

JE  MJESTO.  KRAJ  TVOJE  SUPRUGE.  TO  JE  TVOJA  NAKANA

…''

PO  CIJELOM  TIJELU  PROŠLI  SU  ME  TRNCI  A  SUZE  SU  I

DALJE  TEKLE.  MOJA  ME  NEBESKA  MAJČICA  PONOVNO

USLIŠALA.

JER  ONA  JE  ZNALA  KAKOVE  DUHOVNE  BORBE  SUPRUGA  I  JA

VODIMO  DA  OČUVAMO  NAŠ  BRAK.

MOJA  NEBESKA  MAJČICA  JE  ZNALA  KOLIKO  SAMO  KUŠNJI  U

TOJ  BORBI  JA  PROLAZIM.  KOLIKO  MI  JE  ISKRENO  STALO  DO

MOJE  SUPRUGE  ALI  SE  ONA  TEŠKO  MIRI  SA  POVREDAMA  KOJE

SAM  JOJ  UČINIO  U  PROŠLOSTI.  I  NAPASTIMA  ZLOGA  KOJI  JOJ

NE  DA  OKO  TOGA  PRONAĐE  SVOJ  MIR  I  RADOST  I  OSTAVI

PROŠLOST  ZA  SOBOM.

A  SADA  MI  JE  POKAZALA  ZAŠTO  SMO  SUPRUGA  I  JA  OVE

GODINE  DOŠLI  U  MEĐUGORJE.

JEDAN  ZA  DRUGOGA.

Ja radostan krenem prema supruzi. Mislio sam ju pričekati kada završi s

molitvom pa da joj onda pomognem da se vrati u podnožje brda.

Tiho sam došao do nje, a ona je i dalje bila u položaju u kojem sam ju i

prvi put vidio. Stao sam na metar i pol lijevo iza nje i gledao ju tako

nekoliko trenutaka. Nisam zatvarao oči. Tako sam bio radostan …

I  ODJEDNOM,  U  DUHU,  PRIMIJETIM  KAKO  SE  S  MOJE

DESNE  STRANE  POJAVILA  BIJELO-PLAVA  SVJETLOST.  I

UGLEDAM  NAŠU  NEBESKU  MAJČICU  U  DUHU,  OD  POJASA

PREMA  GORE.  I  VIDIM  KAKO  DESNOM  RUKOM  GRLI  MOJU

SUPRUGU  OKO  RAMENA  A  S  LIJEVOM  RUKOM  JE

ZAGRLILA  MENE  OKO  MOJIH  RAMENA.

TAJ  TRENUTAK  JE  TRAJAO  NEKOLIKO  SEKUNDI  …  NISAM

ZATVARAO  OČI  …  NISAM  SE  NI  SNAŠAO  …  SUZE  SU  MI

SAMO  TEKLE  …

KADA  JE  SVEGA  NESTALO,  OSTAO  SAM  ZBUNJEN.

I  U  TOM  TRENUTKU  PROĐE  IZMEĐU  MENE  I  SUPRUGE  NEKA

ŽENA  I  DOTAKNE  JU  ZA  NJEZINO  DESNO  RAME.  KAO  DA  SE

MALO  NA  NJU  OSLONILA  KADA  JE  STALA  NA  KAMEN  NIŽE.  I

ODE  DALJE.

MOJA  SUPRUGA  SE  TRGNE,  OTVORI  OČI  I  UGLEDA  MENE.

IZNENADILA  SE  ŠTO  JA  TU  STOJIM  JER  ME  NIJE  OSJETILA.  JA

JOJ  GLAVOM  KIMNEM  ZA  ŽENOM  KOJA  JE  PROŠLA,  DA JU  JE

ONA  DOTAKNULA.  ONA  POGLEDA  ZA  NJOM,  ZATVORI  OČI,

OKRENE  SE  I  PONOVNO  SPUSTI  GLAVU.

ZAČAS  JE  ZAVRŠILA  I  DIGLA  SE.  JA  SAM  U  MEĐUVREMENU

PRESTAO  PLAKATI,  JOŠ  SAV  ZBUNJEN.

Stao sam ispred nje a ona se rukama uhvatila otraga za moja ramena pa

smo tako, korak po korak, krenuli prema podnožju.  MUŽ  I  ŽENA,

JEDNO  TIJELO  PRED  GOSPODINOM  BOGOM,  POMAŽU  JEDNO

DRUGOME  U  KUŠNJAMA  ŽIVOTA.

Naša kćer išla je nedaleko od nas i poslije mi je rekla da su joj zasuzile oči

kada nas je gledala tako zajedno, znajući za kušnje i dileme koje nas

muče kako bi očuvali  naš  brak.

Kad smo došli dolje i sjeli na kavu, ja sam odlučio supruzi ispričati što mi

se dogodilo. Ona me je pažljivo saslušala i onako zamišljeno rekla da ona

nije ništa osjetila. Pa smo oba ostala i dalje zamišljena.

No, na autobusu, u povratku kući, uvijek znamo organizirati trenutke kada

svatko može posvjedočiti o tome što mu se u Međugorju, ali i inače u

životu, dogodilo lijepoga s Gospodinom i Njegovim dobrim duhovnim

svijetom. Tako je bilo i ove godine. Najprije sam, kao voditelj, pokušao

animirati druge da posvjedoče. Nisam imao namjeru svjedočiti o ovome

što mi se dogodilo sa suprugom jer sam mislio da je to nekako osobno a

nisam prije toga o tome pitao suprugu. A ona baš ne voli da naša obitelj

bude  ''BIG  BROTHER''  i da drugi čuju i znaju ono što se samo tiče naše

obitelji.

Javilo se nekoliko hodočasnika pa su nam ispričali svoja svjedočanstva o

teškim životnim kušnjama i prekrasnim trenucima kada su uz

GOSPODINOVU  POMOĆ   uspjeli sve prevladati.

Tako, slušajući njih, odlučio sam ipak i ja ispričati svima onaj prekrasni

duhovni događaj  SA  NEBESKOM  MAJČICOM  na Podbrdu. Nekako sam

želio da si možda i netko drugi nađe nešto u svemu tome što bi mu

možda moglo pomoći da pronađe odgovore i u svojim sličnim kušnjama.

Sve sam ispričao kako sam i naprijed napisao. Kada sam završio, okrenuo

sam se prema unutrašnjosti autobusa želeći pozvati i ostale da se još

pridruže svjedočenjima. Samo što sam se okrenuo, supruga koja je

sjedila iza mene, uzela mi je mikrofon iz ruke.

To me iznenadilo. Nikad prije ju nisam čuo da bi ona javno govorila o

svojoj vjeri, ili svojim duhovnim doživljajima. Ona je smatrala da to

svatko treba nositi u sebi jer je to svatko i za sebe dobio. Nije od onih

koji se nameću drugima pa je tako teško prihvaćala moja silna

svjedočenja, na razne načine, o tome što mi Gospodin lijepoga čini u

životu.

Kad mi je uzela mikrofon, prvo sam pomislio da će sada vjerojatno

ispraviti neki moj navod ili rečenicu koji se nje ticao jer sam možda nešto

rekao što se njoj nije dopalo ili je ona to drugačije doživjela. Već sam i

pognuo glavu.

No, kada je supruga počela govoriti, ja sam se okrenuo prema naprijed,

da nitko ne vidi moje lice, jer su mi počeli teći suze.

SLUŠAO  SAM  PRVI  PUTA  U  SVOJEM  ŽIVOTU  KAKO  MOJA

SUPRUGA,  PRED  PEDESET  LJUDI,  JAVNO,  SVJEDOČI  O

TOME  ŠTO  SU  JOJ  GOSPODIN,  I  NAŠA  NEBESKA  MAJČICA,

UČINILI  LIJEPOGA  U  ŽIVOTU.

Ona se vratila na one trenutke prije nego što sam ja došao do nje pred

kipom  NAŠE  NEBESKE  MAJČICE  NA  PODBRDU.

Rekla je da je ona izmolila neke svoje molitve i iznijela Majčici neke svoje

nakane. Ali nije doživjela nikakve''odgovore'' u misli. Pa je bila i malo

razočarana. Kada je završila sa svojim molitvama odlučila je krenuti

prema dolje. Pogledala je prema meni ali sam ja još pognute glave sjedio

na kamenu. Zaključila je da sam sigurno još u molitvi i razgovoru sa

NAŠOM  NEBESKOM  MAJČICOM  pa me nije htjela smetati. Pa će ona

polako krenuti prema dolje a ja ću ju sigurno stići.

Napravila je desetak koraka kada joj je odjednom došlo u misli da se nije

zahvalila  SVOJOJ  NEBESKOJ  MAJČICI  za to što je uopće tu Međugorju,

i još da je uspjela doći tu na Podbrdo. Pa se odlučila vratiti do kipa

NABESKE  MAJČICE  i tu joj klečeći zahvaliti.

Tako je došla do kipa. Tada sam ju bio i ja ugledao a da nisam znao ovo

što je dalje ispričala.

Nastavila je i rekla da je kleknula na zdravo koljeno i počela zahvaljivati

SVOJOJ  NEBESKOJ  MAJČICI  za sve. Nije osjetila kada sam ja došao.

ALI,  U  JEDNOM  TRENUTKU,  OSJETILA  JE  DUBOKU  RADOST  U

SRCU  I  DUŠI.  NIJE  ZNALA  ZAŠTO.  BILA  JE  SVA  U  TOJ

RADOSTI  KOJA  JU  OBUZELA.

I tada ju je netko uhvatio za rame. Otvorila je oči i digla pogled. I

ugledala mene. Malo se zbunila kako sam sada ja tu. A ja sam joj

pokazivao glavom da ju je uhvatila ona žena koja je prošla između nas.

Nije znala što sam ja prije toga doživio. Spustila je glavu i završila sa

zahvaljivanjem. I krenula sa mnom prema dolje.

Tek sada, kada sam ja u detalje ispričao što sam doživio, i kada sam

objasnio u kojem trenutku ju je ta nepoznata žena uhvatila za rame,

ONA  JE  SHVATILA  DA  JE  ONA  ONU  DUBOKU  RADOST  I  MIR  U

SRCU  I  DUŠI  DOŽIVJELA  UPRAVO  U  ONOM  TRENUTKU  KADA

SAM  JA  U  DUHU  VIDIO  PRESVETU  DJEVICU  MARIJU  DA  NAS  JE

ZAGRLILA.

A  UPRAVO  JE  TA  NEPOZNATA  ŽENA,  KOJA  JU  JE  UHVATILA  U

TOM  TRENUTKU  ZA  RAMENA,  I  NJEZIN  DODIR  NA  RAMENU,

BIO  TRENUTAK  KOJI  JE  TO  TOČNO  ODREDIO.

I  PRVI  PUTA  SAM  OSJETIO  DA  MI  JE  MOJA  SUPRUGA  ISKRENO

POVJEROVALA  U  JEDNO  MOJE  MISTIČNO  DUHOVNO  ISKUSTVO.

Meni su suze samo tekle i neprestano sam u sebi zahvaljivao

GOSPODINU  I  NJEGOVOJ  MAJČICI.

U jednom trenutku sam pogledao i kćer na drugom sjedalu. Oči su joj

bile u suzama. Gledala je i slušala svoje roditelje, tu, žive,  KAKO  ŽIVO

SVJEDOČE  O  TOME  DA  SU  DOŽIVJELI  DA  I  NEBESKA  MAJČICA

ŽELI  DA  SAČUVAJU  BRAK.

Iza ovih događaja u Međugorju, a sada je već prošlo i desetak dana, vlada

u odnosu između mene i supruge neko novo ozračje. Kao da su zli i

njegovi zli duhovi izgubili tešku bitku u tome da nam razore brak.

BJEŽE  OD  NAS  JER  NAS  JE  NEBESKA  MAJČICA  UZELA  U

OKRILJE  …

Ne znam joj više kako zahvaliti. Koliko nam je samo radosti

dala u tom svojem Međugorju  …

Nastojat ću joj zahvaliti svojim svjedočenjima o svemu tome što mi

lijepoga čini u životu, svima, na sve načine kojih ću se sjetiti.

I ljubavlju i strpljenjem i poniznošću prema mojoj supruzi kako bi očuvali

naš brak.

KAO  DA  JE  U  SVEMU  TOME  OVO

MEĐUGORJE  BILO  PREKRETNICA  …

BESKRAJNO  TI  HVALA  MOJ  LJUBLJENI

BOŽE!  SVET  I  PRESVET  U  SVE  VIJEKE

VJEKOVA.

I  BESKRAJNO  TI  HVALA  MOJA  I  NAŠA

NEBESKA  MAJČICE!  ČAST  I  SLAVA  U  VIJEKE.