Srijeda, 11.06.2014.g.

Duhovni plodovi svakodnevnih hodočašća, misa i molitvi  DEVETNICE

DUHU  SVETOME  još uvijek su prisutni u mojoj duši, u mojem srcu, u

mojim mislima.

Drži me jedna duboka duhovna spoznaja kako je prekrasno bilo

svakodnevna misa, molitva  I  PRIMANJE  ŽIVOG  GOSPODINA  ISUSA

KRISTA  U  PRESVETOJ  HOSTIJI.

TAKO  PREKRASNO  DUHOVNO  ISKUSTVO  KOJE  JE  PONOVNO  U

MENI  PROBUDILO  OSJEĆAJ  KAKO  BI  BILO  LIJEPO  DA  TO  MOGU

TAKO  ČINITI  SVAKI  DAN,  SVE  VIŠE  I  VIŠE.

S druge strane ponovno sam ''dobio'' spoznaje o svojoj grješnosti, svojoj

ljudskoj nesavršenosti, o težnji da se mijenjam, da budem bolji i čovjek i

vjernik.

I ponovno neka duboka želja da svakome, koga sam god susretao na toj

DEVETNICI  DUHU  SVETOM, posvjedočim o svemu lijepom što meni

GOSPODIN   BOG  ČINI  U  ŽIVOTU,  GDJE  SAM  NJEGA  STAVIO  NA

PRVO  MJESTO.

I  KAKO  SE  SVI  MI  TREBAMO  BORITI  PROTIV  SVOJIH  GRIJEHA,

KAKO  SE  SVI  MI  TREBAMO  JAKO,  JAKO  TRUDITI  DA  ONO  U

ŠTO,  VIŠE  ILI  MANJE,  JAČE  ILI  SLABIJE,  VJERUJEMO,

POKAZUJUĆI  TO  SVOJIM  ODLASKOM  NA  MISE,  MOLITVE,

HODOČAŠĆA,  DUHOVNE  OBNOVE  I  SLIČNO,  DAKLE  DA  TO  ŠTO

VJERUJEMO  I  SVAKODNEVNO  ŽIVIMO  U  SVOJ  SVAKODNEVNIM

ŽIVOTIMA.

POLAŽUĆI  RAČUNE  NAJPRIJE

GOSPODINU  BOGU.

ONDA  SAMI  SEBI  U  SVOJOJ  SAVJESTI.

A  ONDA  I  CIJELOJ  SVOJOJ  OKOLINI.

To je jednostavno put nas vjernika, laika, koje je  GOSPODIN  OBDARIO

PREKRASNIM  DUHOVNIM  SPOZNAJAMA  O  SEBI,  O  NAMA,  O

VJEČNOM  ŽIVOTU,  O  DUHOVNOM  SVIJETU  I  SVEMU  DRUGOM

ŠTO  NIJE  OD  OVOGA  SVIJETA  A  JEST  U  OVOM  SVIJETU.

I ražalostilo me malo, dok sam tokom tih 9,10 dana razgovarao sa više

braće i sestara u vjeri, i kada sam vidio, i od njih samih čuo koliko im je

teško  SVAKODNEVNO  ŽIVJETI  PO  BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA,  PO

ONOME  U  ŠTO  VJERUJU.

Sreo sam svakodnevno puno dragih ljudi na toj  DEVETNICI  koji se

teško bore s time kako da ono što čuju u crkvi, u molitvi, osjete u svojim

srcima, svakodnevno žive.

Nije to lako. Zli i njegovi udaraju gdje stignu.

A  SVE  NAS  JE  ''ONO  NEŠTO''  ''NOSILO  I  TJERALO''  DA  JEDNOM,

DVA  PUT  ILI  SVAKI  DAN  DOĐEMO  GORE  U  TU  KAPELICU.

I dok sam sve te drage ljude iz zadnje klupe gledao, i vani pred

kapelicom, i u odlascima i dolascima, nekako sam mislio da su oni puni

vjere i duhovnosti, da su svi jako dobri vjernici.

Tako su valjda i oni za mene mislili.

Kad ono, kad s njima kreneš u razgovor, zapravo uvidiš koliko smo samo

mi ljudi grješni. A meni je to Gospodin još dao i posebno za spoznati.

A naše priznanje grijeha  GOSPODINU

BOGU  I  SEBI  SAMIMA  toliko  je  mlako  i

površno!

SHVATIO  SAM  DA  MNOGA  NAŠA

KAJANJA,  ZA  GRIJEHE  KOJE  SMO

POČINILI  I  KOJE  ČINIMO,    NISU  NI

JAKA  NI  ČISTA.

A  BEZ  ISKRENOG  KAJANJA  ZA  ONO

ŠTO  ZNAM  DA  NISAM  DOBRO  UČINIO,

GDJE  SAM  SAGRIJEŠIO,  NEMA  NI

OBRAĆENJA,  NI  OPROŠTENJA  GRIJEHA

NI  DUHOVNOG  RASTA.

Jedna mi je draga sestra u vjeri putem ispričala kako ne može razumjeti

jednu osobu koja se pravi da je jako dobra i važna a nju je jako

povrijedila. I ona joj nekako ne može oprostiti to što ju je jako

povrijedila. Donekle i je, ali je sve to bilo bez iskrenog kajanja i iskrene

odluke o oprostu i sve je to još duboko negdje u duši i srcu te osobe i

ona ne može naprijed u toj svojoj vjeri.

A primijetio sam ja to u zadnjih dvije godine kod te drage osobe jer je

prije dvije godine bila nekako puno vedrija, nekako duhovno otvorena, a

u zadnje vrijeme se na njoj vidjelo da ju u dubini duše i srca nešto muči.

Sve dok mi nije sve to ispričala.

O,  TA  VJEČNA  TEMA  OPROSTA!

A baš mi je te drage osobe bilo žao. Znam da je dosta griješila u životu,

ALI  JA  SAM  JOŠ  VIŠE.  I prije dvije godine sam na njoj vidio i osjetio

onu iskrenu želju da promijeni,  NEŠTO  JU  JE  DUHOVNO  DOTAKLO,

ŽELJELA  SE  PROMIJENITI.

I onda joj je Gospodin poslao kušnju u vidu ''ljudski zlih jezika'', ili možda

neka stvar iz prošlosti.

I ona se nije  OBORUŽALA  ŠTITOM  ISTINE  I  MAČEM  VJERE   nego je

vjerojatno ''pala'' u osuđivanje, u srditost, htjela je od tih napada

''pobjeći''.

A  TO  JEDNOSTAVNO  NE  IDE.  KADA  ZLI  OSJETI  DA  MI

''PADAMO'',  ON  I  NJEGOVI  NAS  JOŠ  BOLJE  PRITISNU.

Sve sam to prošao i prolazim na svojem putu obraćenja.

Jedan od najvećih uspjeha zloga i njegovih je bio u tome da me drugi

ogovaraju, osuđuju radi toga  KAKAV  SAM  PRIJE  BIO  A  SADA

GLUMIM  NEKAKVOG  VELIKOG  VJERNIKA.

Teški su to bili napadi i od vrlo dragih ljudi.

Ali, ja sam sve te napade lako podnio i odbio  JER  SAM  SVE  ONO

LOŠE  ŠTO  SAM  ČINIO  DRUGIMA  NJIMA  I  PRIZNAO  I  TRAŽIO

NJIHOV  OPROST.  ČAK  I  ONO  ZBOG  ČEGA  SAM  ZAVRŠIO  U

ZATVORU.

I  SVE  SAM  TO  PREDAO  GOSPODINU  BOGU  U  ISPOVIJEDI,  SA

ISKRENIM  KAJANJEM,  DA  ME  ON  ISCIJELI  I  OJAČA.

I kada me  GOSPODIN  BOG  htio iskušati i ojačati, ''poslao'' mi je napade

drugih ljudi koji su ''izvlači'' na vidjelo sav onaj moj grješan prijašnji

život.

No, ja sam svakome mogao pogledati u oči jer sam  IZABRAO  ŽIVOT

U  ISTINI,  A  PRIJAŠNJI  ŽIVOT  U  LAŽI  SAM  PRIZNAO,  STAVIO

NA  VIDJELO  I  PREDAO  GOSPODINU  BOGU  I  LJUDIMA  OKO  SEBE

NA  OPROST.

Zato me nitko nije mogao povrijediti tim ogovaranjima i osuđivanjima jer

sam ja jednostavno, mirna srce i duše rekao da sam stvarno bio takav pa

i još i gori.

ALI  DA  VIŠE  TAKAV  NE  ŽELIM  BITI  I  DA  SE  ŽESTOKO  BORIM

DA  BUDEM  BOLJI.

I  DA  MI  U  TOME  JEDINO  MOŽE  POMOĆI  VJERA  U  GOSPODINA

BOGA.

I bile su kušnje teške, izgubio sam neke dobre prijašnje prijatelje. Možda

su više oni izgubili mene.

A ja sam bio žalostan radi njih jer sam vidio da oni jednostavno ne

shvaćaju da su  BEZ  VJERE  U  BOGA  SLABI,  JADNI,

NEZADOVOLJNI,  NEMIRNI.

A  STALNO  SU  SE  PONAŠALI  PREMA  VAN  KAO  DA  SU  POTPUNO

DRUGAČIJI.  A  NISU  MOGLI  BITI.

I puno sam molio, i molim, za te drage ljude sa mojeg životnog puta.

DA  IM  SE  JEDNOM  GOSPODIN  SMILUJE  I  DADNEM  IM  ONE

SPOZNAJE  KOJE  JE  DAO  I  MENI.

JER  I  JA  BIH  I  DAN  DANAS  BIO  NITKO  I  NIŠTA  DA  MI  SE

NIJE  GOSPODIN  BOG  SMILOVAO  I  DAO  MI  SVE  TE  SPOZNAJE  O

MOJOJ  GRJEŠNOSTI  I  LJEPOTI  ŽIVOTA  U  VJERI.

ZAŠTO  MI  SE  SMILOVAO?

TO  ZNA  SAMO  ON.

DAO  MI  JE  SAMO  ČVRSTU  SPOZNAJU  DA  ŽELI  DA  SVE

ONO  ŠTO  ON  MENI  LIJEPOGA  ČINI  U  ŽIVOTU  JA

PRENESEM  DRUGIMA  I  O  TOME  IM  SVJEDOČIM.   NA

RAZNE  NAČINE,  KAKO  VEĆ  DOBIM  ZA  SPOZNATI.

I ja to činim svakodnevno.

I često sam žalostan kada vidim kako ti dragi ljudi, koje mi

GOSPODIN  šalje na moj životni put, pate.

I  kako im malo treba da ne bi patili.

A oni su jednostavno preslabi da naprave te male korake u tome da

oproste, da traže oprost, da priznaju laži, da priznaju svoje slabosti sebi i

drugima.

A  SVE  POLAZI  OD  ISTINE  …

PREMA  SEBI,  PREMA  DRUGIMA,  PREMA

GOSPODINU  BOGU.

SAMO  NAS  TA  ISTINA,  TA  ODLUKA  DA

ŽIVIMO  U  ISTINI,  MOŽE  PROMIJENITI.

MOJE  OBRAĆENJE  JE  POČELO  S  ODLUKOM  DA  VIŠE  NE  ŽELIM

ŽIVJETI  U  LAŽI  I  MANIPULIRANJU.

DA  ŽELIM  TE  LAŽI  PRIZNATI  ONIMA  KOJE  SAM  LAGAO  I  DALJE

ŽIVJETI  U  ISTINI  I  PO  ISTINI.

JER  JE  GOSPODIN  ISUS  REKAO  DA  JE  ON  ISTINA.

I  ZATO  JER  SAM  TAKVU  ISKRENU  ODLUKU  DONIO  U

GOSPODINU  ISUSU,  NIŠTA,  AMA  BAŠ  NIŠTA  SPOMENA

VRIJEDNO  MI  SE  NIJE  LOŠE  DOGODILO.

SVE  VRIJEDNO  JE  OSTALO  U  MOJEM  ŽIVOTU.

OBITELJ,  POŠTOVANJE,  ISKRENI  PRIJATELJI,  MIR  I  RADOST

SVAKODNEVNOG  ŽIVLJENJA,  IMAM  SVE  ŠTO  MI  JE  POTREBNO

ZA  SVAKODNEVNI  ŽIVOT,  I  MENI  I  OBITELJI.

ISTINA  IZGLEDA  TEŠKA  SAMO  ONOME

KOJI  STALNO  ŽIVI  U  LAŽI.

ISTINA  ONOME  KOJI  U  NJOJ  ŽIVI

PREDSTAVLJA  NEMJERLJIVU  SNAGU  I

NADAHNUĆE  ZA  SVE  ONO  ŠTO  TREBA

ČINITI  U  SVAKODNEVNOM  ŽIVOTU.

O  KOLIKO  ŽIVOT  U  ISTINI  DAJE

SNAGE!

KAKO  SAM  RADOSTAN  MOJ  LJUBLJENI

GOSPODINE  ŠTO  SI  MI  DAO  SPOZNATI

ISTINU!

I  ŠTO  SI  MI  DAO  SPOZNATI  SEBE,

PUNINU  ISTINE.

NEMOJ  ME  NIKAD  NAPUSTITI…

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

ČAŠĆEN,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE.

SVET  I  PRESVET.