Petak, 23.05.2014.g.

Jučer sam bio na misi a poslije ostao i   NA  KLANJANJU  ŽIVOM

GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

Jedina nakana koju sam ''nosio''  GOSPODINU  NA  KLANJANJE  bila je

molitva za onu dragu sestru u vjeri od neki dan  KOJA  JE  TRAŽILA

ODGOVORE  KAKO  DA  BUDE  BOŽJI  SVJEDOK,  NAVJESTITELJ

NJEGOVE  SVETE  RIJEČI,  NJEGOVOG  EVANĐELJA.

I probao sam se sjetiti još nekih nakana, nekih ljudi u potrebi, za koje bi

se mogao pomoliti.

I ja i moja obitelj, i drugi dragi ljudi oko mene, imamo ovih dana nekih

dilema, kušnji, što i kako u životu, pa sam ''prebirao'' u sebi  ŠTO  SVE

DA  ''DONESEM''  ŽIVOM  GOSPODINU.

I prvi put mi se dogodilo da sam dobio neke spoznaje o svemu tome bez

da sam nešto posebno trebao ''osluškivati''  ŠTO  ĆE  MI  GOSPODIN

''PORUČITI''.

KROZ  MISLI  SU  MI  ''DOLAZILI''  RAZNI  ODGOVORI  KOJI  SU  IMALI

SVOJE  MJESTO  U  SVAKOJ  SITUACIJI,  KOD  SVAKE  OSOBE  KOJA

MI  JE  ''DOŠLA''  U  MISLI  DA  SE  ZA  NJU  POMOLIM,  DA  JU

''PRINESEM''  ŽIVOM  GOSPODINU  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU.

A kako je naš dragi župnik u predvođenju molitve  NA  KLANANJU

obuhvatio još silan niz raznih nakana i potreba nas prisutnih tamo, i ljudi

oko nas u svakodnevnom životu, to su mi samo kroz misli ''prolazili'' razni

ljudi i razne situacije i potrebe tih ljudi.

I  U  JEDNOM  TRENUTKU  SPOZNAM  DA  SAM  NA  SVE  ONO  ŠTO

JE  GOVORIO  DRAGI  ŽUPNIK,  I  NA  SVE  ONE  LJUDE  I  SITUACIJE

KOJE  SU  DOLAZILE  MENI  U  MISLI,  JA  SAMO  PONAVLJAO

KRATKE  MOLITVE  GOSPODINU,  KAKO  SAM  GDJE  OSJETIO  DA

TREBAM  MOLITI  GOSPODINA.

''SMILUJ  SE  GOSPODINE.''

''BLAGOSLOVI  GOSPODINE.''

''OJAČAJ  SVOJIM  SVETIM  DUHOM  GOSPODINE.''

''SMILUJ  SE,  SMILUJ  SE,  SMILUJ  SE.''

''BLAGOSLOVI,  BLAGOSLOVI,  BLAGOSLOVI  GOSPODINE.''

''HVALA  TI  GOSPODINE.  SVET  I  PRESVET.''

Na stotine puta sam to izgovorio te kratke molitve  GOSPODINU.  U  sebi.

GOSPODIN  JE  VIDIO,  GOSPODIN  JE  ČUO.

I nekako sam imao osjećaj  DA  GLEDAM  NEKI  EKRAN  NA  KOJEM

PROLAZE  SLIKE  RAZNIH  SITUACIJA  I  RAZNIH  LJUDI  U  TIM

SITUACIJAMA.

A  SA  MNOM  JE  SVE  TO  ''GLEDAO''  I  GOSPODIN.

NO,  JA  SAM  GLEDAO  SAMO  SVOJ  EKRAN.

A  ON  JE  GLEDAO  ISTOVREMENO  EKRANE  SVIH  NAS  TAMO  U

CRKVI,  OKUPLJENIH  U  KLANJANJU  PRED  NJIM  ŽIVIM.

NA  SVAKOM  EKRANU  BILE  SU  SPOZNAJE  O  POTREBAMA  ONIH

ZA  KOJE  SMO  GA  MI  DOŠLI  MOLITI,  KAO  I  SPOZNAJE  O

ONIMA  KOJE  NAM  JE  GOSPODIN  ''DAO''  U  MISLI  I  SRCE  JER  SU

BILI  POTREBNI  NAŠIH  MOLITVI.

MI  SMO  MOLILI,  GOSPODIN  JE  PRIMAO  NAŠE  MOLITVE  I  SVE

IH  USMJERAVAO  U  DUHOVNI  SVIJET  KAKO  BI  SE  ISPUNILA

SVETA  BOŽJA  VOLJA  ZA  SVE  ONE  LJUDE  I  NAKANE  ZA  KOJE

SMO  GA  SVI  MI  TAMO  MOLILI.

I zato mi nije bilo čudno što sam na stotine puta u sebi ponovio one

kratke molitve  GOSPODINU.

ZA  SVE  ONE  I  ZA  SVE  ONO  ŠTO  JE  BILO,  ŠTO  MI  JE

DOLAZILO  U  MISLI  I  SRCE,  NA  MOJ  DUHOVNI  EKRAN.

I nisam ništa posebno osjećao, nisam čak ni jednom zaplakao, što se vrlo

rijetko događa  NA  KLANJANJIMA  ŽIVOM  GOSPODINU.

ALI  MI  JE  SRCE  ''GORJELO''!

SVE  JE  TO  IŠLO  KROZ  MOJE  SRCE!

I  SAMO  SAM  PAZIO  DA  SE  ZA  SVAKOG,  KOJI  JE  ''DOŠAO''  NA

MOJ  DUHOVNI  EKRAN,  POMOLIM  ŽIVOM  GOSPODINU.

DA  NEKOGA  NE  ZABORAVIM,  NE  PRESKOČIM.

Kada  sam  izašao iz crkve poslije  KLANJANJA,  BIO  SAM  ''PUN''.

SVE  DUBINE  MOJE  DUŠE  I  MOJEG  SRCA  BILE  SU

ISPUNJENE.

NISAM  BIO  LAGAN,  NISAM  IMAO  OSJEĆAJ  DA  BI  MOGAO

POLETJETI.  NE,  NEGO  JEDAN  PREKRASNI,  DUBOKI  MIR  I

DUBOKA  ISPUNJENOST  CIJELOG  MOJEG  BIĆA.

I odmah sam shvatio,  DOBIO  ZA  SPOZNATI,  zašto je to tako.

TO  JE  BIO  GOSPODINOV  MIR,  NJEGOVA  MILOST  MENI,  ZA

SVE  ONE  SILNE  MOLITVE  KOJE  SAM  MU  TAMO  NA

KLANANJU  IZMOLIO  ZA  DRUGE.

MOLEĆI  ZA  DRUGE,  JA  SAM  ZAPRAVO  DOBIO  NAJVEĆU

MILOST.

OD  SVAKE  ''IZREČENE''  MOLITVE  ZA  DRUGE,  GOSPODIN  JE

DIO  OSTAVIO  I  MENI.

U  MOMO  SRCU,  U  MOJOJ  DUŠI.

I  MOJE  SRCE  I  MOJA  DUŠA  BILI  SU  PREPUNI.

JEDAN  PREKRASNI  OSJEĆAJ  DA  SVE  OKO  MENE  IMA

SMISLA.

DA  SVE  ŠTO  SE  U  MOJEM  ŽIVOTU  I  ŽIVOTIMA  LJUDI  OKO

MENE  DOGAĐA  IMA  SMISLA  I  DA  SVE  IDE  NEKIM  SVOJIM

TOKOM  KAKO  TREBA  BITI.

DUBOKI,  DUBOKI  OSJEĆAJ  DA  POSTOJIM  I  DA  JESAM.

SADA,  TU.

POTPUNI  SMISAO.

A  SVE  RADI  TOGA  JER  SAM  ČINIO  SAMO  ONO  ŠTO  SAM

MOGAO,  TAKAV  KAKAV  JESAM,  TU  GDJE  JESAM.

SA  GOSPODINOM  BOGOM  NA  PRVOM  MJESTU  U  MOJEM  ŽIVOTU.

NE  ŠTO  JE  BILO.

NE  ŠTO  ĆE  BITI.

NE.  SAMO  ONO  ŠTO  JE  SADA,  ŠTO  SADA  MOGU  UČINITI.

NE  ŠTO  SAM  MOGAO  UČINITI.

SAMO  ŠTO  SADA,  SVAKI  DAN,  U  SVAKOM  TRENUTKU  KOJEM

POSTOJIM,  MOGU  UČINITI.

TAKAV  KAKAV  JESAM.

NE  ŠTO  BI  DRUGI  OKO  MENE  TREBALI  UČINITI.  NE.

SAMO  ŠTO  MOGU  JA  UČINITI.

Možda sve to izgleda malo ''filozofski''. Ali nije.

Pitajte sami sebe ovih nekoliko pitanja i dajte si odgovore.  Ali  iskrene.

O  sebi,  o  tome  što  jeste  i  kako  se  svakodnevno  ponašate.

O,  sigurno  ćete  naći  puno  mjesta  i  načina  da  nešto  promijenite…

A čim donesete odluku da nešto u svojem životu na taj način

promijenite,  POZIVAJUĆI  GOSPODINA DA  VAM  U  TOME

POMOGNE,  ON  ĆE  VAM  SE  DATI  SPOZNATI.

GOSPODIN  JE  I  SAD  TU  KRAJ  SVAKOG  OD  NAS.

ALI  ĆEMO  GA  MOĆI  SPOZNATI  SAMO  ONDA  KADA  O  TOME

DONESEMO  ODLUKU.

KADA  DONESEMO  ODLUKU  DA  SMO  PRESLABI  SE  SAMI

NOSITI  SA  SVIME  ŠTO  NAM  JE  ŽIVOT  DONIO  I  DA

TREBAMO  NJEGOVU  POMOĆ.

I  KADA  DONESEMO  ODLUKU  DA  ŽELIMO  ISKRENO  ŽIVJETI

PO  NJEGOVIM  ZAPOVIJEDIMA.

O,  KAKO  JE  TO  LAKO  I  KAKO  JE  TO  TEŠKO!

ALI,  ZA TO  NAŠ  ŽIVOT  I  SVE  ŠTO  SE  U  NJEMU  DOGAĐA  NIJE

SAMO  SLIJED  RAZNIH  DOGAĐAJA.

O  NE.  TO  JE  PUTOVANJE…

NAŠ  ŽIVOT  JE  PUTOVANJE.

OD  KADA  SMO  STVORENI  U  MAJČINOJ  UTROBI,  MI  PUTUJEMO.

A  KAO  KOD  SVAKOG  PUTOVANJA,  ONI  KOJI  PUTUJU  SAMI,

MANJE  ILI  VIŠE,  DONOSE  ODLUKE,  TAKO  JE  BOŽJA  VOLJA  I  ZA

NAS,  KAKO  ĆEMO  I  KAMO  PUTOVATI.

NAŠ  ŽIVOT  MOŽE  BITI  I  PUTOVANJE  PUNO  PATNJI  I  BOLA,

BEZ  SMISLA  I  NADE.

TO  JE  PUTOVANJE  KADA  PUTUJEMO  SAMI,  KADA  NE  PITAMO

NIKOGA  ZA  NIKAKVU  INFORMACIJU,  NE  TRAŽIMO  OD  NIKOGA

POMOĆ.

MI  I  SAMO  MI.  O  SVEMU  SAMI  ODLUČUJEMO.  BEZ  GOSPODINA.

A  NAŠ  ŽIVOT  MOŽE  BITI  I  PUTOVANJE  PUNO  RADOSTI  I

ZADOVOLJSTVA,  SA  DUBOKIM  OSJEĆAJEM  DA  NAS  NA

KRAJU  PUTA  ČEKA  POTPUNO  ISPUNJENJE  SVIH  NAŠIH

OČEKIVANJA.

I  TO  PUTOVANJE  IMA  SVOJIH  KUŠNJI  ALI  SVE  ONE  IMAJU

SMISLA.

JER  NAM  GOSPODIN,  KOJI  NAS  VODI  NA  TOM  PUTU,

KOJEM  SMO  DALI  DA  NAM  BUDE  VODIČ  I  SAVJETNIK,  SVE

TO  DADNE  ZA  SPOZNATI,  ZAŠTO  JE  TO  SVE  ZA  NAS

DOBRO.

JA  SAM  ČVRSTO  ODLUČIO  PUTOVATI  S

GOSPODINOM.

KOLIKO  MI  JE  SAMO  LAKŠE  U  ŽIVOTU,  OD

KADA  S  NJIM  PUTUJEM!

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI,

TROJEDINI  BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

ČAŠĆE,  HVALJEN,  SLAVLJEN  I

BLAGOSLOVLJEN  U  SVE  VIJEKE  VJEKOVA.

ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,

NAŠA  NEBESKA  MAJČICE.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM

SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU.

SVET  I  PRESVET  MOJ  LJUBLJENI  BOŽE.

SVET  I  PRESVET.