Nedjelja, 09.06.2013.g.

Jedna draga sestra u vjeri neki dan mi je poslala jedan e-mail kratkog

sadržaja sa jednim njezinim razmišljanjem o temi koja zna često biti

''kamen spoticanja'' u našim vjerničkim razgovorima.

A to je tema o tome  KAKO  SE  TREBA  PRIMATI  HOSTIJA,  ŽIVI

GOSPODIN  ISUS.

I ti trenuci  PRIMANJA  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  U

HOSTIJI  često me znaju učiniti žalosnim. I ovih dana sam o tome

razmišljao u kontekstu  RASTA  U  VJERI.

Evo što je napisala ta draga sestra u vjeri:

''POZDRAV DRAGI IVANE,

PITAM SE STA TI MISLIS O SVETOJ PRICESTI;  MISLIM O

NJENOM UZIMANJU  TJ. NACINU NJENOG PRIMANJA.

ČESTO PUTA U SVOJOJ ŽUPI VIDIM KAKO PRIMAJU U RUKU

TIJELO KRISTOVO. MENI OSOBNO TO NIKAD NIJE PALO NA

PAMET.

MISLIM DA NISAM DOSTOJNA UZETI U RUKE. NEGDJE SAM

PROCITALA DA TO NE VALJA…

NEKI DAN SAM OPET ČITALA;  ZAR JE JEZIK ČISTIJI OD RUKU.

DA JE MOGUĆE I NA RUKE PRIMATI GOSPODINA.

ALI KAD VIDIM DA TO LJUDI CINE NEKAKO ME LJUTI.

NEKU VEČER SAM BILA U MEDJUGORJU I VIDIM DA PUNO LJUDI

KOD JEDNOG SVEĆENIKA PRUZA RUKU ZA VRIJEME PRIČESTI,

A ON IM SVIMA DAO HOSTIJU NA JEZIK…

TAKO MI JE BILO DRAGO STO TO ČINI. VIDIM DA JE I ON

MOGA MISLJENJA.

ŠTA MI MOŽEŠ RECI O TOME, KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE?

POZDRAV, BOŽJI BLAGOSLOV...''

Da, ''na jezik'' …  ili  ''na ruku''…  klečeći,

klanjajući se , stojeći  …  SVE JE  TO  PO

CRKVENIM  PROPISIMA  ISPRAVNO.

DA,  PO  CRKVENIM  PROPISIMA  …  KOLIKO  SU  IH  SAMO  ŽIDOVI

IMALI  PA  SU  RASPELI  NAŠEG  GOSPODINA  …

IMALI  SU  TOLIKO  PROPISA  O  TOME  KAKO  PRAKTICIRATI  VJERU

DA  SU  U  SVEMU  TOME  IZGUBILI  ONO  ŠTO  JE  ZA  VJERU

NAJVAŽNIJE  …  ČISTO  SRCE  …

I  NISU  PREPOZNALI  DA  SE  MEĐU  NJIH  SPUSTIO  ŽIVI  BOG.

DRAGA  SESTRO,  RECI  TI  MENI,  ŠTO

TEBI  KAŽE  TVOJE  SRCE,  DA  LI  JE  U

HOSTIJI  ŽIVI  GOSPODIN  ISUS  KRIST?

ONDA  ĆEŠ  I  BRZO  DOBITI  ODGOVOR

KAKO  ONO  ŽELI  DA  TI  PRIMIŠ  ŽIVOGA

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  U  SVETOJ

HOSTIJI  NA  MISI…

KADA  ĆEŠ  SI  DOBITI  TAJ  ODGOVOR   IZ  SVOJEG  SRCA,  ONDA

ĆEŠ  ZNATI  GDJE  TI  VJERA,  KOLIKO  TI  JE  STALO  DA  U  NJOJ

RASTEŠ  I  DA  SE  ''ČISTIŠ''  OD  SVAKODNEVNOG  GRIJEŠNOG

ŽIVOTA  …

NEĆE  TI  TREBATI  NIKAKVI  SVEĆENIK,  KARIZMATIK,  NEKI

VELEUČENI  TEOLOG,  DA  TI  OBJASNI  GDJE  SI  TI  SA  SVOJOM

VJEROM  …

MENI  MOJE  SRCE  KAŽE  DA  JE  U  TOM

MALENOM  KOMADIĆU  PEČENOG

TIJESTA,  HOSTIJI,  ŽIVI  GOSPODIN

ISUS.

KOJI  SE  U  TRENUCIMA  MISE,  PO

POSVEĆENIM  SVEĆENIKOVIM  RUKAMA,

SPUŠTA  S  NEBESA  I  ULAZI  U  SVAKI

DJELIĆ  TE  HOSTIJE.

ŽIVI,  KAO  KRV  I  MESO.

I  NA  VIŠE  MJESTA,  SVJEDOČE  NEKI  DOGAĐAJI  PO  SVIJETU,  SE

I  U  STVARNOSTI  HOSTIJA  PRETVORILA  U  MESO  I  KRV,  DIO

SRČANOG  MIŠIĆA,  DOKAZANO  I  PO  MEDICINI  KOJA  JE  TO

ISPITIVALA.

NO,  MENI  NISU  POTREBNA  TA  ČUDESNA  DOGAĐANJA  I  DOKAZI.

MOJ  DOKAZ  JE  MOJE  SRCE.  MOJE  SRCE  SE  NE  DA  PREVARITI.

ONO  MI  KAŽE  DA  JE  U  HOSTIJI  ŽIVI

BOG.

I  SAD,  AKO  TO  MOJE  SRCE  KAŽE,  AKO

JE  ONO  UVJERILO  U  TO  I  MOJ  UM,

AKO  JA  CIJELIM  SVOJIM  BIĆEM;

SRCEM,  UMOM,  DUŠOM  I  TIJELOM  U

TO  VJERUJEM,  DA  SE  NA  MISI  MEĐU

NAS  SPUŠTA  ŽIVI  BOG  I  UTJELOVLJUJE

SE  U  HOSTIJI;

KAKO  ONDA  DA  JA  TOG  ŽIVOG  BOGA

PRIMIM  U  RUKE!?

OTKUD  MI  HRABROST,  OTKUD  MI  DOSTOJNOST!

JA,  GRIJEŠNIK  OD  GLAVE  DO  PETE,  SVAKODNEVNI,  MALOVJERNI!

I  KAD  JE  ŽIVI  GOSPODIN  IZLOŽEN  NA  KLANJANJIMA  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU,  JA  NEMAM  U  SEBI

DOSTOJNOSTI  I  HRABROSTI  DA  GLEDAM.

ŽMIRIM,  KLEČEĆI,  SPUŠTENE  GLAVE  I

SRETAN  SAM  ŠTO  ZNAM,  ŠTO  OSJEĆAM,

DA  JE  ON  TU.

ŽIVI  GOSPODIN  JE  SA  MNOM,  SA

SVIMA  NAMA,  TU,  U  CRKVI.

I  ZATO  OD  TIH  TRENUTAKA  PRETVORBE  KOJI  SE  DOGAĐAJU

NA  MISI,  JA  VIŠE  NI  NE  SJEDNEM  DO  KRAJA  MISE,  DOK  SE

HOSTIJE  NE  SPREME  U  SVETOHRANIŠTE.

JER  NE  MOGU  SJESTI  PRED  SVOJIM

ŽIVIM  GOSPODINOM,  BOGOM,  KOJI  JE

RADI  MENE  I  MOJIH  GRIJEHA  SIŠAO  S

NEBESA,  ON  BOG,  POSTAO  JE  KAO  I

JA,  ČOVJEK  …  DAO  SE  MUČITI,

RAZAPETI  ZA  MENE  …  I  NA  KRAJU  JE

UMRO  NA  KRIŽU  ZA  MENE  I  MOJE

GRIJEHE  …

MOJE  SVAKODNEVNE  GRIJEHE  KOJE

ČINIM  …

PA  KAKO  DA  SE  ONDA  JA  SMATRAM

DOSTOJNIM  DA  GA  PRIMIM  SVOJIM,

OD  GRIJEHA  NEČISTIM,  RUKAMA!

JA  BIH  NAJRADIJE  DA  MOGU  SAMO  ''PRIMITI''  OD  NJEGA

NJEGOVU  RIJEČ,  ''JER  NISAM  DOSTOJAN'',    I  ''OZDRAVIT  ĆE

DUŠA  MOJA''.

NE  RADI  SE  TU  O  TOME  FIZIČKOM,  IZVANJSKOM  PRIMANJU

HOSTIJE.

TKO  TO  TAKO  GLEDA,  DALEKO  JE  ŽIVE  VJERE  …

NE,  TU  SE  RADI  O  ONOME  ŠTO  VJERUJEMO,  ŠTO  ŽELIMO

VJEROVATI,  ŠTO  MNOGI  OSJEĆAMO  ILI  ŽELIMO  OSJEĆATI  …

TU  SE  RADI  O  TOME  DA  JE  POSVEĆENA

HOSTIJA  ŽIVI  BOG.  VJEROVALI  MI  ILI

NE,  U  NJOJ  JE  UTJELOVLJEN

GOSPODIN  ISUS  KRIST.

ZAPISANO  JE  TO  PO  RIJEČIMA  SAMOG  GOSPODINA  ISUSA

KRISTA  U  EVANĐELJIMA  BIBLIJE.

I u molitvenoj zajednici često se znamo moliti za duhovni rast naše

molitvene zajednice. I prikazivati  BOGU  OCU  ZA  TO  KRV

NJEGOVOG  SINA,  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA.

NO,  NITKO  OD  NAS  NEĆE,  NE  MOŽE,

POTPUNO  I  ISKRENO  RASTI  U  SVOJOJ

VJERI,  U  MOLITVAMA  ZA   SEBE  I

DRUGE,  AKO  SE  SADA,  U  OVIM

TRENUCIMA  SVOJEG  ŽIVOTA,  SMATRA

DA  JE  DOSTOJAN  DA  NA  MISI,  KOD

PRIČESTI,  PRIMA  HOSTIJU,  ŽIVOGA

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  U  SVOJE

RUKE  …

TAKO  JA  MISLIM,  TAKO  JA  OSJEĆAM  …

I  DANAS,  PRVI  PUTA  U  ŽIVOTU,  ONAKO  SPONTANO,  NA

VEČERNJOJ  MISI,  DOŠLA  MI  JEDNOSTAVNO  MISAO  DA  PRIMIM

HOSTIJU,  ŽIVOGA  GOSPODINA,  KLEČEĆI  PRED  SVEĆNIKOM.

KADA  MI  JE  TO  POD  MISOM  DOŠLO  U  MISLI,  OSJETIO  SAM

NEKI  MIR  U  SEBI.

I  KADA  SAM  KOD  PRETVORBE  ŽMIRIO

I  SLUŠAO  KLEČEĆI  SVEĆENIKOVE

RIJEČI  KOJIMA  JE  VRŠIO  PRETVORBU,

VIDIO  SAM  SEBE  KAKO  KLEČIM  PRED

SVEĆNIKOM  I  U  SVJETLOSTI  MI  JE

DOLAZIO  GOSPODIN  ISUS.

TADA  SAM  PONOVNO  OSJETIO  MIR  I

ČISTU  ODLUKU  DA  DANAS  PRIMIM

HOSTIJU,  ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA

KRISTA,  NA  NAČIN  DA  KADA  DOĐEM

NA  RED,  KLEKNEM  PRED  SVEĆENIKA  I

PRIMIM  HOSTIJU  NA  JEZIK,  U  USTA.

ŽIVOGA  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA.

TAKO  JE  I  BILO.  DOŠAO  SAM,  JEDNOSTAVNO  I  MIRNO

KLEKNUO  NAJPRIJE  NA  JEDNO  KOLJENO  PA  ONDA  NA  DRUGO,

POGLEDAO  PREMA  GORE  SVEĆENIKA,  OTVORIO  USTA  I  PRIMIO

ŽIVOGA  GOSPODINA.

NAKON  TOGA  SAM  REKAO  ''AMEN'',  LAGANO  SE  DIGNUO  I

OTIŠAO  NA  MJESTO.

TAKO  SAM  SE  MIRNO  OSJEĆAO  …  ISPUNJENO  …

MALO  ME  ''KOPKALO''  DA  LI  ĆE  TO  NEKIMA  BITI  ČUDNO…

JER  NE  ŽELIM  BITI  U  NEKAKVOJ  PAŽNJI…

NO,  JEDNOSTAVNO  SAM  SHVATIO  DA  JE  TAKO  UVIJEK  KADA

BILO  TKO  OD  NAS,  BILO  GDJE,  SVJEDOČI  O  ONOME  ŠTO  MU

GOSPODIN  LIJEPOGA  ČINI  U  ŽIVOTU.

JEDNOSTAVNO  TO  PRIVUČE  PAŽNJU  …

A  KADA  BI  NA  TO  MISLIO,  ''IZGUBIO''  BIH  SVOJEG

GOSPODINA…  A  JA  GA  NE  ŽELIM  IZGUBITI  …

ŽELIM  GA  UVIJEK  OSJEĆATI  U  SEBI  …

ŽELIM  MU  BITI  PONIZAN  …

ŽELIM  DA  ME  UČI  LJUBITI  …

ŽELIM  DA  ME  STALNO  ISPUNJAVA

SVOJIM  MIROM  …

ZA  SVE  ONE  SILNE  TRENUTKE

SVAKODNEVNOG  ŽIVOTA  GDJE  ME

ČEKAJU  RAZNE  KUŠNJE.

DA  LI  ĆU  SVAKI  PUT  OD  SADA  KLEČEĆI  PRIMATI  ŽIVOG

GOSPODINA  U  HOSTIJI?  NE  ZNAM  …

OSJEĆAM  DA  ĆE  TO  BITI  ČESTO  …  OVISNO  O  PRILIKAMA  …

ALI  DANAS  SAM  OSJETIO  SVOJU

NEZNATNOST,  ''ISTOPIO''  SAM  SE  PRED

ŽIVIM  GOSPODINOM,  ONAKO  KLEČEĆI

…

POSEBAN  OSJEĆAJ  BEZGRANIČNOG,  DUBOKOG  MIRA  …

To je moj put, moje traženje, moje

spoznaje, moj rast u vjeri, moja ''dizanja i

padanja''  …

Svi drugi imaju svoje pute.  ''Na ruke'', ''na jezik'', stojeći, klečeći  …  ZA

SVAKOG  OD  NAS  JE  DA  SI  NAĐEMO  MIR  U  SVEMU  TOME.  DA

MIJENJAMO  ILI  NE  TE  NAČINE.

ONO  ŠTO  JE  NAJBITNIJE  JE  SRCE,  ŠTO  SRCE  KAŽE.

JER,  OSJEĆAJI  SRCA  NAS  UPUĆUJU  NA  TO  ŠTO  JE  BOŽJA

VOLJA  ZA  NAS.

ALI,  AKO  DOBIJEMO  NEKE  SPOZNAJE,  ONDA  VIŠE  ''NEMA

NATRAG''.  ONDA  MORAMO  TRAŽITI  KAKO  NAPRIJED,  U  ČEMU

SE  MORAMO  MIJENJATI  …

I  NIKAD  NEĆE  BITI  LAKO.  TU  SU  NAPASTI  ZLOGA  I  NJEGOVIH,

NAPASTI  SVIJETA  I  NAŠEG  TIJELA  …

NO,  U  HOSTIJI  JE  ŽIVI  GOSPODIN

ISUS  KRIST,  VJEROVALI  MI  U  TO  ILI

NE.

U  TOME  JE  NAŠ  SPAS.

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  ISUSE

KRISTE  U  VIJEKE,  I  TI  BOŽE  OČE,  I  TI

BOŽE  DUŠE  SVETI.

ČAŠĆEN,  SLAVLJEN  I  HVALJEN  TROJEDINI

BOŽE  U  VIJEKE  VJEKOVA.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI,  I

CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU

VOLJU.