Ponedjeljak 03.06.2013.g.

Kad sam danas sjeo pred kompjutor, ponovno mi ''dođe'' jedna misao

koja mi se nametala već neko vrijeme.  ZAŠTO  JE  MORE  SLANO?

I ajde, ne budi lijen, upišem ovo svoje pitanje na tražilicu. I otvori se

mnogo stranica na tu temu.

I začudilo me to što sam ja očekivao da čovjek i njegova znanost imaju

odgovor na to pitanje, relativno jednostavan. A kad ono nije tako.

Otvorim nasumce jednu stranicu koja mi se po prvim rečenicama svidjela.

I vidim tamo stvarno stručno i temeljito obrazloženo da je more slano

radi raznih razloga.

I dobro, bar sam nešto naučio.

No, onda me na kraju teksta ''pogodila'' jedna prekrasna konstatacija,

koju nisam očekivao u ovako stručnom objašnjavanju zašto je more

slano, svugdje i manje-više jednako.

Pisalo je na kraju:

''…  Mnogi mehanizmi koji omogućavaju kemijsku stabilnost

morske vode još uvijek nisu u potpunosti razjašnjeni.

NO,  ONO  ŠTO  SU  ISTRAŽIVAČI  DO  SAD  OTKRILI,

SVJEDOČI  O  IZUZETNOJ  MUDROSTI  NAŠEG  STVORITELJA,

KOJEM  JE  ITEKAKO  STALO  DO  SVEGA  ŠTO  JE  STVORIO.''

Baš sam se iznenadio ovoj konstataciji pisca cijelog stručnog obrazloženja

zašto je more slano.

Znanstvenici, tražeći dokaze za sve što postoji i što se događa, nisu baš u

dobrim odnosima  s  NAŠIM  GOSPODINOM  BOGOM.

JER,  ON  JE  SAM  PO  SEBI  DOKAZ,  U  NJEGA  TREBA  VJEROVATI,

A  ZNANOST  TO  NE  POZNAJE,  TRAŽI  ZA  SVE  OPIPLJIVE

DOKAZE.

A upravo takvo mišljenje, o slanosti mora, nosio sam i ja u sebi i prije

nego sam pročitao onaj članak.

Mislio sam si, to je Gospodin nekako osmislio da očuva život na zemlji.

NEKAKO,  IZ  NEKOG  RAZLOGA.

I poslije sam otišao u grad i sjeo sam na kavu u jedan kafić.

I sjedim i promatram ljude oko sebe, mnoge poznajem ''iz viđenja''. I

blagoslivljam ih kako mi dođe.

I  MISLIM  SI  KAKO  SVI  ONI,  I  JA  S  NJIMA,  IMAMO  NEKI

SMISAO  POSTOJANJA  KOJEG  JE  GOSPODIN  DAVNO  OSMISLIO.

KAO  I  ONO  MORE  ŠTO  JE  STALNO  SLANO  …

I  TAKO  SAM  NAJEDANPUT  POSTAO  SRETAN,  ISPUNILA  ME

NEKA  RADOST,  OSJETIO  SAM  DA  MI  JE  LICE  RADOSNO,

SMIJAO  SAM  SE  U  SEBI.

POGLEDAO  SAM  U  NEBO  I  ZAMISLIO  SI  TAMO  KONTURE

NAŠEG  GOSPODINA  I  ZAHVALIO  MU  ZA   SVE  OVO  OKO

MENE.

I  BIO  POTPUNO  MIRAN  I  RADOSTAN  U  TIM  TRENUCIMA.

I mislim si, koliko samo problema imam  …  Trošim posuđene novce, bez

posla, kuću još nismo prodali, itd…

A  JA  MIRAN  I  RADOSTAN  …

I vidim prođe neki super auto. I još jedan. I još jedan… I ja sam nekad

imao takve aute… I osjetim da nemam nikakvu želju da to sada imam  …

možda  neki  mali,  ovaj naš je već jako star  …

DA  LI  SU  TI  LJUDI  MIRNI  I  SRETNI?  DA  LI  SAM  JA  NEKAD

BIO  MIRAN  I  SRETAN?

NE,  POZNAJEM  TE  LJUDE,  ZNAM  DA  SU  STALNO  NEMIRNI,

STALNO  TRAŽE  NEŠTO  ŠTO  NE  MOGU  NAĆI,  STALNO  TRAŽE

NEKO  ISPUNJENJE  KOJE  NE  MOGU  NAĆI.

I  JA  SAM  TAKAV  NEKAD  BIO …

TRAŽIO  SAM  ISPUNJENJE  U  MATERIJALNIM  STVARIMA,  KOCKI,

ALKOHOLU,  DRUŠTVENOM  STATUSU  …

I  NIŠTA  NISAM  PRONALAZIO.  SAMO  PROLAZNE  TRENUTKE

SITNIH  ZADOVOLJSTAVA  NAKON  KOJI  SU  SE  PONOVNO

OTVARALE  SVE  VEĆE  I  VEĆE  CRNE  RUPE  MOJIH  NEMIRA,

NEZADOVOLJSTAVA,  NEISPUNJENJA  …

I  DANAS  MI  JE  SVE  TO  POTPUNO  JASNO.  TAKO  JEDNOSTAVNO.

STVARAN,  ČIST,  TRAJAN  MIR  I

STVARNA  I  ČISTA  RADOST  NISU  U

MATERIJALNIM  STVARIMA,

DRUŠTVENOM  STATUSU,  ALKOHOLU,

KOCKI  …

NE,  U  TIM  STVARIMA  I  SITUACIJAMA

CARUJE   ZLI  I  NJEGOVI.

MALO  DAJU  A  ONDA  UZMU  NATRAG

SVE,  I  TIJELO  I  DUŠU.

MIR  I  RADOST,  TRAJNI,  ČISTI,

STVARNI,  SU  U  GOSPODINU  BOGU,

NJEGOVIM  ZAPOVIJEDIMA,  NJEGOVOJ

BOŽANSKOJ  RIJEČI  ŠTO  I  KAKO

ŽIVJETI.

I zato sam ja danas pio kavu i smješkao se radosna lica jer sam

znao  DA  GOSPODIN  UPRAVLJA  MOJIM  ŽIVOTOM,  DA  ĆE

SVE  BITI  DOBRO,  ONAKO  KAKO  GOSPODIN  ZNA  DA  JE

NAJBOLJE  ZA  MENE  I  ONE  OKO  MENE,  DA  JA  SAMO

TREBAM  U  TO  VJEROVATI  I  PREMA  SVOJIM

SPOSOBNOSTIMA  I  DAROVIMA  KOJE  SAM  PRIMIO  ČINITI  U

SVAKOM  TRENUTKU  SAMO  ONO  ŠTO  MOGU.

NI  VIŠE  NI  MANJE.  SAMO  ŠTO  MOGU,  TAKAV  KAKAV  SAM.

JER,  ''NETKO  TO  DO  GORE  VIDI  SVE…'' REKAO  JE  U  JEDNOJ

PJESMI  MENI  DRAGI  PJEVAČ  ĐORĐE  BALAŠEVIĆ.

JER  ZNAM  DA  TAJ  ''NETKO'',  GOSPODIN

MOJ  I  BOG  MOJ,  UPRAVLJA  MOJIM

ŽIVOTOM,  OBEĆAO  MI  JE  DA  ĆE  SVE

BITI  DOBRO,  A  MOJE  JE  SAMO  DA  U

NJEGA  ČVRSTO  VJERUJEM,  NJEGOV

PLAN  ZA  MOJ  ŽIVOT  PREKO  KOJEG  ĆE

SE  ON  PROSLAVITI,  I  DA  U  SVAKOM

SADAŠNJEM  TRENUTKU  SVOJEG  ŽIVOTA

ČINIM  ŠTO  MOGU,  TU  GDJE  JESAM,

TAKAV  KAKAV  JESAM.

I  ZATO  SAM  TAKO  DANAS  BIO

RADOSTAN  …  SAMO  ČINIM  ŠTO  MOGU

I  VESELIM  SE  SVAKOM  BUDUĆEM

TRENUTKU,  JER  ĆU  U  NJEMU  VIDJETI

SLAVU  BOŽJU,  ZA  SEBE  I  ZA  DRUGE.

Jedino, ponekad sam malo žalostan što tu svoju bezgraničnu radost i mir

ne mogu osjetiti svi oni dragi ljudi oko mene.

NISU  SE  ''OTVORILI''  DO  KRAJA,  ''STISKAJU''  SE  JOŠ  UVIJEK  U

SVOJIM  PEĆINAMA,  POKUŠAVAJU  SAMI  RJEŠAVATI  SVE

PROBLEME  KOJI  IM  DOLAZE  U  ŽIVOTU  NA  NAČIN  DA  ŽELE  DO

KRAJA  USTRAJATI  U  SVOJEM  VIĐENJU  STVARI  I   PROBLEMA,  U

SVOJIM  RJEŠENJIMA  KAKO  TE  PROBLEME  NAJBOLJE  RIJEŠITI.

ŽELE  SVE  NA  SILU,  NA  BRZINU,  ODMAH  DA  SE  RIJEŠI  I

ONAKO  KAKO  ONI  MISLE  DA  BI  ZA  NJIH,  I  DRUGE  OKO  NJIH,

BILO  NAJBOLJE.

NE  ČINE  ONO  ŠTO  MOGU,  TAKVI  KAKVI  JESU,  NEGO  ČINE  I

VIŠE  OD  TOGA,  NA  SILU  I  TVRDOGLAVO  ŽELE  RIJEŠITI

PROBLEME,  MIJEŠAJU  SE  SA  SVOJIM  ODLUKAMA  I  PONAŠANJIMA

U  ŽIVOTE  DRUGIH  LJUDI  I  ŽELE  IH  PROMIJENITI  ONAKO  KAKO

ONI  MISLE  DA  BI  TI  LJUDI  TREBALI  BITI,  NAMEĆU  IM  SVOJA

RJEŠENJA  I  IDEJE  …

I  ONDA,  KADA  SE  SVE  TO  NE  DOGODI  ONAKO  KAKO  SU  SI

ONI  ZAMISLILI,  UPADAJU  U  DEPRESIJU,  SRDITOST,  NEMIRE,

NEZADOVOLJSTVA  …

JEDNOSTAVNO,  ČINE  VIŠE  NEGO  ŠTO  MOGU,  MIMO  SVOJI

STVARNIH  SPOSOBNOSTI  I  MOGUĆNOSTI,   NE  VJERUJU  U  BOŽJI

PLAN  ZA  NJIHOV  ŽIVOT  I  ŽIVOTE  DRUGIH  OKO  NJIH  …

I  MNOGI  OD  NJIH  SU  PRAKTIČNI  VJERNICI,  IDU  NA  MISE,

MOLE  SE  …  ALI  NE  VJERUJU  DO  KRAJA,  NE  ''OTVARAJU''  SE

DO  KRAJA  BOGU  STVORITELJU,  OHOLOST  JOŠ  UVIJEK  CARUJE

U  NJIMA.

A  GDJE  JE  GRANICA  ONOGA  ŠTO   BI

SVATKO  OD  NAS  TREBAO  UČINITI,

PREMA   SVOJIM  SPSOBNOSTIMA  I

DAROVIMA,  I  DALJE  PREPUSTITI

GOSPODINU  BOGU,  I  ONOGA  KADA

PRELAZIMO  TU  GRANICU  I  ČINIMO

NEŠTO  ŠTO  NE  TREBAMO,  ŠTO  JE

SUVIŠNO,  KRIVO,  PROMAŠENO,  ''NA

SILU''   …  SEBI  I  DRUGIMA?

GDJE  JE  TA  GRANICA,  ZNAJU  ME

PITATI?

A  VRLO  JEDNOSTAVNO,  NIŠTA  KOMPLICIRANO.  SVATKO  OD

NAS  TU  GRANICU  VRLO  LAKO  PREPOZNA.

KADA  ĆE  NAS  U  SVAKOM  TRENUTKU

NAŠIH  ŽIVOTA,  U  SVIM  PROBLEMIMA,

RAZNIM  SITUACIJAMA  KOJE  NAM  SE

DOGAĐAJU,  VODITI  MISAO  DA

PREPOZNAMO  ŠTO  MI  SAMI  MOŽEMO

UČINITI,  NE  DRUGI,  NEGO  MI  …  TO

SPOZNAMO  I  UČINIMO,  A  OSTALO

PREPUSTIMO  DALJE  DA  SE  GOSPODIN

BOG  O  TOME  POBRINE,  OSJETIT  ĆEMO

MIR.

NE  NEKI  POVRŠNI  MIR,  RASTRGANI,  U  NESIGURNOSTI  DA  LI

SMO  STVARNO  SAD  MIRNI  ILI  NE…

NE.  OSJETIT  ĆEMO  NEKI  MIR  DUBOKO

U  SEBI,  KOJI  ĆE  MOŽDA  ISPOČETKA

BITI  MALO  TIH,  SAKRIVEN  U  NAMA…

ALI  ĆE  SVE  VIŠE  I  VIŠE  ISPUNJAVAT

NAŠU  NUTRINU  I '' IZRANJAT''  NA

POVRŠINU  NAŠEG  BIĆA.

TO  SVI  MI,  SVATKO  OD  NAS  NA  DRUGI  NAČIN,  MOŽEMO

TOČNO  OSJETITI.

I  SVI  SMO  MI  SIGURNO  TO  NEKAD  OSJETILI.

BEZ  OBZIRA  DA  LI  VJERUJEMO  U  BOGA  ILI  NE.

PROBAJMO  SE  SJETITI  TIH  TRENUTAKA.

TO  SU  BILI  TRENUCI  KADA  SMO  IZVRŠILI  BOŽJU  VOLJU  ZA

NAŠE  ŽIVOTE.

I  OSJETILI  SMO  MIR,  ISPUNJENJE,  RADOST  …

E,  TO  JE  TA  GRANICA.

KADA  TO  OSJETIMO,  ONDA  MOŽEMO  BITI  SIGURNI  DA  SMO

SVE  UČINILI  U  POJEDINOM  SLUČAJU  I  DA  SADA  MIRNE  DUŠE

MOŽEMO  DALJE  PREPUSTITI  GOSPODINU  DA  VODI  I  ZAVRŠI

CIJELU  STVAR.

I  BILO  BI  TO  LIJEPO,  KADA  NE  BI  POSTOJAO  ZLI  I  NJEGOVI.

TADA  NI  MI  LJUDI  NE  BI  OD  NAŠEG  POSTOJANJA,  OD  NAŠIH

PRARODITELJA  ADAMA  I  EVE,  BILI  GRIJEŠNI  I  NESAVRŠENI.

NO,  ZLI  JE  TU,  STALNO  OKO  NAS  I  DJELUJE  DA  NAM  UNIŠTI

TAJ  MIR,  TU  RADOST,  DA  NAS  SPRIJEČI  DA  DO  NJIH  DOĐEMO.

I  ZATO  SU  U  NAMA  I  OKO  NAS  TE  SVAKODNEVNE  BORBE.

VIDLJIVE  I  NEVIDLJIVE.

NO,  PRIHVAĆANJEM  SPOZNAJE  DA  ĆE

TAKO  BITI  DO  KRAJA  NAŠIH

OVOZEMALJSKIH  ŽIVOTA  ČINI  ME

MIRNIM.

ZNAM  DA  TAKO  TREBA  BITI,  TAKO  JE

GOSPODIN  BOG  OSMISLIO  I

PREDVIDIO.

ALI,  ISTO  TAKO  ZNAM,  I  TO  ME  ČINI  BESKRAJNO   RADOSNIM,

DA  ĆE  POSLIJE  MOJE  OVOZEMALJSKE  SMRTI  DOĆI  BESKRAJNI,

VJEČNI  TRENUCI  NESLUĆENOG  MIRA  I  RADOSTI.

U  BOŽJEM  KRALJEVSTVU,   KAKO  JE  GOSPODIN  ISTO  PREDVIDIO

I  OBEĆAO.

I  JA  U  TO  ČVRSTO  VJERUJEM.

I  ZATO  SAMO  TRAŽIM  MIR  I  RADOST  U  SVEMU  ONOME  ŠTO

SVAKI  DAN  OSJEĆAM  I  MISLIM  DA  TREBAM  NAPRAVITI  KAKO  BI

ZA  OVE  TRENUTKE  MOJEG  ŽIVOTA  IZVRŠIO  BOŽJU  VOLJU.

''JER,  NETKO   TO  OD  GORE  VIDI  SVE

…''

ČEMU  DA  SE  ONDA  PREKOMJERNO  BRINEM  O  SVEMU  OKO  SEBE.

ILI,  ZAŠTO  JE  MORE  SLANO  …

TAKO  TREBA   BITI  DA  BI  SVIMA  NAMA  BILO  DOBRO.  SADA  I  U

VJEČNOSTI.

JA  ZNAM  I  ČVRSTO  VJERUJEM  DA

NETKO  TO  DO  GORE  VIDI  SVE.

SVET  I  PRESVET,  ČAŠĆEN  I  HVALJEN  I

SLAVLJEN  U  VIJEKE  VJEKOVA,  TROJEDINI

BOŽE,  OČE,  SINE  I  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA   DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI  I

CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOLJU

VOLJU.