Subota, 25.05.2013.g.

Jedna draga sestra u vjeri, na putu obraćenja, učvršćivanja  vjere,

nutarnjeg iscjeljenja,  jedna od onih koja će te uvijek ''napuniti'',

razmijenila je sa mnom nekoliko e-maila.

Kako opet mislim da bi to možda moglo dobro doći i nekome drugome,

objavljujem dolje neke od njih, s nadom da vas nekom riječju ili

rečenicom, nekim doživljajem svega,  ''napune''  duhovnom milošću kako

bi mogli spoznati, prihvatiti i izvršiti  BOŽJU  VOLJU,  SVATKO  ZA

SVOJ  ŽIVOT.

NJEZIN  E-MAIL:

''Dragi Ivane,

evo pratim te na tvom dnevniku kad stignem i baš mi uliješ

neku radost u srce svojim predanjem Bogu.

Eto, kod mene se zadnjih dana dosta toga dešava, u biti našla

sam napokon svećenika s kojim mogu popričati. Naime desila mi

se ne tako lijepa stvar da, nakon onog inicijalnog obraćenja,

nakon par mjeseci su mi se počele otvarati rane iz djetinjstva,

potisnuti grijesi koje nisam bila ni svjesna.

Išla sam se ispovjediti i dobila hladan tuš od svećenika; da se ne

smije vraćati u prošlost, da vjernici trebaju ići naprijed a ne

gledati unatrag, da tako nikad neće biti ništa od nas…

Niti sam dobila odrješenje, ništa…  izašla sam van iz

ispovjedaonice skamenjena…  tad sam opet pomislila da sam

očito skrenula.

Apsolutno sam bila zbunjena, no uporno mi je dolazila rečenica

"Ono što je vezano na zemlji biti će vezano i na nebu".

I na koncu sam ipak odlučila slijediti srce a ne razum, srce me

vodilo da ustrajem, da se ne pokolebam i ''odlučilo'' je da

potražim fratra koji je bio na onoj mojoj 1. ispovijedi gdje sam

došla u onom "čudnom stanju".

I napokon smo se vidjeli prije 3 tjedna, sve sam mu ispričala,

cijeli moj životni put do Boga.

Bilo mu je žao što mi se to desilo s tim svećenikom, no da

moram shvatiti da su i oni ljudi, premda sad mislim da mi ga je

sam Bog stavio na put, kao iskušenje, da se ne predaje tako

lako.

Ovaj fratar je izrazito duhovan, sad primijetim da njega vodi

Duh Sveti i da sam zato najviše i voljela njegove propovijedi,

srce to prepoznaje…

Rekao je da sam u fazi čišćenja, i da je normalno da mi se

dešavaju te stvari. Kad sam odlučila cijelu sebe predati Isusu,

predala sam i svoju prošlost koja se tek sad posvijestila tamo

gdje sam bila grešna, gdje nije bilo ljubavi.

Nakon toga napravila sam kod njega životnu ispovijed, rane i

oproste, sve sam predala Isusu.

Na Božjim milostima zahvaljujem svaki dan, naučio me moliti i

premda sam počela raditi, dižem se sat ranije, da bih mogla

vrijeme provesti nasamo s Njim, i nema više te težine, s njim je

zaista sve lakše.

Otkad sam se zaposlila, imam osjećaj kao da sam  uvučena u

centrifugu žurbe, milijuna nevažnih informacija i neizmjerne

buke, i kad-kad imam grižnju savjesti da se tokom radnog dana

nisam uopće sjetila Isusa, ali eto, upravo ta jutarnja molitva me

tješi: ''Ipak si mi ti Isuse na prvom mjestu!''

Bog te blagoslovio Ivane, tebe i tvoju obitelj,

molim za vas.''

MOJ  E-MAIL:

''POZDRAV  I  BOŽJI  BLAGOSLOV  DRAGA  SESTRO  U  VJERI,  TEBI  I

SVIMA  TVOJIMA.

DA,  SVE  ŠTO  SI  NAPISALA  DA  TI  SE  DOGAĐALO,  I  DA TI  SE

DOGAĐA,  OKO  PREPOZNAVANJA  GRIJEHA  IZ  PROŠLOSTI,

POTREBE  ZA ISPOVIJEDI,  I  IZNOVA  I  IZNOVA,  OBILJEŽJE  TI  JE

SVAKOG OBRAĆENJA  KOJE  VODI  GOSPODIN  I  NJEGOV  SVETI

DUH.

TAKO  JE  BILO  KOD  MENE,  MOGLA  SI  PROČITATI,  A  TAKO  JE  I

KOD  SVIH  DRUGIH OBRAĆENIKA,  MANJE  ILI  VIŠE,   KOJE  SAM

SREO U  ZADNJE  2-3  GODINE.

I  SVI  SMO  MI  IMALI  PROBLEMA  SA  ISPOVJEDIMA.

ZLI  SE  TU  JAKO  TRUDIO  DA  NAM  NAPAKOSTI,  GOSPODIN  MU

JE  DAO  DA  NAS  KUŠA,  DA  VIDI   KOLIKO  SMO  ČVRSTO

KRENULI  PUTEM  OBRAĆENJA.

NETKO  JE  IMAO  ILI  IMA  PROBLEMA  SA  NEKIM  SVEĆENIKOM  KOJI

GA  JE  SVOJIM  PONAŠANJEM  SKORO  SKRENUO  S  TOG  PUTA,  ILI

GA ZAUSTAVIO  NA  NEKO  VRIJEME  DOK  SE  NIJE  SNAŠAO.

NETKO  OPĆENITO  S  ODLASKOM  NA  ISPOVIJED  JER,  KAKO  JE

REKLA JEDNA  DRAGA  SESTRA  U  VJERI,  NIJE  IMALA  OSJEĆAJ

KAJANJA, NIJE  IMALA  OSJEĆAJ  DA  ČINI  NEŠTO  TAKO  KRIVO,

PA  NIJE  NI  IMALA  POTREBU  OTIĆI  NA  ISPOVIJED.

NETKO  JE,  KAO  JA,   IMAO  POTREBU  OTIĆI  NA  ISPOVIJED  U

NEKO DRUGO,  POSEBNO  MJESTO.  MOJE  JE  BILO  SVETIŠTE  U

MARIJI BISTRICI.

I  BAŠ  SAM  DANAS  RAZMIŠLJAO  O  JEDNOJ  DRAGOJ  SESTRI  U

VJERI,  IMA  ''NEŠTO''  U  NJOJ,   S  KOJOM  ČESTO  SJEDIM,  ILI

STOJIM,  ILI  KLEČIM,  NA  MISI  U  ISTOJ  KLUPI.

NE  POZNAJEMO  SE,  ONAKO  IZ  ''VIĐENJA''.  I  ČESTO  JE  NA  MISI.

NO,  NIKAD  JU  NISAM  VIDIO  DA  JE  IŠLA  NA  PRIČEST.

ČAK  SAM  JOJ  ONAKO,  JEDNOM  U  PROLAZU,  I  SPOMENUO  TO.

NIJE SE  IZNENADILA,  NIJE  NI  NEŠTO  POSEBNO

PROKOMENTIRALA.

NE  ZNAM  ŠTO  JE  RAZLOG…  IZGLEDA  DA  I  NIJE  NEKI  POSEBNI

RAZLOG.

BAŠ  ĆU  JOJ   SE  JEDAN   DAN  OBRATITI  I  MALO  POVESTI

RAZGOVOR  NA  TU  TEMU.

A  ONA  ZA  SAD  JEDNOSTAVNO  NEMA  POTREBU  OTIĆI  NA

PRIČEST. TAKO  SAM  I  JA  NEKAD.  MISE  I  MISE  SU  PROLAZILE  A

JA NISAM  UOPĆE  OSJEĆAO  POTREBU  DA  ODEM  NA  PRIČEST.

JER  NISAM  ZNAO  ŠTO  JE  I  TKO  JE  U  ONOJ  HOSTIJI.  SMATRAO

SAM  JU  SAMO  OBIČNIM  KOMADOM  PEČENOG  TIJESTA.

ILI  ŠTO  SU  TO  GRIJESI…

TREBALO  SE  DOGODITI  MOJE  OBRAĆENJE  DA  BI  SVEGA  POLAKO

POSTAO  SVJESTAN.

A  SVEĆENICI  ...  A  DOBRO  TI  JE  REKAO  ONAJ  TVOJ  DRAGI

SVEĆENIK,  I  ONI  SU  SAMO  LJUDI  ...  I  ONI  SU  ČESTO  KUŠANI

...  PONEKAD  GOSPODIN  DOPUSTI  ZLOME  DA  NAS  PREKO  NEKOG

SVEĆENIKA  KUŠA.

TAKO  I  JA  TUMAČIM  MOJU  ZADNJU  ISPOVIJED.

HTIO  SAM  SE,  UZ  DEVETODNEVNO  HODOČAŠĆE  I  MOLITVU

DEVETNICE  DUHU  SVETOMU,  I  ISPOVIJEDITI  NA  BLAGDAN

DUHOVA.

NO,  KAKO  SAM  PREDVODIO  MOLITVE  PRIJE  MISE,  NISAM

MOGAO.

VIDIO  SAM  DA  JE  TO  GOSPODINOVA  VOLJA,  PA  SAM  SE

ODLUČIO ONDA  ISPOVIJEDITI  DRUGI  DAN,  NA  DUHOVSKI

PONEDJELJAK.

TAKO  JE  I  BILO.  MOLITVE  SU  PREDVODILI  DRUGI  A  JA  SAM

MOGAO  NA  ISPOVIJED.

A  IMAO  SAM  DOSTA  TOGA  ZA  ISPOVIJEDITI.

TEK  SAD  VIDIM,  IZ  DANA  U  DAN,  KOLIKO  SMO  MI  LJUDI

ZAPRAVO  GRIJEŠNI,  KOLIKO  GRIJEHA  ČINIMO.  SVJESNIH  I

NESVJESNIH.

I  TAKO,  JA  SAM  SE  DOBRO  U  SEBI  PRIPREMAO  ZA  ISPOVIJED  I

ČEKAO  NA  RED.

A  ISPOVIJED  JE  BILA  VANI,  IZA  CRKVE.  DVA  STOLCA  NA

TRAVI, NA  JEDNOM  SVEĆENIK  SJEDI  A  NA  DRUGOM  ONAJ  KOJI

SE  ISPOVIJEDA.

JA  SE  NIKAKO  NE  MOGU  ISPOVIJEDATI  SJEDEĆI  PRED

SVEĆENIKOM.  NIJE  PROBLEM  SVEĆENIK  NEGO  JA,  JER  UVIJEK

OSJEĆAM  U  SEBI  DA  SE PREKO  SVEĆENIKA  ISPOVIJEDAM  ONOME

KOGA  SAM POVRIJEDIO  SVOJIM GRIJESIMA,  GOSPODINA  ISUSA.

I  KAKO  DA  ONDA  SJEDIM  PRED  NJIM.   MORAM  KLEKNUTI.

I  GLEDAM  JA.  TRAVA  ZELENA  A  MOJE  HLAČE  SVIJETLO

SMEĐE... A  ŠTO  ME  BRIGA  ZA  HLAČE,  KLEKNUT  ĆU...  PA  OPET

MALO  NAPASTI,  DA  IPAK  SJEDNEM...

I  TAKO,  U  TOM  RAZMIŠLJANJU,  UNUTRAŠNJOJ  BORBI,  DOLAZI

POMOĆ OD  MOGA  ANĐELA  ČUVARA.  PRIMIJETIM  DA  ŽENA  KOJA

JE  BILA ISPRED  MENE  NA  ISPOVIJEDI,  SJEDI  NA  NEKOM

PODMETAČU.

GLEDAM,  ALI  NE  VIDIM  DA  LI  JE  PODMETAČ  DIO  STOLCA  ILI

JE ODVOJEN  OD  NJEGA.

NIŠTA,  MISLIO  SAM,  KAD   DOĐEM  DO  STOLCA,  UZET  ĆU  TAJ

PODMETAČ  PA  ĆU  NA  NJEGA  KLEKNUTI,  I  POSLIJE  GA  VRATITI.

A  AKO  JE  TO  DIO  STOLCA,  KLEKNUT  ĆU  NA  TRAVU,  PA  ŠTO

BUDE.

NO,  TO  JE  STVARNO  BIO  PODMETAČ  I  JA  SAM  GA  STAVIO  NA

TRAVU  I  NA  NJEGA  KLEKNUO  PRED  SVEĆENIKOM.  VIDIO  SAM,

OSJETIO  SAM  ZAPRAVO,  DA  GA  JE  TO  MALO  IZNENADILO.  SVI

SU SJELI  A  JA  SAM  KLEKNUO.

NO,  ZA  MENE  JE  KLEČANJE  MOLITVA.

ZA  MENE  JE  KLEČANJE  POKAZIVANJE

PONIZNOSTI  PRED  STVORITELJEM I

SPASITELJEM.

ZA  MENE  JE  KLEČANJE  PRIZNANJE  DA

JE  GOSPODIN  JEDINI, PRESVETI,

VJEKOVJEČNI  BOG.

ZA  MENE  JE  KLEČANJE  POKAZIVANJE

KOLIKO  SAM  MALI,  NITKO  I NIŠTA

PRED  BOGOM TROJEDINIM.

ZA  MENE  JE  KLEČANJE  RADOST  ŠTO

MOGU  BITI  PRED  GOSPODINOM  BOGOM.

ZA  MENE  JE  KLEČANJE  IZVANJSKO

POKAZIVANJE  KOLIKO  VOLIM  I

POŠTUJEM  SVOGA STVORITELJA  I

SPASITELJA.

ZA  MENE  JE  KLEČANJE  PRIZNANJE

KOLIKO  SAM  SVJESTAN  SVOJE

GRJEŠNOSTI...  I  JOŠ  TOLIKO

TOGA...

I  TAKO,  KADA  SAM  POČEO  ISPOVIJEDATI  GRIJEHA,  ''IŠAO  SAM

REDOM''  U  SVOJIM  MISLIMA,  POLAKO,  DA  NEŠTO  NE

ZABORAVIM.

A  SVEĆENIK  ME  IZA  SVAKOG  ISPOVIJEĐENOG  GRIJEHA  POČEO

POŽURIVATI  RIJEČIMA:  ''I  ŠTO  JOŠ,  I  ŠTO  JOŠ?''

ZBUNILO  ME  TO  NEKIH  SEKUNDU-DVIJE.  DA  NISAM  BIO  TAKO

PRIPREMLJEN  I  KONCENTRIRAN  NA  SVOJE  GRIJEHE,  BIO  BI  SE

ZBUNIO.  I  ZASMETALO  ME  MALO  TO.

NO,  JA  SAM  ODMAH  U  SEBI  ODAGNAO  BILO  KAKVO

OSUĐIVANJE  TOG SVEĆENIKA  I  NJEGOVOG  PONAŠANJA  NEGO

SAM  SE  SAMO  USREDOTOČIO  NA  PRISJEĆANJE  I  ISPOVIJEDANJE

MOJIH  GRIJEHA.

I  ZNAO  SAM  DA  JE  TO  ISPRAVNI  PRISTUP,  JER  SAM  OSJETIO

DUBOKI  MIR  U  SEBI  SVAKIM  SVOJIM  PRIZNATIM  GRIJEHOM.

ISPOVJEDAO  SAM  GOSPODINU  ...  SAMO  NJEMU.  SVEĆENIK

JE NJEGOV,  NJEMU  MORAM  REĆI  SVOJE  GRIJEHE,  ON  MI

JEDINI  MOŽE  DATI  ODRJEŠENJE  OVDJE  NA  ZEMLJI.

ALI,  JA  SE  U  SVOJEM  SRCU  ISPOVIJEDAM  I  KAJEM  SAMO

MOJEM GOSPODINU.

I  NJEGA  MOLIM  ZA  OPROŠTENJE  ...  I  NJEMU  POKUŠAVAM

OBEĆATI DA  ĆU  POKUŠATI  NE  VIŠE  GRIJEŠITI.

ZATO  SE  NEMAM  ŠTO  LJUTITI  NA  SVEĆENIKA.

VEĆINOM  SE  SAMO  RADI  O  KUŠNJI,  KOLIKO  SAM  DUBOKO

SVJESTAN SVOJIH  GRIJEHA,  NJIHOVE  OZBILJNOSTI,  KAJANJA,

ODLUKE  DA  VIŠE  NE   GRIJEŠIM  ...

A  KADA  SAM  ZAVRŠIO,  UPITAO  ME  TAJ  SVEĆENIK  ŠTO  JE  S

PETKOM,  DA  LI  JEDEM  MESO  PETKOM.

JA  MU  KAŽEM  DA  NE,  VEĆ  MJESECIMA  PETKOM  POSTIM  SAMO

NA VODI  I  KRUHU.  NEKAD  SAMO  NA  VODI,  KAO  U  KORIZMI.

SVE  TO RADI  MUKE  I  SMRTI  GOSPODINOVE  NA  TAJ  DAN.

REKAO  JE  DA  JE  TO  DOBRO  PA  ME  ONDA  UPITAO  DA  ŠTO

RADIM  SRIJEDOM.

PA  SAM  MU  REKAO  DA  PETKOM  UVIJEK  POSTIM  O  VODI  I

KRUHU  A  SRIJEDOM  SAMO  PONEKAD.  U  KORIZMI  SAM  TO

RADIO  SVAKU SRIJEDU  JER  SAM  TE  SVOJE  POSTOVE  SRIJEDOM

I  PETKOM  DAO KAO  PRIPOMOĆ  MOLITVAMA  PRESVETE  DJEVICE

U  MEĐUGORJU.

I  DA SAM  TO  RADIO  I  PRIJE  KORIZME  I  DA  SADA  RADIM,  ALI

DA ZNAM  I  ČESTO  ''PASTI''.

ALI  DA  SE  JAKO  TRUDIM  DA  USVOJIM  TU  ''MOLITVU  TIJELOM'',

POST  O  KRUHU  I  VODI  SRIJEDOM  I  PETKOM,  ZA  NAKANE

PRESVETE  DJEVICE  U  MEĐUGORJU.  I  DA  SE  NADAM  DA  ĆU  S

VREMENOM  USPJETI  POSTIĆI  TO  DA  SE  TOGA  DRŽIM.

PA  MI  JE  ONDA  ON  SAM  PRIZNAO  DA  SE  I  ON  TRUDI  POSTITI

SRIJEDOM  I  PETKOM,  ALI  DA  ČESTO  ''PADNE''.  ALI  DA  ISTO

TAKO  VRIJEDI  AKO  SE  NE  JEDE  U  TE  DANE  NIŠTA  OD  MESA,

NI NA  MASTI,  SAMO  NA  BILJNOM  ULJU.  DA  JE  I  TO  NEŠTO.

ALI, KAZAO  JE,  DA  ŠTO  MU  VRIJEDI  KADA  ONDA  I  U  TOME

PRETJERA.  NO,  KAZAO  JE  NEKAKO  ZAMIŠLJENO,  BAREM  NEŠTO.

BAŠ  MI  JE  POSTAO  TIME  SIMPATIČAN,  PA  SAM  I  JA  TO

POTVRDIO,  DA  JE  BITNO  DA  BAREM  NEŠTO  POKUŠAMO  UČINITI

ILI  UČINIMO.

GOSPODIN  SVE  TO  ZNA  PA  ĆE  SUDITI  PO  SVOJEM

MILOSRĐU  I LJUBAVI.

SPOMENUO  JE  I  MEĐUGORJE.  DA  JE  NEDAVNO  BIO.  I   DA  ĆE

SADA  PO  NOVOM  PAPI  ONO  UBRZO  BITI  PRIZNATO  A  DA  JE

BIVŠI  PAPA  TO  BRANIO  JER  NIJE  VJEROVAO  VIDIOCIMA.

TAKO,  TO  ME  MALO  ZASMETALO.

JA  JAKO  VOLIM  MEĐUGORJE.  VJERUJEM  U  ONO  ŠTO  SE  TAMO

DOGAĐA.  ZNAM  DA  JE  MAJČICA NAŠA  NEBESKA  TAMO  STALNO.

I  CIJELI  DUHOVNI  SVIJET.

NO,  ON  JE  SVEĆENIK,  DIO  NEBESKE  CRKVE  OVDJE  NA  ZEMLJI,

KOJU  VODI  DUH  SVETI  PREKO  NJEGA  I  DRUGIH  SVEĆENIKA.

ZATO  ME  MALO  ZASMETALO  ŠTO  JE  TAKO  PROKOMENTIRAO

JEDNOG  I  DRUGOG  PAPU.  JEDAN  ZA  A  DRUGI  PROTIV.

JA  ČVRSTO  VJERUJEM  DA  NIJEDAN  PAPA  NIJE  BIO  PROTIV

MEĐUGORJA.  NIJEDAN.  NOSILI  SU  TO  ONI  U  SEBI  PO  DUHU

SVETOM.

NO,  ZLI  TAKO  LUKAVO  NAPADA  U  SVIM  DIJELOVIMA  DRUŠTVA

PA  TAKO  I  U  CRKVI,  DA  TREBA  BITI  DOSTA  OPREZAN  U  SVIM

TIM POPLAVAMA  VIĐENJA,  ČUDESA,  RAZNIH  PRIVATNIH  OBJAVA.

A  TKO  ĆE  BITI  ČUVAR  ISTINE  AKO  NEĆE  TO  BITI  PAPA.

I  MEĐUGORJE  ĆE  JEDNOM  BITI  PRIZNATO  KAO  SVETIŠTE  S

UKAZANJIMA.  NO,  TREBA  BITI  OPREZAN  DA  SE  ZLI  NE  UMIJEŠA.

JER  MEĐUGORJE  SVOJE  PLODOVE  DONOSI  BILO  PRIZNATO

ILI  NE. TO  JE  BOŽJA  VOLJA.

NO,  DA  SAM  I  JA  SVEĆENIK,  OTIŠAO  BI  KOJI  PUT  U

MEĐUGORJE  KAO  NA  MJESTO  SVEOPĆE  MOLITVE,  PRIVATNO.

NO,  SLUŽBENO,  KAO  NEKI  ŽUPNIK  ILI  SLIČNO,  NE  BIH  JER  BI

MI  TAKO  NALAGALA  CRKVENA  PRAVILA.

ZATO  NE  VOLIM  BAŠ  DA  SE  TAKO  OSUĐUJE  CRKVA,  PAPA  ILI

NEKI  DRUGI  SVEĆENICI  KOJI  JOŠ  UVIJEK  JAVNO  NE  PRIZNAJU

MEĐUGORJE.

SVE  IMA  SVOJE  VRIJEME.

TAKO  JE  REKAO  GOSPODIN  ISUS.  I  NIJE  NA  NAMA  DA

ZNAMO KADA  ĆE  ŠTO  BITI.

NA  NAMA  JE  SAMO  DA  UČINIMO  SVE  DA  BUDEMO

PRIPRAVNI  KADA ŠTO  DOĐE.

TAKO  I  TI  ČINI  DRAGA  SESTRO.  I  VIDIM  DA  ČINIŠ.

I  ZBOG  TOGA  SAM  JAKO  SRETAN  ZBOG  TEBE.  I  TVOJIH,  JER  TI

SI  NJIHOVO  SVJETLO.

MIR  I  DOBRO,  IVAN.''

SVET  I  PRESVET  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE!

BLAGOSLOVI  POSEBNO,  SVAKODNEVNO,

SVE  SVOJE  SVEĆENIKE,  POGOTOVO  ONE

KOJI  SE  TEŠKO  BORE  SA

SVAKODNEVNIM  KUŠNJAMA  ZLOGA!

TI  SI  IH  ODABRAO,  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE,  POŠALJI  IM  SVETOG

ARKANĐELA  MIHAELA  DA  IH  BRANI

PROTIV  ZLOGA  I  NJEGOVIH  ZLIH

DUHOVA!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TI  BOŽE  OČE,

STVORITELJU,  I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  BRANITELJU  I

TJEŠITELJU.

BRANI  I  TJEŠI  SVOJE  SVEĆENIKE!

I  ČAST  I  SLAVA   TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  TEBI  CIJELI

DUHOVNI  SVIJETE,  KOJI  VRŠIŠ  I  POŠTUJEŠ  BOŽJU  VOLJU.