Srijeda, 22.05.2013.g.

Iz knjige dragog fra Zvjezdana Linića  DOBRA  STRANA  ŽIVOTA,  dopali

su mi se neki odlomci, članci, koji nam opisuju ono što se i svima nama

događa u svakodnevnom životu.

Jedan od njih je i odlomak pod nazivom  ZMIJA  ME  ZAVELA.  Prepisao

sam ga u cijelosti, svatko si u njemu može naći i nešto za sebe, kao što

sam i ja.

''U  KNJIZI  POSTANKA  U  BIBLIJI  ČISTAMO  O  GRIJEHU

PRVIH  LJUDI.

TO  JE  SLIKA  KOJA  ZAPRAVO  GOVORI  O  MISTERIJU  ZLA  I

GRIJEHA  U  SVIM  LJUDSKIM  SITUACIJAMA.  MOGLI  BISMO

MNOGO  TOGA  IZVUĆI  IZ  TOG  RAZMIŠLJANJA.  ZADRŽAT

ĆU  SE  NA  JEDNOM  DETALJU.

RIJEČ  JE  O  TIPIČNOM  NEPOSLUHU  PRVIH  LJUDI  KOJI  SU

PREKRŠILI  BOŽJU  ZAPOVIJED.  JELI  SU  SA  ZABRANJENOG

DRVETA  SPOZNAJE  DOBRA  I  ZLA.  POSEGNULI  SU  ZA

PLODOVIMA  TOG  DRVETA,  A  TO  IM  JE  BILO  IZRIČITO

ZABRANJENO.

KADA  JE  BOG  PROŠETAO  VRTOM,  ADAM  I  EVA  SU  SE

SAKRILI.

NOSILI  SU  U  SEBI  SPOZNAJU  DA  SU  GOLI,  NEZAŠTIĆENI,

I  DA  SE  MORAJU  SKRIVATI  PRED  BOGOM.  TO  KONAČNO  I

PRIZNAJU  KAD  IH  JE  BOG  NAŠAO.  BOG  JE  TADA  ZNAO

DA  SU  IPAK  JELI  SA  ZABRANJENOG  DRVETA.

ADAM  JE  IZNIO  SVOJU  VERZIJU  I  REKAO  DA  MU  JE  ŽENA

PODVALILA,  A  EVA  JE  KRIVNJU  SVALILA   NA  ZMIJU  KOJA

JU  JE  ZAVELA.

I  ADAM  I  EVA  ŽELE  SE  OPRATI  KRIVNJOM  DRUGOGA.

ZA  MUKU  KOJU  SADA  TRPE,  ZA  SITUACIJU  KOJA  JE

NEUGODNA,  KRIV  JE  NETKO  DRUGI.

SLIČNE  SITUACIJE  ČESTO  SE  DOGAĐAJU  U  LJUDSKOM

ŽIVOTU.

TA  ISKONSKA  POTREBA  OPRAVDANJA  I  PREBACIVANJA

KRIVNJE  NA  DRUGOGA  PRISUTNA  JE  U  ČOVJEKU  OD

TRENUTKA  KAD  POČINJE  KORISTITI  RAZUM.

KRIVAC  UVIJEK  MORA  BITI  NETKO  DRUGI,  NIKAKO  JA.

ZA  PRLJAVU  ODJEĆU  DJETETA  VEĆ  U  NAJRANIJOJ  DOBI,

KRIVO  JE  DIJETE  SUSJEDA,

ZA  LOŠU  OCJENU  U  ŠKOLI  KRIV  JE  UČITELJ  KOJI  JE

NEMOGUĆ  I  KOJI  PRESTROGO  ISPITUJE  I  OCJENJUJE;

ZA  DIM  PRVE  CIGARETE  KRIVI  SU  VRŠNJACI  JER  SVI

TAKO  ČINE,

ZA  PRVI  ''BRODOLOM''  U  VEZI  MLADIĆA  I  DJEVOJKE

UVIJEK  JE  KRIV  ONAJ  DRUGI,

ZA  KAZNU  ZBOG  PREKRŠAJA  U  VOŽNJI  KRIVA  JE

POLICIJA  KOJA  NE  VIDI  DOBRO,

ZA  NARUŠENO  ZDRAVLJE,

ZA  NEKE  NEZGODE  U  POSLOVIMA,  ZA  OTKAZ  NA  RADNOM

MJESTU,

ZA  SVAĐE  U  KUĆI,  ZA  PRELJUB  MUŽA,

ZA  TOLIKO  TOGA…,

UVIJEK  JE  KRIV  NETKO  DRUGI.

U  SVIM  VREMENIMA,  A  POSEBNO  I  U  OVO  NAŠE  VRIJEME,

ČOVJEK  SVALJUJE  KRIVNJU  NA  DRUGE  NE  PRIZNAVAJUĆI

TIME  SVOJU  OGRANIČENOST  I  SVOJE  GLUPOSTI,  SVOJE

SLABOSTI  I  SVOJU  ZLOĆU.

KRIVAC  JE  NETKO  DRUGI,  KRIVAC  JE  ZMIJA  KOJA  JE

ZAVELA  EVU.

U  NOVIJE  VRIJEME  TAKVIM  ODGOVORIMA  NA  OSOBIT

NAČIN  POGODUJU  BROJNI  SAMOZVANI  SVEZNADARI  KOJI

ASTROLOGIJOM  ILI  VRAČANJEM  LJUDE  NAVODE  NA  KRIVI

TRAG  POKUŠAVAJUĆI  IH  UVJERITI  DA   IH  JE  NETKO

UREKAO,  DA  IM  NETKO  NEŠTO  ''MUTI''  IZA  LEĐA  KAO  BI

IM   NAUDIO.

ONI  IMA  DAJU  ALIBI  KOJI  ĆE  IH  ODVRATITI  OD

TRAŽENJA  RJEŠENJA  ZA  ISPRAVLJANJE  VLASTITOG

ŽIVOTA,  OD  POZIVA  ZA  OBRAĆENJE,  OD  NASTOJANJA  OKO

ODGOVORNOG  PONAŠANJA.

AKO  JE  DRUGI  KRIV,  ONDA  SAM  JA  SASVIM  ISPRAVAN  I

NE  MORAM  RADITI  NA  SEBI  NITI  ŠTO  MIJENJATI.

A  UPRAVO  JE  U  TOME  I  ĐAVOLSKA  ZAMKA  KOJOM  SE

ČOVJEK  ULJULJAVA  U  VLASTITU  SIGURNOST  A  SVE  OKO

SEBE  SUMNJIČI  DA  NISU  KAKO  TREBA.''

Eto, upravo tako. To me posebno dirnulo iz ovog članka. Često to vidim

oko sebe, ponekad i u sebi.

DA  JE  NETKO  DRUGI  KRIV  ZA  ONO

ŠTO  SE  DOGAĐA  U  NAŠEM  ŽIVOTU.

I ono što je razlog tome,  ŠTO  SAM  JA  PRVO  SHVATIO  DA  MORAM

UČINITI  KADA  ME  GOSPODIN  PRIJE  ČETIRI  GODINE  POVEO

PUTEM  OBRAĆENJA,

DA  SVE  POLAZI  OD  MENE,  DA  SVE

POLAZI  OD  NAS.

SVAKO  RJEŠAVANJE  OSOBNIH

PROBLEMA  U  ŽIVOTU  SVAKOG  OD  NAS

MORA  POČETI  U  MIJENJANJU  NAS

OSOBNO.

A to mijenjanje mora početi još jednom jako, jako važnom odlukom,

KOJU  SAM  I  JA  PRVU  DONIO  U  MOJEM  OBRAĆENJU.

UPOZNATI  I  PRIHVATITI  SAMOGA  SEBE.

POSTAVITI  SAMOME  SEBE  PITANJA  I  DATI  SI  ODGOVORE,

ISKRENE  I  OTVORENE:

U čemu sam dobar, gdje mislim da su moje dobre strane?

U  čemu sam loš, koje su moje loše osobine?

Za koje ljude mislim da sam ih povrijedio?

Da li imam hrabrosti zamoliti ih da mi oproste?

Za koje ljude smatram da su mene povrijedili?

Da li imam hrabrosti oprostiti im, iskreno i od srca?

Da li znam iskreno voljeti, od srca, i izraziti tu svoju ljubav riječima i

djelima prema svima oko sebe; supruzi, djeci, roditeljima, braći,

sestrama, susjedima, prijateljima  …?

Da li imam neispovjeđenih grijeha u sebi, koje izbjegavam ispovjediti?

Da li smatram da dnevno griješim malo ili puno?

Da li znam što je oholost, licemjerje, taština, lijenost, ogovaranje i sl. i da

li mislim da i ja u tome puno griješim?

Da li lažem, kradem, ogovaram  …?

…

A  NA  POČETKU  I  NA  KRAJU  DOLAZI  I

NAJVAŽNIJE  PITANJE;   DA  LI  I  KOLIKO

VJERUJEM  U  TROJEDINOGA  BOGA,

SVECE,  ANĐELE,  DUŠE  U  ČISTILIŠTU,

SOTONU,   PAKAO  …?

DA  LI  VJERUJEM  DA  ME  GOSPODIN

BOG  OSMISLIO  I  STVORIO  TAKVOG

KAKAV  JESAM  I  UPRAVLJA  MOJIM

ŽIVOTOM  U  SKLADU  S  MOJIM

PREDANJEM  NJEMU?

DA  LI  VJERUJEM  U  KRALJEVSTVO

NEBESKO  I  VJEČNI  ŽIVOT  IZA

ZAVRŠETKA  OVOZEMALJSKOG  ŽIVOTA?

OVA  PITANJA  I  ODGOVORI  NA  NJIH,  I  NA  OSTALA  KOJA  IDU

UZ  NJIH,  PREDSTAVLJAJU  ZAPRAVO  NAS  SAME,  TKO  SMO  I

ŠTO  SMO  PO  NAŠEM  MIŠLJENJU.

I  AKO  ĆEMO  SI  ISKRENO  ODGOVARATI,

TRAŽITI  ODGOVORE,  BORITI  SE  PROTIV

ONOGA  GDJE  ĆEMO  ZAKLJUČITI  DA

NIJE  DOBRO,  DA  NISMO  DOBRI,  ČINITI

ISKRENO  I  OTVORENO  ONO  ŠTO

MOŽEMO,  TAKVI  KAKVI  JESMO,  TADA

NAM  NIKAD  I  NIGDJE  NEĆE  BITI

NETKO  DRUGI  KRIV  ZA  ONO  ŠTO  SE

DOGAĐA  U  NAŠIM  ŽIVOTIMA.

JER  LJUDI,  KOJI  SU  GOSPODINU

PREDALI  SVOJE  ŽIVOTE  NA

UPRAVLJANJE  RADI  TOGA  JER  MU

BESKRAJNO  VJERUJU,  NIKAD  NEĆE  U

SVEMU  TOME  ŠTO  IM  SE  DOGAĐA  U

ŽIVOTU  TRAŽITI  TUĐU  KRIVICU  NEGO

ĆE  SVE  TO  SMATRATI  BOŽJOM  VOLJOM

ZA  NJIH  I  NJIHOV  ŽIVOT.

I  SAMO  ĆE  SE  STALNO  PITATI:

''O  BOŽE,  ŠTO  JOŠ  MOGU  DANAS

UČINITI!?''

Tako  se  ja  trudim  živjeti.

Tako  ja  vjerujem.

''Padam''  i  ''dižem  se'',  ali  uvijek  s  mirom  i  radošću  jer  osjećam

da  živim  onaj  život  kojeg  je  Gospodin  davno  osmislio  i  predvidio

za  mene.

PA  KAKO  DA  MI  ONDA  DRUGI  BUDU  KRIVI  ZA  NEŠTO  ŠTO  MI

SE  DOGODILO,  ŠTO  MI  SE  DOGAĐA  ILI  ĆE  MI  SE  DOGODITI!?

TAKO  JEDNOSTAVNO,  A  OPET  …  ZBOG  NAŠIH  LJUDSKIH

SLABOSTI,  TOLIKO  KOMPLICIRANO.

NO,   NE  TREBA  O  TOME  BAŠ  PUNO  FILOZOFIRATI.  SAMO  SE

PITATI  U  SVAKOM  TRENUTKU  ŠTO  MOGU  UČINITI  I  PO

DONESENOJ  ODLUCI  POSTUPITI.

AKO  JE  PO  BOŽJEM,  OSJETITI  ĆEMO  MIR  U  SEBI,  ONAJ  PRAVI,

PUNI  MIR.

AKO  NIJE,  OSJETIT  ĆEMO  NEKI  NEMIR,  NEZADOVOLJSTVO,  I

TADA  ZNAMO   DA  NEŠTO  JOŠ  MORAMO  UČINITI  ILI

PROMIJENITI  ODLUKU.

I  TAKO  IZ  TRENUTKA  U  TRENUTAK  NAŠIH  ŽIVOTA.

DO  SUSRETA  S  GOSPODINOM.

BAŠ  MU  SE  VESELIM  …  MALO  ME  ZAKOPKALO  UNTRA  U  SRCU

NA  OVE  MISLI,  PROŠLI  ME  TRNCI  …

SUSRET  S  BOGOM,  MOJIM

GOSPODINOM  …  O  BOŽE,  KAKO

NESTVARNO!

A  IPAK,  JEDNOG  DANA  ĆE  SE  I  TO  DOGODITI,  VJEROVALI  MI

ILI  NE  …

SVET  I  PRESVET  TROJEDINI   BOŽE,  BOŽE  OČE,  BOŽE  SINE,

GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  I  BOŽE  DUŠE  SVETI.

NEKA  SE  PROSLAVLJAJU  VAŠA  IMENA  U

VIJEKE  VJEKOVA.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.