Subota, 18.05.2013.g.

U knjizi   DOBRA  STRANA  ŽIVOTA  od dragog fra Zvjezdana Linića,

koju sam dobio na poklon za rođendan, pročitao sam jedan prekrasni dio,

kao posebni članak, pod naslovom  ''ŠTO  JE  NAJVAŽNIJE''.

Baš mi se dopao, u njemu sam se i ja pronašao, potvrdio neke moje

stavove i razmišljanja, pa ga želim podijeliti sa svima koji će u njemu

možda pronaći nešto i za sebe.

''NAJVAŽNIJE  JE  ZDRAVLJE,  SVE  DRUGO  ĆEMO  VEĆ

NEKAKO!'',  RIJEČI  SU  KOJE  ČESTO  MOŽEMO  ČUTI.

IPAK,  IMAM  OSJEĆAJ  DA  ČOVJEK  TO  GOVORI  SAMO  U

TRENUCIMA  KAD  IMA  RAZLOGA  BITI  POSEBNO  ZAHVALAN

ZA  ZDRAVLJE.

U  NEKIM  TRENUCIMA  LJUDIMA  JE  NAJVAŽNIJI  NOVAC,  PA

ONDA  KARIJERA,  PA  USPJEH  I  ZAVRŠETAK  STUDIJA  …

ŠTO  JE  ZAPRAVO  NAJVAŽNIJE?

NAJVAŽNIJE  BI  NAM  TREBALO   BITI  ONO  ŠTO  JE

POVEZANO  S  ISTINSKIM  SMISLOM  ŽIVOTA  I  POTPUNOM

SREĆOM.  U  TOM  POGLEDU  LJUDI  SE  ČESTO  VARAJU.

NEKE  POVRŠNE  I  PRIVREMENE  VRIJEDNOSTI  SMATRAJU

BITNIMA  U  SVOJEM  ŽIVOTU.  KAD  IH  POSTIGNU,  OSJETE

DA  IPAK  NIJE  SVE  U  TOME.

AKO  IH  NE  POSTIGNU,  OSJEĆAJU   RAZOČARANJE,  A

NEKAD  I  ŽALOST  KOJA  IH  VUČE  SVE  DO   RUBA  BESMISLA.

ISUSU  JE  NAJVAŽNIJE  BILO  IZVRŠITI

VOLJU  OČEVU.

BIO  JE  PUN  POVJERENJA  U  OCA  I  VJEROVAO  JE  DA  JE

ZA  NJEGA  NAJBOLJE  ONO  ŠTO  OTAC  HOĆE.  TO  JE

VJEROVAO  IZNAD  SVIH  LJUDSKIH,  NAGONSKIH  TEŽNJI.

U  ČASU  AGONIJE  U  MASLINSKOM  VRTU  MOLIO  JE  DA  GA

MIMOIĐE  KALEŽ  MUKE  I  SMRTI,  ALI  JE  HRABRO  DODAO

DA  IPAK  VIŠE  OD  SVEGA  ŽELI  OSTVARITI  VOLJU  OČEVU.

NAMA  JE  DAROVAO  MOLITVU  U  KOJOJ  PONAVLJAVAMO

ISTU  ŽELJU  I  ODLUKU:

''OČE  NAŠ  …  BUDI  VOLJA  TVOJA!''

MNOGE  SE  NAŠE   ŽELJE  NE  ISPUNE;  MNOGE  NAKANE

PROPADNU;  MNOGI  POTHVATI  ZAVRŠE  NA  POLA  PUTA.

ZBOG  TOGA  SMO  ČESTO  NESRETNI.  KAD  BISMO  ČITAVIM

BIĆEM  ŽELJELI  U  SVOJEM  ŽIVOTU  I  SA  SVOJIM  ŽIVOTIMA

OSTVARITI  VOLJU  BOŽJU,  NIKAD  NE  BISMO  PROMAŠILI

SVOJ  ŽIVOTNI  CILJ.

AKO  SU  BROJNI  UVJETI  U  SKLADU  S  NAŠIM  PLANOVIMA,

SVOJE  CILJEVE  PONEKAD  I  OSTVARIMO.  MEĐUTIM,  NIJE

UVIJEK  TAKO.

NO,  BEZ  OBZIRA  NA  SVE  UVJETE  ŽIVOTA  I  NA  SVE

OKOLNOSTI,  BOŽJU   VOLJU  MOŽEMO,  AKO  HOĆEMO,  UVIJEK

I  NA  SVAKOM  MJESTU  OSTVARITI.

TAJ  CILJ  POSTAT  ĆE  NAM  U  ISTO  VRIJEME  IZVOR  MIRA  I

PREDANJA.''

Da, u svemu tome sam i ja ovih zadnjih tjedana u mojem životu.

Došao sam do visoke razine svoje odluke da je moj životni cilj, smisao

mojeg života, PREPOZNATI  I  IZVRŠITI  BOŽJU  VOLJU  ZA  MOJ

ŽIVOT.

ONO  ŠTO  JE  BOG  OTAC  OSMISLIO  I  PREDVIDIO,  JEDNOM

DAVNO  KADA  ME  PREDVIDIO  ZA  STVARANJE,  TAKVIM

KAKAV  SAM  SADA.

I  USPIJEVAM  U  TOME…  NE  BAŠ  STALNO  I  SVUGDJE,  ALI

SVE  VIŠE  I  VIŠE.

TO  JE  SVE  SADRŽAJ  MOJE  ODLUKE  DA  GOSPODINU

PREPUSTIM  SVOJ  ŽIVOT  NA  UPRAVLJANJE.

I opet, kada sam ovo gore još jedanput pročitao,  NE  MOGU

VJEROVATI  DA  SAM  TO  ISTI  ONAJ  JA  OD  PRIJE  NEKOLIKO

GODINA.

DA  MI  JE  TO  NETKO  ONDA  REKAO  NA  OVAKAV  NAČIN,  I  DA

STVARNO  TAKO  I  ŽIVI,  JA  BIH  GA  POGLEDAO  SA  OPREZOM.

NE  ZNAM  KAKO  BIH  TOČNO  REAGIRAO,  ALI  BIH  VJEROJATNO

MALO  I  ŽALIO  TOG  ČOVJEKA  JER  BIH  MISLIO  DA  NE  ŽIVI  U

OVOM  NAŠEM  REALNOM  SVIJETU.

Sada,  sada  sam  sretan  što  mi  je

Gospodin udijelio obraćenje,  VRATIO  ME

MEĐU  STVARNO  ''ŽIVE''  KOJI  RADOSNO

PROŽIVLJVAJU  SVAKI  DAN,  ČINE  ŠTO

MOGU,  TAKVI  KAKVI  SU,  I  RADUJU  SE

IŠČEKIVANJU  SVEGA  ONOGA  ŠTO  IH

ČEKA  U  SLIJEDEĆIM  TRENUCIMA

ŽIVOTA.

JER  SVIME,  NA  NAJBOLJI  NAČIN,

UPRAVLJA  NETKO  SA  STRANE.

I, živeći tako svakodnevno,  s više ili manje padova, ponekad me ''uhvati''

osjećaj da bi mi bilo lakše kada bi sve to prolazio sam. Da činim ono što

ja mislim da je Božja volja za svoj život, ne opterećujući se što će drugi

na to reći.

Ali, Gospodin me nije takvog zamislio i stvorio.  DA  BUDEM  SAM.  Ne,

on me stvorio kao obiteljskog čovjeka, muža, oca, sina, brata, rođaka,

kuma, prijatelja, brata u vjeri, šefa, radnika, nezaposlenog  …

I  TU,  U  SVEMU,  TOME  ČESTO  PADNEM  …

POKUŠAVAM,  I  OSJEĆAM,  I  ZNAM  DA  TO  I  GOSPODIN  ŽELI,  DA

ONO  ŠTO  JA  PREPOZNAJEM  DA  JE  GOSPODINOVA  VOLJA  ZA

MOJ  ŽIVOT,  NEKAKO  USAGLASIM,  UKOMPONIRAM,  SA  SVIM

ONIM  ŠTO  DRUGI  DRAGI  LJUDI  OKO  MENE  MISLE  DA  BIH  JA

TREBAO  ČINITI,  ILI  NE  ČINITI,   ILI  KAKO  SE  PONAŠATI,  ŠTO

RADITI  ...

JER,  npr.,  KADA  DVOJE  LJUDI,  MUŽ  I  ŽENA,  ŽIVE  U   CRKVENOM

BRAKU,  ONDA  JE  NJIHOV  BRAK  NEŠTO  ŠTO  ODREĐUJE  BOŽJU

VOLJU  ZA  NJIH  POJEDINAČNO  A  VEZANO  JE  ZA  NJIH  ZAJEDNO.

ZA  MNOGE  STVARI.

GDJE  ĆE  ŽIVJETI,  KAKO  ĆE  ŽIVJETI,  DJECA  I  BRIGA  O  NJIMA,

OBITELJSKI  PRIHODI,  ODNOS  PREMA  DRUGIMA  KROZ  DRUŽENJE

S  NJIMA,  POMOGANJE,   TRAŽENJE  POMOĆI,  ŽIVOT  U  VJERI  ILI

BEZ  NJE  …  TOLIKO  TOGA  GDJE  ČOVJEK  NE  MOŽE  DONOSITI

SAMOSTALNE  ODLUKE  A  BEZ  DA  NE  ČUJE  I  DRUGU  STRANU,

BEZ  DA  NJEGOVE  ODLUKE   NE  UTJEČU  NA  ŽIVOT  BLISKIH  MU

LJUDI.

I  U  TIM  SITUACIJAMA  DOLAZE  DO  IZRAŽAJE  NAPASTI  ZLOGA

KROZ  OHOLOST,  SEBIČNOST,  LICEMJERJE,  EGOIZAM  KOJI  SVAKI

U  TAKVOJ  VEZI  MOŽE  ISPOLJITI  AKO  NIJE  SVJESTAN,  AKO  NE

PRIHVAĆA  ŠTO  ZNAČI  ŽIVOT  DVOJE  LJUDI  VJENČANI  PRED

GOSPODINOM  BOGOM.

I najljepše je u svemu tome, što i taj

odnos,  CRKVENI  BRAK  DVOJE  LJUDI,

GOSPODIN  BOG  TAKOĐER  VODI  I

UPRAVLJA  KAKO  JE  ZA  TO DVOJE  LJUDI

DAVNO  PREDVIDIO,  KAKO  JE  ZA  NJIH

NAJBOLJE.

NO,  TO  SAMO  ONDA,  AKO  MU  ONI,

SVAKI  POJEDINAČNO  ZA  SEBE,  I  ONDA

OBOJE  ZAJEDNO  ZA  SVOJU  ZAJEDNIČKU

VEZU,  BRAK,  PREDAJU  SVE  TO  NA

UPRAVLJANJE.

KAKO  TO  PREKRASNO  ZVUČI  I  KAKO

SU  PREKRASNI  OSJEĆAJI  KADA  VIDIŠ

DA  GOSPODIN   TO  ČINI  TEBI  I  S

LJUDIMA  S  KOJIMA  ZAJEDNIČKI  ŽIVIŠ

…

I shvatio sam da i u tim situacijama ne možemo, ne smijemo, biti netko

drugi, ponašati se kao netko drugi, pokušavati biti netko drugi  …  NE.

I  U  SVIM  TIM  SITUACIJAMA  ZAJEDNIČKOG  ŽIVOTA  SVATKO  OD

NAS  MORA  OSTATI  SVOJ,  ONAKAV  KAKVIM  GA  JE  GOSPODIN

BOG  DAVNO  OSMISLIO  I  STVORIO.

JER  GA  INAČE  NE  BI  TAKVOG  STVORIO.

SVATKO  OD  NAS,  KAO  ČLAN  OBITELJI,  RODBINE,

PRIJATELJSKOG  DRUŠTVA  TREBA  I  MORA  OSTATI  TAKAV  KAKAV

JE.  JER  BI  OSTALO  BILA  LAŽ.

A  LAŽ  NIKADA  I  NIGDJE  NIJE  DOBRA.

ZLI  JE  OTAC  LAŽI,  NEGOVORENJA  ISTINE,  PREŠUĆIVANJA

ISTINE,  ZAOBILAŽENJA  ISTINE  …

A  GOSPODIN  ISUS  JE  ISTINA.

ŽIVOT  U  NJEMU  JE  ISTINA.

ILI,  ŽIVJETI  PO  GOSPODINU  BOGU,  U  KATOLIČKOJ  VJERI,

ZNAČI  ŽIVJETI  U  ISTINI.

NIKAKO  DRUGAČIJE  NEGO  U  ISTINI  I  U  ONOME  ŠTO  ONA

PREDSTAVLJA.

Pa kako onda riješiti naše slabosti, slabosti drugih s kojima smo

povezani u svojem životu?!?

Jer sve te slabosti, nas i drugih, uništavaju naše međusobne

odnose, odnos s Gospodinom  …

Događaju se laži, prevare, zataje, srdžbe, mržnja  i  svi drugi

plodovi takvog života po zlome.

ŠTO  ČINITI!?  ILI  NE  ČINITI!?

Ono što mogu posvjedočiti svojim životom u vjeri u ove 4,5 godine od

mojeg obraćenja, i životom moje obitelji, rodbine,  prijatelja  je nekoliko

stvari.

PRVO  SAM  SHVATIO  DA  STVARNO

POSTOJI  BOG,  DA  ME  VOLI  TAKVOG

KAKAV   SAM,  I  DA  JE  ON  SVE  OVO

DAVNO  OSMISLIO.  MENE,  MOJ  ŽIVOT  I

SVE  ONO  S  ČIME  SE  SUSREĆEM

SVAKODNEVNO.

ONDA  SAM  SHVATIO  DA  SE   JA  MORAM

PROMIJENITI  U  SVIM  ONIM

SITUACIJAMA,  ODLUKAMA,

RAZMIŠLJANJIMA  KOJE  SE  PROTIVE

BOŽJIM  ZAPOVIJEDIMA.  NE  DRUGI,  JA.

LAGANJE,  OGOVARANJE,  KRAĐE  NA   RAZNE  NAČINE,  PA  I

NEPLAĆANJE  PARKINGA,  LIJENOST,  LICEMJERJE,  OHOLOST,

ZAVIST,  EGOIZAM,  ITD…  MORAM  JEDNOSTAVNO  IZBACITI  IZ

SVOJEG  ŽIVOTA,  SVOJEG  PONAŠANJA  PREMA  DRUGIMA.

I u svemu tome sam se ''dizao  i  padao''.  Imao više ili manje uspjeha.

ALI,  POČEO  SAM  SE  MIJENJATI  U  SVOJOJ  BITI,  U  DUBINI

SVOJEG  BIĆA.  NADOGRAĐIVATI  ONO  ŠTO  JE  BILO  DOBRO,

IZBACIVATI,  UZ  TEŠKU  BORBU,  ONO  ŠTO  JE  BILO  LOŠE.  BORITI

SE  SA  SVOJIM  LOŠIM  STRANAMA  UZ  MISU,  MOLITVU,  BIBLIJU,

DJELA  MILOSRĐA  …

I posebno me Gospodin nagradio za sve to

jednom spoznajom od prije nekoliko

mjeseci  DA  ME  ON  UPRAVO  ZATO  VOLI

JER  SE  BORIM  ČESTO  I  ŽESTOKO

PROTIV  SVOJIH  GRIJEHA.

NE  ZATO  JER  SAM  SVET  I  IDEM  ČESTO

NA  MISE,  ISPOVIJEDI,  PRIČESTI,  PUNO

SE  MOLIM  ITD…

NE,  NEGO  ZATO  JER  PRIZNAJEM  I

BORIM  SE  PROTIV  SVOJIH  GRIJEHA.  I

NE  ŽELIM  IH  NI  NESVJESNO  ČINITI,  A

KAMOLI  SVJESNO.

TU  JE  DOŠLA  JOŠ  JEDNA  VELIKA  I  PREKRASNA  STVAR.

KAKO  SAM  MIJENJAO  SEBE,  TAKO  SAM

POČEO  PRIHVAĆATI  I  DRUGE  LJUDE

OKO  SEBE,  TAKVIMA  KAKVI  JESU.

SVOJU  SUPRUGU,  SVOJU  DJECU,

SVOJEG  ŽUPNIKA,  SVOJE  PRIJATELJE,

RODBINU  …  SA  SVIM  NJIHOVIM

MANAMA  I  DOBRIM  STRANAMA.

POGOTOVO  U  NJIHOVIM  MANAMA.

O,  I  TU  SE  VODE  ŽESTOKE  BORBE  SA  ZLIM  I  NJEGOVIMA!

PADAM   I  DIŽEM  SE  …

NO,  NAJVAŽNIJE  JE  DA RASTEM.  I  MANJE  PADAM  …

I  SVE  ME  TO  DOVELO  DO  TOGA  DA  SAM  VRLO  LAKO

PRIHVATIO  SVOJU  NEZAPOSLENOST,  PRODAJU  KUĆE,  ŽALJENJE

DRUGIH  …

A  U  SUŠTINI,   I  NISAM  NI  TREBAO  TO  PRIHVAĆATI,  SVE  MI  JE

TO TREBALO  BITI  NORMALNO,  JER  TO  JE  MOJ  ŽIVOT,  ONAJ

KOJEG  MI  JE  GOSPODIN  OSMISLIO  I  DAO,  MOJE  JE  SAMO  DA

ČINIM  ŠTO  MOGU,  TAKAV  KAKAV  SAM.

A  SVE  TO  ZNA  MOJ  GOSPODIN  JER  ME  ON  TAKVOG  STVORIO

I  SVE  TO  PREDVIDIO.

A  ZAŠTO?

PA  DA  SE  ODLUČIM  ZA  NJEGA,  DA  SE

UČVRSTIM  U  VJERI  U  NJEGA,  U  VJEČNI

ŽIVOT  U  NJEGOVOM  KRALJEVSTVU,  DA

SVOJIM  ŽIVLJENJEM  SVEGA  ONOGA  ŠTO

MI  JE  ON  PREDVIDIO,  I  DOBROG  I

LOŠEG,  ZASLUŽIM  JEDNOG  DANA  I

GORE  K  NJEMU  DOĆI.  I  OSTATI.

I kad dvoje ljudi u crkvenom braku ovako razmišljaju, ovako, žive,

vjeruju, čine što mogu takvim kakvim ih je Gospodin Bog stvorio, svatko

za sebe, tada i njihov zajednički život predstavlja  BOŽJU  VOLJU   ZA

NJIH.

A  ONI  SVOJIM  POJEDINAČNIM  ODLUKAMA,  A  ONDA  I

ZAJEDNIČKOM  ODLUKOM  PRILIKOM  SKLAPANJA  CRKVENOG

BRAKA,  PREDAJU  GOSPODINU  SVOJE  POJEDINAČNE  ŽIVOTE,  I

SVOJ  ZAJEDNIČKI  ŽIVOT,  NA  UPRAVLJANJE.

ALI,  TO  MORAJU  SVJESNO  UČINITI.  SVAKO  ZA  SEBE  I  ONDA

ZAJEDNO.

TADA  SVE  IMA  SMISAO.  I  NAŠI  POJEDINAČNI  ŽIVOTI  I  NAŠI

ZAJEDNIČKI  ŽIVOTI  S  DRUGIM  LJUDIMA.

I  NIJE  TO  BAŠ  LAKO,  PUNO  JE  KUŠNJI  …

NO,  PREOSTAJE  I  DALJE  STALNA

BORBA  S  KUŠNJAMA  KOJE  NAM

GOSPODIN  ŠALJE  KAKO  BI  RASLI  I

UČVRŠĆIVALI  SE  U  SVOJOJ  VJERI  I

DUHOVNOSTI,  ''PADANJA  I  DIZANJA''.

ALI,  SADA  TO  SVE  IMA  SMISAO.  I

SADA  I  ZA  VJEČNOST.

Kako to lijepo zvuči…  SADA  I  ZA

VJEČNOST.

BLAGOSLOVLJEN,  SVET  I  PRESVET,  TI

GOSPODINE  BOŽE,  OČE, STVORITELJU,  U

VIJEKE  VJEKOVA.

I  TI  GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE

BOŽJI,  SPASITELJU  I OTKUPITELJU  NAŠ.

I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  BRANITELJU  I

TJEŠITELJU.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I

CIJELOM DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.