Subota, 20.04.2013.g.

Već nekoliko dana nisam bio na misi. Stavio sam obiteljske obveze ispred

svega.

I nekako osjećam da sam i na taj način izvršio  BOŽJU  VOLJU  za

sadašnje trenutke svojeg života.

TO  JE  STALNO  ''PADANJE'',  I  STALNO  ''DIZANJE''.

BITI  DOBAR  VJERNIK,  KATOLIK  ….  I  BITI  DOBAR  MUŽ,  OTAC,

PRIJATELJ,  BRAT  …

PREPOZNATI  I  IZVRŠITI  BOŽJU  VOLJU  ZA  SVOJ  ŽIVOT  …

I sad ponovno osjećam da zapravo ti čim češći odlasci na misu,  NA

SASTANKE  SA  ŽIVIM  GOSPODINOM,  ne trebaju  NJEMU,  BOGU,

GOSPODINU…

Ne, oni itekako trebaju meni …  NJEMU  IDE  SLAVA  I  HVALA.

Ali, ja ovih nekoliko dana od nedjelje, od kada nisam bio na misi, i nisam

osjećao neku žestoku potrebu da odem na misu… Ujutro se nisam mogao

odvesti u drugi grad radi nekih obveza, a popodne sam opet, kada je

misa u našoj župnoj crkvi, imao obiteljskih i drugih obveza.  Sve  se

nekako  nakupilo.

I čak sam sam sebe počeo osuđivati zašto nisam ovih nekoliko dana

našao bar jedan dan vremena da odem nekud na misu,  NA  SUSRET

SA  ŽIVIM  GOSPODINOM.

NO,  JA  NISAM  OSJEĆAO  NEMIR,  NEZADOVOLJSTVO,  SRDITOST  …

OSJEĆAO  SAM,  I  OSJEĆAM  I  DALJE,  MIR,  RADOST,

ZADOVOLJSTVO  U  SEBI,  U  SVOM  SRCU  I  DUŠI.

I to me nekako učvršćuje u zaključku da sam ja i ovih dana vršio  BOŽJU

VOLJU  ZA  MOJ  ŽIVOT,  ZA  OVE  TRENUTKE  MOJEG  ŽIVOTA.

Nisam ono baš 100% siguran, ali sam nekako sve sigurniji da je ovih

nekoliko dana mojeg života i mojeg ponašanja u njemu  BILO  PO

BOŽJOJ  VOLJI.

DA  LI  ME  TO  GOSPODIN  KUŠAO?

Ne znam, ne mogu spoznati…

No, jučer popodne, kada sam, pod cijeli ovaj tjedan i sve što sam činio u

njemu,  ''PODVUKAO''  CRTU,  osjetio sam da sam učinio sve što sam

mogao.

I tada se u meni  POJAVILA  PONOVNO  ONA  STARA  ŽELJA  I

POTREBA  ZA  MISOM  I  ŽIVIM  GOSPODINOM.  Pa sam već jučer

odlučio da ću danas na večer na prvo mjesto staviti odlazak na misu.

MOJA  DUŠA  I  SRCE  TREBAJU  ''PUNJENJE''  …

ISPRAZNILI  SU  SE  …  NAPASTI  ĐAVLA,  SVIJETA  I  TIJELA,

SVAKODNEVNE  OBVEZE  I  ODGOVORNOSTI  ISPRAZNILE  SU  MOJU

DUŠU  I  SRCE.

Sad sam se sjetio one prispodobe  GOSPODINA  ISUSA  o zlome duhu

koji je napustio neku dušu, nekog čovjeka, i počeo je lutati  ''bezvodnim

mjestima'', pa se nije osjećao dobro i odlučio se vratiti natrag u tog

čovjeka, u tu dušu.

Kad tamo, sve ''počišćeno i uređeno''.  ALI  NIGDJE  NIKOGA.  TAJ

ČOVJEK  U  SVOJU  DUŠU  I  SRCE  NIJE  PUSTIO  GOSPODINA

ISUSA,  BOGA  OCA,  DUHA  SVETOGA  …

VJEROJATNO  JE  TAJ  ČOVJEK  BIO  U  NEKIM  ŽIVOTNIM

KUŠNJAMA,  GOSPODIN  MU  JE  ODLUČIO  POMOĆI,  DATI  PRILIKU

DA  GA  UPOZNA,  POMOGAO  MU  JE  RIJEŠITI  NEKE  PROBLEME.

NO,  TAJ  ČOVJEK,  MISLIO  JE  DA  SVE  TO  NJEGOVA  ZASLUGA,

ZADOVOLJAN  SA  SVIM  ONIM  ŠTO  JE  UČINIO,  ŠTO  JE  IMAO  OD

MATERIJALNIH  STVARI,  KAKO  SI  JE  ON  SAM  POSLOŽIO  ŽIVOT.

ZLI  DUH  GA  JE  PUSTIO  I  NAPUSTIO  PA  JE  TO  I  MOGAO.

A  GOSPODIN  MU  JE  DAO  PRILIKU  DA  NA  TO  MJESTO  POZOVE

I  PUSTI  NJEGA.

NO,  TAJ  ČOVJEK  TO  NIJE  UČINIO.  BIO  JE  U  SVOJOJ  OHOLOSTI

I  SAMODOPADNOSTI  DOVOLJAN  SAM  SEBI,  SIGURAN  DA  ON

SAM  SA  SVIM  U  SVOJEM  ŽIVOTU  MOŽE  UPRAVLJATI.

SVOJIM  POSLOM,  OBITELJI,  SREĆOM,  ZDRAVLJEM  …

U  SVEMU  JE  VIDIO  SAMO  SVOJE  ZASLUGE  ZAŠTO  MU  JE  TAKO

DOBRO  U  ŽIVOTU  …

O,  KAKO  MI  JE  POZNATI  TAJ  ČOVJEK!

I normalno, jer mu je u tog čovjeka bilo dobro, ali je iz nekog razloga

morao otići,  GOSPODIN  JE  HTIO  DATI  PRILIKU  DUŠI  I  SRCU

TOG  ČOVJEKA  DA  GA  POZOVU  DA  UĐE  U  NJIH,  U  ŽIVOT  TOG

ČOVJEKA,  kada je zli duh vidio da tamo, u tom srcu i duši, od kuda je

morao otići nema nikoga, da je sve sređeno ali prazno,  ODLUČIO  SE

VRATITI.  ALI  NE  SAM,  NEGO  JE  JOŠ  POZVAO  I  DRUGE  ZLE

DUHOVE  DA  DOĐU  S  NJIM.

I  KAŽE  PRISPODOBA  DA  JE  ONDA  TOM  ČOVJEKU  BILO  GORE

NEGO  PRIJE.

A  JA  ZNAM  DA  SVE  ŠTO  SAM  SADA,

ŠTO  JESAM  I  ŠTO  IMAM  OD  OBITELJI,

PRIJATELJA,  MATERIJALNIH  STVARI,

OSOBNIH  SPOSOBNOSTI  I  DAROVA,

MOGU  ZAHVALITI  SAMO  TROJEDINOM

BOGU,  OCU,  SINU  I  DUHU  SVETOMU.

SAMO  BOGU.

A  DA  SAM  RADOSTAN,  MIRAN,  ZADOVLJAN,  SRETAN  ….  JESAM.

U  PUNINI  SVOGA  BIĆA.

A  DA  IMAM  PROBLEMA,  IMAM  …  PUNO.

KAKO  TO  ONDA  MOŽE  IĆI  ZAJEDNO,   DANAS,  U  OVOM

MATERIJALISTIČKOM,  SAMODOPADNOM,  OHOLOM,  LICEMJERNOM

SVIJETU!?

MOŽE,  VRLO,  VRLO  LAKO  I  JEDNOSTAVNO.

MISA,  ISPOVIJED,  PRIČEST,  MOLITVA,

ČINJENJE  DOBRIH  DJELA  I  MILOSRĐA

…

I  ZAHVALJIVANJE  ZA  SVE  PREDRAGOM,

PRESVETOM,  TROJEDINOM  BOGU  …

SAMO  ON,  SVE  JE  ON,  SVE  JE  PO

NJEMU  …

NIŠTA  JA,  NIŠTA  PO  MENI  …  JA  SAM  SAMO  IZVRŠITELJ  BOŽJE

VOLJE.

ZA  SVOJ  ŽIVOT  I  ZA  ŽIVOTE  ONIH  KOJE  MI  GOSPODIN

POŠALJE  NA  MOJ  ŽIVOTNI  PUT.

I  SVE  JE  PO  GOSPODINU.  ON  MI  DAJE  U   SVIM  TRENUCIMA

ŽIVOTA  MIR,  RADOST,  ZADOVOLJSTVO  …

ON  JE  OD  MENE  OTJERAO  ZLE  DUHOVE,  NATJERAO  IH  JE  OD

MENE  DA  LUTAJU  ''BEZVODNIM  MJESTIMA''  …

ŽELJELI  BI  SE  ONI  VRATITI  …  O,  ITEKAKO  …  ČESTO  IH

''ČUJEM''  KAKO  KUCAJU  NA  MOJA  VRATA,  NA  PROZORE  MOJE

DUŠE,  MOJEG  SRCA,  MOJEG  UMA  …

JER  IH  PRIVLAČI  KAKO  JE  POČIŠĆENO  I  SREĐENO  U  MENI,

MOJEM  SRCU,  MOJOJ  DUŠI,  MOJEM  UMU  …

ALI,  TAMO  NIJE  PRAZNO,   NIKAKO  NIJE  PRAZNO  …

SVE  JE  TAMO  POTPUNO  ISPUNJENO.

GOSPODIN  JE  TAMO.  I  MIR,  I  RADOST,

I  ZADOVOLJSTVO  …

I  MORAM  IH  ''HRANITI''  …

Zato sam jučer osjetio da  MORAM  IĆI  PO  HRANU  ZA  SVOJU  DUŠU

I  SRCE.  ZA  SVOJ  MIR,  RADOST,  ZADOVOLJSTVO  …

I danas, od ranog jutra, kada i ovo pišem, prvo mi je u mislima da

moram danas otići na misu. Možda, ako će biti prilike, i na ispovijed  …

BAŠ  SAM  SRETAN,  MIRAN,  ZADOVOLJAN  KADA  NA  SVE  TO

POMISLIM.  NA  CIJELI  PROŠLI  TJEDAN  I  NA  DANAŠNJI  SUSRET

S  GOSPODINOM.

UČINIO  SAM  SVE  ŠTO  SAM  MOGAO.  JOŠ  SE  UVIJEK  NIŠTA

POSEBNO  NIJE  RIJEŠILO.

A  OPET  …  IMAM  OSJEĆAJ  DA  SE  PUNO  TOGA  RIJEŠILO.

I  VIŠE  NE  RAZMIŠLJAM  O  TOME  ŠTO

JE  BILO  PROŠLI  TJEDAN,  KAKO  GOD  SE

DOBRO  OSJEĆAO  RADI  NJEGA.

JER,  SVE  JE  TO  BILO  PO  GOSPODINU,

PO  NJEGOVOJ  VOLJI   …  JA  SAM  SAMO

BIO  IZVRŠITELJ.

I  ZATO  DANAS  RADOSNO  IDEM  NA  SASTANAK  SA

GOSPODINOM  DA  VIDIM,  DA  ČUJEM,  DA  OSLUŠNEM  ŠTO  MI

DALJE  IMA  ZA  REĆI,  DATI  ZA  SPOZNATI   …

ILI  SAMO  DA  MI  ISPUNI  DUŠU  I  SRCE,  NATJERA  SUZU  U  OKO

…

TO  JE  JEDINO  ŠTO  TREBAM  …

BESKRAJNA  TI   HVALA,  PREDRAGI  MOJ

GOSPODINE  ISUSE,  ŠTO  SI  MOJEM

ŽIVOTU,  ŠTO  MI  DAJEŠ  DA  TE  ''VIDIM''

I  PREPOZNAJEM  U  SVEMU  ŠTO  MI  SE

DOGAĐA,  U  MENI  I  OKO  MENE.

O,  PREDRAGI  MOJ  GOSPODINE  ISUSE,

JA  VJERUJEM,  JA  ČVRSTO  VJERUJEM!!!

DA  TI  VODIŠ  MOJ  ŽIVOT  I  ŽIVOTE

LJUDI  OKO  MENE  ONAKO  KAKO  TI

ZNAŠ  DA  JE  NAJBOLJE  ZA  NAS!

JA  VJERUJEM!

KAKO  SAM  RADOSTAN  …

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODIN  U  VIJEKE,  I  TI  BOŽE  OČE,  I  TI

BOŽE  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PREDRAGA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.