Utorak, 02.04.2013.g.

U nedjelju,  na  prvi dan  samog Uskrsa bio sam na jutarnjoj misi.

Predvodio ju je naš dragi župnik i stari don Frane.

A dragog župnika već dugo nisam čuo da bi održao takvu lijepu

propovijed. I inače ima dar propovijedanja, ali ova nedjeljna je mene baš

dirnula.

Između ostalog, govorio je o tome da nam  ''KRADU  ISUSA''.  Kao što su

nekad Židovi odlučili svima govoriti, potplativši čuvare koji su se

razbježali sa  Isusovog groba kada je On pred njima uskrsnuo, da su došli

Isusovi učenici i ukrali Isusovo tijelo, tako nam i danas mnogi  KRADU

ISUSA.

Naveo je naš dragi župnik više primjera ali je mene dirnuo, ostao u

sjećanju, jedan gdje je pričao da nam  KRADU  ISUSA  ONI  KOJI  SU

STALNO  U  STANJU  NEZADOVOLJSTVA,  STALNO  PRIGOVARAJU

SVEMU.

Pa je ispričao jedan primjer kako je bio na kavi kod jednog čovjeka u

penziji, dobro situiranog, djeca oženjena, unuci, živi  zajedno   s  jednim

od njih, u istoj kući ali odvojeno, znači, svi uvjeti za jedan miran i

radostan život.

ALI,  PRIČAO  JE  DALJE,  TAJ  ČOVJEK  JE  ZA  VRIJEME  TOGA

NJIHOVOG  RAZGOVORA  STALNO  JADIKOVAO,  IZRAŽAVAO  SVOJE

NEZADOVOLJSTVO  SA  SVIM  I  SVAČIM.  TE  SA  ONIME  ŠTO  ČINE

LJUDI  NA  VLASTI,  TE  SA  SITUACIJOM  U  SVIJETU,  TE  SA

VREMENOM,  SNIJEGOM,  KIŠOM…

I  KAZAO  JE  DRAGI  ŽUPNIK  DA  JE  JEDNOSTAVNO  NAKON  NITI

NE  POLA  SATA  USTAO,  POZDRAVIO  SE  I  OTIŠAO  JER  GA  JE

NEŠTO  U  NJEGOVOJ  NUTRINI  POČELO  GUŠITI,  POČEO  SE

IZNUTRA  LOŠE  OSJEĆATI.

I  REKAO  JE  DA  JE  TAJ  ČOVJEK  I  NJEGOVO  PONAŠANJE

UPRAVO  JEDAN  OD  PRIMJERA  ONIH  LJUDI  KOJI  NAMA

OSTALIMA  I  DANAS  ''KRADU  ISUSA''.

JER  ISUS  JE  MIR,  ISUS  JE  RADOST,

ISUS  JE  LIJEPA  RIJEČ,  ISUS  JE

PRIHVAĆANJE  ONOGA  ŠTO  NAM  JE  BOG

POSLAO  NA  NAŠ  ŽIVOTNI  PUT.

A  ONI  KOJI  SU  STALNO

NEZADOVOLJNI,  SOBOM  I  SVIMA  OKO

SEBE,  SA  DOBRIM  I  MANJE  DOBRIM

SITUACIJAMA  ŠTO  IM  ŽIVOT  NOSI,

KOJI  NEMAJU  MIRA  I  RADOSTI,

NEMAJU  NI  ISUSA  U  SEBI  I  SA  SOBOM.

I  ONI  SVOJIM  PONAŠANJEM  KRADU

ISUSA  I  SVIMA  DRUGIMA  OKO  SEBE.

JER  IM  KRADU  MIR,  RADOST,

ZADOVOLJSTVO…  I  USAĐUJU  NEMIR,

NEZADOVOLJSTVO,  SRDITOST,

ZLOVOLJU…

I baš sam se prisjetio  VELIKE  SUBOTE.  U našoj crkvi bio je prekrasno

uređen  BOŽJI  GROB  a od jutra do večeri,  DO  POČETKA  USKRSNOG

BDIJENJA,  bio je tamo izložen  I  NAŠ  ŽIVI   GOSPODIN  ISUS  U

PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

Pa su se svi oni, koji su došli vidjeti  BOŽJI  GROB, i tamo se pokloniti i

pomoliti,  MOGLI   SVE  TO  UČINITI  PRED  ŽIVIM,  USKRSLIM

GOSPODINOM.

JEDAN  PREDIVNI  OSJEĆAJ…

A u čuvanju  BOŽJEG  GROBA  cijeli da su se izmjenjivali pripadnici

policijske postrojbe, vatrogasne postrojbe, Rudarske čete, Vitezova

Ivanovaca…  Dostojanstveno i svečano.

A mi iz  Molitvene zajednice  KRVI  KRISTOVE  podijelili  smo  se,

zajedno sa  časnim sestrama  KLANJETELJICAMA  KRVI  KRISTOVOJ  i

braćom i sestrama iz susjednog sela, također iz naše župe,  u vođenju

molitve i pjesme  PRED  UREĐENIM  GROBOM  NAŠEG  SPASITELJA  I

PRED  NJIM  ŽIVIM  U  PRESVETOM  OLTARSKOM  SAKRAMENTU.

Mene i još tri drage sestre dopalo je to odmah ujutro od 8.00 sati.

Mi smo se skupili malo dalje od  GROBA, kako bi ispred nas do GROBA

mogli dolaziti, na molitvu i odavanje počasti, druga draga braća i sestre u

vjeri, kleknuli smo a dragi župnik je tada iz pokrajnjeg tabernakula

izvadio  PRESVETI  OLTARSKI  SAKRAMENT  SA   ŽIVI  GOSPODINOM  i

stavio ga iznad uređenog  GROBA  NAŠEG  SPASITELJA.

Krenuli smo s pjesmom  SVET,  SVET  I  PRESVET…

Nije je bilo nikoga, samo dragi župnik, mi  I  ŽIVI  GOSPODIN.

Nastavili samo s molitvom i pjesmom a dragi župnik je otišao dalje

svojim poslom.

Počeli su pristizati i draga braća i sestre u vjeri da se poklone i pomole

pred  PRESVETIM  NAŠIM  SPASITELJEM.

Kako smo se smjenjivali u čitanju molitvi i pjesmi, tako sam ja imao

vremena da se i sam molim  PRESVETOM.

Izmolio sam neke molitve i prošnje i pogled mi se počeo zaustavljati na

glavama i plećima ljudi koji su prolazili ispred mene i odlazili se kleknuti

pred postavljeni  GROB  I  ŽIVOGA  GOSPODINA.

I  ONDA  MI   JE,  OD  SILNE  RADOSTI  KOJU  SAM  OSJEĆAO  U

SRCU  I  DUŠI,  DOŠLO  U  MISLI  DA  POČNEM  BLAGOSLIVLJATI

SVE  TE  DRAGE  LJUDE  I  NJIHOVE  OBITELJI.

NISAM  IH  JA  BLAGOSLIVLJAO  SVOJIM  BLAGOSLOVOM  NEGO

SAM  GLEDAO  ŽIVOGA  GOSPODINA  U  PRESVETOM  OLTARSKOM

SAKRAMENTU  I  MOLIO  GA  DA  IM  SE  SMILUJE  I  DA  IH

BLAGOSLOVI  PO  MILOSRĐU  SVOJEM  BESKRAJNOM  I  PO

BESKRAJNOJ  SVOJOJ  LJUBAVI.

U  TA  DVA  SATA,  KOLIKO  SAM  TAMO  BIO,  IZREKAO  SAM  NA

DESETINE  MOLBI  ZA  BLAGOSLOVOM  SVIH  ONIH  KOJE  SAM

TAMO  VIDIO,  I  ZA  NJIHOVE  OBITELJI,  PA  ZA  ONE  KOJI  NEĆE

TAMO  DOĆI  TAJ  DAN  I  NJIHOVE  OBITELJI,  ZA  NAŠEG  DRAGOG

PAPU,  ŽUPNIKA,  KAPELANA  I  CIJELO  SVEĆENSTVO,  ZA  MNOGE,

SAD  SE  I  NE  SJEĆAM  VIŠE  KOGA…  TKO  GOD  MI  JE  DOŠAO  U

TIH  DVA SATA  U  MISLI,  I  NA  OČI,  JA  SAM MOLIO  ŽIVOGA

GOSPODINA  DA  GA  BLAGOSLOVI  NJEGA  I  NJEGOVU  OBITELJ.

TAKO  SAM  BIO  RADOSTAN…

JA  NISAM  HTIO  ''UKRASTI  ISUSA'',  JA

SAM  GA  HTIO  SVAKOME  ''DATI''.

ONAKO  KAKO  SAM  JA  TO  MOGAO.

SVOJOM  MOLBOM  ZA BLAGOSLOVOM,

MIROM,  RADOŠĆU,  MOLITVOM,  DOBRIM

MISLIMA…

O,  KOLIKO  MI  SAMO  DOBROGA  MOŽEMO  UČINITI  DRUGIMA

OKO  NAS,  KOLIKO  MI  SAMO  PUTA  MOŽEMO  DRUGIMA  ''DATI

ISUSA''!

UVIJEK  KADA  POKAŽEMO  I  IZRAZIMO  DRUGOME  SVOJE

NEZADOVLJSTVO  ILI  SRDITOST,  OGOVARANJE,  MI  ''KRADEMO

ISUSA''.

A  KADA  BI  UMJESTO  RIJEČI  OGOVARANJA,  SRDITOSTI,

NEZADOVOLJSTVA,  MI  IZREKLI  SAMO  KRATKI  BLAGOSLOV,

MAKAR  I  U  SEBI  ''BOŽE,  BLAGOSLOVI  GA,  ILI  BLAGOSLOVI  NJU

ILI  NJIH''  MI  BI  ''DALI  ISUSA''  U  MJERI  U  KOJOJ  SI  TO  NE

MOŽEMO  NI  ZAMISLITI.

JER,  GOSPODIN,  KADA  GA  POZOVEMO,

NEĆE  DOĆI  ONAKO  KAKO  MI  TO

ZATRAŽIMO  ILI  KAKO  JE  TO  NETKO

ZASLUŽIO.

NE.

GOSPODIN  ĆE  DOĆI  U  NEMJERLJIVOJ

SVOJOJ  LJUBAVI  I  S  BESKRAJNIM

SVOJIM  MILOSRĐEM.

I  SVE  ĆE  TO  KROZ  SVOJ  BLAGOSLOV

IZLITI  NA  TU  OSOBU  NA  KOJU  SMO

GA  ZAZVALI.

A  KOLIKI  SU  SAMO  DANAS  POTREBNI  DA  IM  NETKO  ''DADE

ISUSA''…

KOLIKIMA  SE  SAMO  ''KRADE  ISUS''  SVAKI  DAN.

I  MI  TO  PONEKAD  ČINIMO,  A  DA  ČESTO  TO  NISMO  NI

SVJESNI.

UVIJEK  KADA   SMO  SRDITI,  NEZADOVOLJNI,  ZLOVOLJNI,

PRIGOVARANJEM  I  OGOVARANJEM…  I  ČESTO  NAM  TO  TAKO

NE  IZGLEDA,  DA  ČINIMO  NEŠTO  LOŠE.

NO,  S  DRUGE  STRANE,  GOVORIMO  DA  VJERUJEMO  U  BOGA…

IDEMO  NA  MISE  I  SUSREĆEMO  SE  TAMO  S  GOSPODINOM

ISUSOM  I  NJEGOVIM  DUHOVNIM  SVIJETOM.

I  ČUJEMO  I  OSJETIMO  DA  JE  ISUS  SAMO  RADOST,

ZADOVOLJSTVO,  MIR,  DA  JE   TO  ŠIRIO  SVIMA  OKO  SEBE  I  DA

JE  TRAŽIO  TO  OD  SVIH  OKO  SEBE  DA  TO  DALJE  ČINE

DRUGIMA.

PA  ZAŠTO  ONDA  O  TOME  TAKO  NE  RAZMIŠLJAMO  KADA  GOD

SMO  SRDITI,  NEZADOVLJNI,  NEMIRNI?

ILI  KADA  VIDIMO  DA  SU  DRUGI  OKO  NAS   TAKVI?

PA  KOJI  JE  OSJEĆAJ  BOLJI,  RADOST  ILI  ŽALOST  I  TUGA,  MIR

ILI  NEMIR,  ZADOVOLJSTVO  ILI  SRDITOST…

PA  DAJMO  I  SEBI  I  NJIMA  ISUSA!

KAKO?

S  TIME  DA  TUGU  I  ŽALOST  NASTOJIMO  LIJEPIM  RIJEČIMA  I

ČINJENJEM  PRETVORITI  U  RADOST…

I   TAKO  SRDITOST  I  NEMIR  PRETVORIMO  U  MIR…

I  TAKO  NEZADOVOLJSTVO  PRETVORIMO  PRIHVAĆANJE  I

ZADOVOLJSTVO…

PA  SAMO  DA  SE  I  NE  PRIKLJUČIMO  TOME  RAZGOVORU  ŠTO

GA  DRUGI  GOVORI  U  SRDITOSTI,  NEZADOVOLJSTVU,

PRIGOVARANJU  I  OGOVARANJU,  AKO  ODŠUTIMO  I  U  SEBI

ZAZOVEMO  NA  NJEGA  BOŽJI  BLAGOSLOV,  VEĆ  SMO  OGROMNO

UČINILI.

I  ZA  SEBE  I  ZA  NJEGA.

ISUSE,  PREDRAGI  NAŠ  GOSPODINE,

POŠALJI  NAM  SVOJEG  SVETOG  DUHA

DA  NAS  UVIJEK  NADAHNE  DA  TE  NE

KRADEMO DRUGIMA  NEGO  DA  TE

DAJEMO  DRUGIMA  U  IZOBILJU!

BLAGOSLOVI  PREDRAGI  GOSPODINE,

PO  SVOJOJ  BESKRAJNOJ  LJUBAVI  I

MILOSRĐU  SVE  ONE  KOJI  TE  TRAŽE,

KAO  I  ONE  KOJI  TE  NE  TRAŽE,  JER  SI

NAM  SVIMA  BESKRAJNO  POTREBAN!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJ  OTAC,  BOG

OTAC,  I  BOG  DUH  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  DJEVICI  MARIJI,  NAŠOJ  NEBESKOJ  MAJČICI.

I  ČAST  I  SLAVA  CIJELOM  DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I

POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.