Četvrtak, 21.03.2013.g.

I ove godine je naš dragi župnik organizirao Križni put kroz cijelu župu.

Nekih 9 kilometara hoda, molitve, pjesme, razgovora…

Na moju žalost, zbog kasnijeg povratka s duhovne obnove na kojoj sam

bio baš taj dan, nisam mogao biti prisutan na početku.

Vrijeme je bilo dosta prohladno, pa malo sunca, pa vjetra, tako da su se

samo oni najhrabriji, najodlučniji odlučili da prođu Križni put u cijeloj

dužini. No, bilo je puno onih koji su bili prisutni na pola puta, na nekoliko

postaja.

PREKRASNA  JE  TO  SLIKA  IZVANJSKOG

SVJEDOČENJA  SVOJE  VJERE.

HODATI  ZA  KRISTOVIM  KRIŽEM,

PJEVATI  PJESME  NJEMU  NA  SLAVU,

MOLITI  MOLITVE  KOJE  SU  STIZALE  DO

NJEGA,  SJEĆATI  SE  NJEGOVE  MUKE.

U  TU  PROCESIJU,  KOJU  JE  SIGURNO

PREDVODIO  DUH  USKRSLOG

GOSPODINA  ISUSA  KRISTA,  SLILO  SE

MNOŠTVO  LJUDI  IZ  RAZNIH  POBUDA.

NITKO  TU  NIJE  BIO  SLUČAJNO.  NITKO

TU  NIJE  BIO  S  VEĆOMO  ILI  MANJOM

POTREBOM  OD  DRUGIH.

SVATKO  SI  JE  U TOJ  PROCESIJI

KRIŽNOG  PUTA  NAŠAO  SVOJE  MJESTO.

Naša molitvena zajednica je, u dogovoru s našim  dragim župnikom,

preuzela organizaciju okrjepe na pola puta. Klipići, kolači, sokovi, čaj,

kava…  Pripomogle su tome i druge drage domaćice, donijevši svoje

kolače, klipiće…

Baš mi je bila draga jedna starija ženica. Kada smo mi sve to tamo slagali

i čekali da dođe procesija s ljudima, ona je donijela vrećicu i u njoj kolači

koje je ispekla i termos boca sa vrućim čajem. Za 3-4 čaše. A mi smo

imali čaj već pripremljen u velikim termos-posudama, tako da

jednostavno nismo znali što sa tom malom termos-bocom. Jedna sestra u

vjeri, koja je s njom razgovarala, rekla joj je da smo čaj pripremili, da

jednostavno to sada ne treba, da ne zna kud bi s tim, da neka si samo to

ponovno odnese doma.

I ženica je stajala, držala je tu termos-bocu u ruci, i, onako žalosno,

počela je ponovno stavljati u vrećicu.

TKO  ZNA  ŠTO  JE  TA  DRAGA  ŽENICA  NOSILA  U  SVOJEM  SRCU

I  MISLIMA  (…  idu  mi suze  …) KADA  JE  KUHALA  TAJ  ČAJ,

PEKLA   KOLAČE.

ZBOG  STAROSTI  I  ONEMOĆALOSTI  NIJE  MOGLA  HODATI

KRIŽNIM  PUTEM  ALI  JE SIGURNO   HTJELA  U  SVEMU  TOME

UČESTVOVATI,  HTJELA  JE  BITI  DIO  ISUOVE  POVORKE  KOJA  JE

IŠLA  NAŠIM  GRADOM.  SIGURNO  JE  I  ONA  HTJELA  BITI  TAMO

GDJE  NJEZIN  GOSPODIN  TRPI.  I  HTJELA  MU  JE  POMOĆI  SVOJIM

ČAJEM.

JER  ISUS,  KOJI  TRPI,  JE  U  SVAKOM

OD  NAS,  KADA  GOD  NEŠTO  TREBAMO,

KADA  GOD  TRPIMO  I  PATIMO,  KADA

NAM  SE  OTVARAJU  RANE  SRCA  I  DUŠE,

TADA  S  NAMA  I  U  NAMA  TRPI  I  NAŠ

GOSPODIN.

A  PO  TOM  PROHLADNOM  VREMENU,  SVIMA  JE  TREBALA  ŠALICA

TOPLOGA  ČAJA.

I  ZNAM  DA  JE  TO  ZNALA  TA  DRAGA  ŽENICA.  I  ZNAM  DA  JE

TAKO  MISLILA.  NIJE  ONA  MOGLA  NEŠTO  POSEBNO,  SPASITI

SVIJET,  ALI  JE  NJEZINO  SRCE  ZNALO  DA  ĆE  NEKOLIKO  ČAŠA

TOPLOG  ČAJA  DOBRO  DOĆI  ONIMA  KOJI  SU  SE  ODLUČILI

PJEŠAČITI  KRIŽNIM  PUTEM  ZA  RASPETIM  KRISTOM.

U  SVOJIM  MISLIMA  I  ONA  JE  BILA  SA

NJIMA,  BILA  JE  U  SVOJEM  SRCU  NA

TOM  PUTU.

I  tako, ugledavši njezin tužan pogled, kada smo joj rekli da čaja ne

trebamo, skočio sam i uzeo nekoliko plastičnih čaša i rekao joj da nam

neka natoči svoj čaj, da ćemo ga mi popiti dok je još topli, jer smo se

smrzavali vani čekajući dolazak procesije.

OČI  SU  JOJ  ŽIVNULE,  RADOST  JE  PONOVNO  ZASJALA  U  NJIMA,

NATOČILI  SMO  ČAJ  IZ  NJEZINE  TERMOS-BOCE,  PODIJELILI  GA

MEĐUSOBNO,  A  NJOJ  VRATILI  PRAZNU  BOCU.

BILA  JE  SRETNA  I  RADOSNA.

GOSPODIN  JE  BIO  SRETAN  I

RADOSTAN.

I ja sam bio sreta i radostan i baš mi je prijao taj vrući šipkov čaj.

KOLIKO  NAS  JE  SAMO  BILO  SRETNIH  I

RADOSNIH  RADI  SAMO JEDNE  ČAŠE  VRUĆEG

ČAJA!

BOGU  HVALA!

I došla je procesija, nekoliko stotina ljudi, nastala je gužva, drage sestre

iz molitvene zajednice, rastrčale su se s pladnjevima kako bi ponudile i

one koji su bili malo sramežljivi.

I gledajući  svu tu gužvu, i našeg dragog župnika kako skakuće

vamo-tamo  oko  svih, i mlade koji su nosili razglas i željezni križ, i one

koji su nosili drveni križ, smjenjujući se cijelim putem, i članove naših

crkvenih zborova, koji su se baš napjevali po onom oštrom zraku, i na

stotine i stotine mladih i starih braće i sestara u vjeri,  i one stolove

prepune kolača, klipića, raznih napitaka,  SRCE  MI  JE  U  JEDNOM

TRENUTKU  ZATITRALO  PREKRASNOM  RADOŠĆU.

OSJETIO  SAM  TO  KRISTOVO

ZAJEDNIŠTVO.  OSJETIO  SAM  DA  BEZ

ZAJEDNIŠTVA  POD  KRISTOVIM  KRIŽEM

NE  MOŽE  OPSTATI  NITI  JEDAN  OD  NAS

VJERNIKA.

MOŽEMO  MI  BITI  NAČITANI,  ZNATI  BIBLIJU  I  CRKVENE  PROPISE

NAPAMET,  ZNATI  SVE  REGULE  PONAŠANJA  U  SVEZI

PRAKTICIRANJA  VJERE,   BITI  STALNO  U  MOLITVI,  DJELIMA

MILOSRĐA…

ALI,  ONO  ŠTO  NAS  ČINI  KRISTOVIM  TIJELOM,  KRISTOVOM

CRKVOM,  NIJE  SAMO  SVE  TO,  NE,  JAKO,  JAKO  JE  VAŽNO  TO

ZAJEDNIŠTVO  SA  BRAĆOM  I  SESTRAMA  U  VJERI,  ZAJEDNO

ČINITI  TO  ŽIVO  KRISTOVO  TIJELO,  KRISTOVU  CRKVU.

ISUS  SE  SAMO  PONEKAD  POVLAČIO  NA  OSOBNU  MOLITVU.

OSTALO  JE  STALNO  BIO  SA  SVOJOM  BRAĆOM  I  SESTRAMA.

DA,  IMAO  JE  SVOJE  POSLANJE,  NAVJEŠTANJE  I

PROPOVIJEDANJE  EVANĐELJA  I  POZIVANJE  NA  OBRAĆENJE,  ALI,

ISTO  TAKO  JE  KORISTIO  SVAKU  PRILIKU  DA  BUDE  SA  SVOJIM

UČENICIMA  U  ZAJEDNIŠTVU,  GOVORIO  IM  JE  KOLIKO  JE  TO

ZAJEDNIŠTVO  VAŽNO,  DA  SE  OKUPLJAJU  I  BUDU  ZAJEDNO,  JER

ĆE  SE  TAKO  NAJLAKŠE  BORITI  PROTIV  NAPASTI  ĐAVLA,

SVIJETA  I  TIJELA.

ZAJEDNIŠTVO  U  GOSPODINU  ISUSU

KRISTU  JE  ONO  ŠTO  NAS  SVE  PUNI

BOŽJOM  MILOŠĆU.

TO  NAM  POMAŽE  DA  RASTEMO  U

VJERI,  DAJE  NAM  SNAGU  ZA  VLASTITO

MIJENJANJE,  NAŠI  KRIŽEVI  NAM  ONDA

IZGLEDAJU  MANJI  ILI  NAM  IH  JE

ONDA  LAKŠE  NOSITI.

I  OSJETIO  SAM  DA  NITKO  OD  NAS  NE  MOŽE  RASTI  U  VJERI  I

DUHOVNOSTI,  JAČATI  SE  U  BORBI  PROTIV  GRIJEHA,  AKO  NIJE

DIO  SVOJE  ŽUPNE  ZAJEDNICE  NA  BILO  KOJI  NAČIN.

OBITELJ  JE  PRVA  LINIJA  BORBE

PROTIV  ZLOGA. I  MNOGI  TU  PADNEMO.  BEZ  KRISTA  I

ZAJEDNIČKE  MOLITVE  MNOGE  OBITELJI  SE  RAZDVAJAJU,  MNOGO

RASTAVA,  NEVJERE,  MEĐUSOBNE  NETRPELJIVOSTI.

TEŠKO  JE  TU  IZAĆI  KAO  POBJEDNIK  BEZ  ZAJEDNIŠTVA  U

KRISTU.

TO  JAKO,  JAKO  DOBRO  ZNAM  IZ  OSOBNOG  ISKUSTVA.

NO,  I  SVI  ONO  KOJI  SU  RASTAVLJENI,  NANOVO  OŽENJENI

CIVILNIM  BRAKOM,  SVI  ONI  KOJI  ŽIVE  U  GRIJEHU  BEZ

CRKVENOG  BRAKA,  SVI  ONI  KOJI  ŽIVE  U  NEVJERI  SVOJIH

BRAKOVA,  ZAJEDNO  SA  SVIMA  ONIMA  KOJI  SU  TE  KUŠNJE

NEKAKO  USPJELI  PROĆI  I  IZDRŽATI  ALI  SVAKODNEVNO  PADAJU

NA  GRIJESIMA  OGOVARANJA,  OHOLOSTI,  LICEMJERJA,  LAGANJA,

I  DR.,  IMAJU  ONDA  DRUGU  LINIJU  ZAJEDNIČKE  BORBE  ZA

VJEČNI  ŽIVOT,  DA SE  SPASE  OD  VJEČNE PROPASTI.

TO  JE  CRKVA,  ŽUPNA  ZAJEDNICA

KOJOJ  PRIPADAJU,  RAZNE  AKTIVNOSTI

U  KOJIMA  MOGU  PRONAĆI  SVOJE

MJESTO  SA  DRUGOM  BRAĆOM  I

SESTRAMA  U  VJERI.

A  SVE  POD  DUHOVNIM  VODSTVOM

NAŠIH  ŽUPNIKA,  KAPELANA  I  DRUGIH

SVEĆENIKA.

PREMA  SVOJIM  DAROVIMA,  SVATKO  OD  NAS  MOŽE  TRAŽITI

ZAJEDNIŠTVO  U  KRISTU  SA  DRUGIMA,  ZAJEDNIŠTVO  PO  BOŽJOJ

VOLJI.

DA  LI  JE  TO  ŽUPNI  ZBOR,  I  ZA  MLADE  I  ZA  ONE  STARIJE.

DA  LI  JE  TO  RAD  U  KARITASU.  KOLIKO  SE  SAMO  TE  DRAGE

SESTRE  U  VJERI  TRUDE  U  RAZNIM  AKCIJAMA  TOKOM  GODINE!

DA  LI  JE  TO  MOLITVENA  ZAJEDNICA  KRVI  KRISTOVE,  U  KOJU

SE  OKUPLJA  SVE  VIŠE  VJERNIKA.

DA  LI  JE  TO  UKLJUČIVANJE  U  ČITANJA  ZA  VRIJEME  MISE,  ILI

PREDVOĐENJE  MOLITVI  PRIJE  MISE.

DA  LI  JE  TO  POMAGANJE  U  RAZNIM  AKCIJAMA  UREĐENJA  I

ČIŠĆENJA  SAME  CRKVE  I  OKOLIŠA  TOKOM  CIJELE  GODINE.

DA  LI  JE  TO  I  SVAKO  UČESTVOVANJE  U  ŽUPNIM  AKCIJAMA  SA

NEKOM  TACNOM  KOLAČA,  MLINACA,  REZANACA,  NABAVKOM

MASLINOVIH  GRANČICA,  USKRNIH  POKLONA…

DA  LI  JE  TO  SAMO  I  U  TOME  DA  SE  POKAŽE  IZVANJSKI  NAŠE

ODREĐENJE  ZA  GOSPODINA  ISUSA  KRISTA  TAKO  DA  SE  DOĐE

I  BUDE  SE  SUDIONIK  PROCESIJE  KRIŽNOG  PUTA,  BLAGOSLOVA

I  PROCESIJE  NA  CVJETNU  NEDJELJU,  PROCESIJE  ULICAMA

GRADA  NA  BLAGDAN  ''TIJELOVA''…

ILI  ODLAZAK  NA  ŽUPNU  ISPOVIJED  BAREM  ZA  BOŽIĆ  I  USKRS…

ILI  BAREM  DA  TO  BUDE  PRISUTVOVANJE  MISI  SVAKU

NEDJELJU,  NA  SVE  BLAGDANE…

JER,  KAKO  JE  NAPISAO  NAŠ  DRAGI  ŽUPNIK  U  ŽUPNOM  LISTIĆU

ZA  OVE  USKRŠNJE  DANE:

''ZATO  RADOSNO  SVAKE  GODINE  SLAVIMO  USKRSLOG

KRISTA.  ALI,  USKRS  SE  SLAVI  I  SVAKE  NEDJELJE,  JER  JE

SVAKA  NEDJELJA  MALI  USKRS…''

Ako si u svemu tome ne možemo naći mjesto, a tvrdimo da smo vjernici,

da volimo i ljubimo Gospodina i braću i sestre ljude, tada će naše riječi

biti prazne, nećemo osjetiti radost  USKRSNULOG  KRISTA  NI  U  SEBI

A  NEĆEMO  JU  NI  MOĆI  PRENIJETI  DRUGIMA.

KAKO  SAM  SAMO  BIO  RADOSTAN  U

SRCU  I  DUŠI  KADA  SAM  GLEDAO  ONO

NAŠE  VJERNIČKO  ZAJEDNIŠTVO  U  TIM

TRENUCIMA  ODMORA  I  OKRJEPE!

USKRSLI  ISUS  BIO  JE  S  NAMA!  STAVIO

JE  SVOJ  KRIŽ  SA  STRANE,  I  DIJELIO

JE  S  NAMA  RADOST.

JER  JE  BIO  U  SVIM  NAŠIM  SRCIMA,

NA  RAZNE  NAČINE.  NEGDJE  VIŠE,

NEGDJE  MANJE.

ALI,  NJEGOVA  SU  SVJETLOST  I  RADOST

BILI  U  NAŠIM  SRCIMA.

ZATO  TI  BESKRAJNO  HVALA,  PREDRAGI

MOJ  GOSPODINE,  ŠTO  SI  NAM  OMOGUĆIO

OVA  NAŠA  ZAJEDNIŠTVA,  U  TEBI  I  S

TOBOM  U  SRCIMA!

PONIZNO  TE  MOLIM  DA  SVOJI  SVETIM

DUHOM  STALNO  KRIJEPIŠ  NAŠEG  DRAGOG

ŽUPNIKA,  KAPELANA  I  SVE  DRUGE

SVEĆENIKE  DA  NAM  BUDU  DUHOVNI

PASTIRI  PO  TVOJOJ  SVETOJ  VOLJI!

ŠALJI  STALNO  I  SVIMA  NAMA  SVOG

PRESVETOG  DUHA  DA  NAS  VODI  I

PROSVJETLJUJE  I  TJERA  OD  NAS  ONU

TAMU  ZLOGA  I  NJEGOVIH  ZLIH  DUHOVA!

JER  TI  SI  USKRSLI  GOSPODIN!

BLAGOSLOVLJEN,  SVET  I  PRESVET,  TI  GOSPODINE  ISUSE  U

VIJEKE,  I  TI  BOŽE  OČE,  I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PRESVETA  DJEVICE,  I  CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.