Srijeda, 20.03.2013.g.

Voditelj duhovne obnove, na kojoj sam bio ovaj vikend,  PREKALJENI

JE  ISUSOV  BORAC,  PATER  VILI.

Ali, on je od onih  ISUSOVIH  BORACA  koji  baš  i  nije  puno  od  priče.

Govorio je on,  DUH  SVETI  JE  GOVORIO  KROZ  NJEGA,  ali nije to

bila ''bujica'' riječi, nego sve neke riječi, rečenice, iza koji je dolazilo

razmatranje u sebi, svome srcu, duši, mislima.

O,  KAKO  JE  SAMO  ZNAO  IZABRATI  TE  RIJEČI  I  REČENICE.

Tako mu je jedna tema bila razmatranje blagodati  ISUSOVE  MOLITVE.

Radi se o jednoj praksi u molitvi kod pravoslavnih kršćana. Konstantno se

ponavljaju riječi molitve  ''GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SMILUJ

MI  SE!''  ili  ''GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE  BOŽJI,

SMILUJ  NAM  SE!''.

A dragi pater Vili nam je na tom primjeru pokušao prenijeti  KAKO  DA

PROBUDIMO  SVOJ  DUH,  NAŠE  UNUTRAŠNJE  STANJE,  PREMA

BOŽJEM  DUHU  KOJI  JE  PRISUTAN  U  NAMA.

OVO  ME  MALO  PRENULO,  BOŽJI  DUH  U  MENI.  UOPĆE  TO  TAKO

NISAM  O  TOME  RAZMIŠLJAO.

PONAVLJANJEM  ISUSOVA  IMENA  KROZ  NAVEDENU  MOLITVU,

KROZ  NEKO  VRIJEME  POČINJEMO  DOŽIVLJAVATI  ISKUSTVO

ISUSA  U  SVOJOJ  NUTRINI,  U  SVOM  SRCU  KAO  ISTINSKI  SVOJ

''JA''.  IZ  TOGA  PROIZLAZI  SPOZNAJA:

''NE  MOGU  PASTI  DUBLJE  NEGO  NA

BOŽANSKO  DNO  IZ  KOJEGA  ŽIVIM.''

PONAVLJANJEM  ISUSOVOG  IMENA  U  SABRANOSTI;  ''GOSPODINE

ISUSE  KRISTE,  SINE  BOŽJI,  SMILUJ  MI  SE'', ZBUNJUJUĆI

POTICAJI  PODSVIJESTI  SREĐUJU  SE,  UNUTARNJE  BLOKADE  SE

UKLONE,  PSIHIČKE  SE  RANE  IZLIJEČE  I  TAMNI  PROSTOR  SE

OSVIJETLI.

ČOVJEK  POSTAJE  SPOSOBNIM  DA  SEBE

PRIHVAĆA  KAO  ONOGA  KOJI  JE  OD

BOGA  PRIHVAĆEN.

KAO  MILOST  ISUSOVE  MOLITVE  UVIJEK  SE  SPOMINJE

PAŽLJIVOST.

POŠTO  U  SVAKODNEVNICI  S  NAMA  PRETEŽNO  UPRAVLJA

RAZUM,  TE  SMO  ZATO  NEOPHODNO  GONJENI  OD  JEDNE  DO

SLIJEDEĆE  STVARI,  NASTAJE  PRISILA  NA  USPJEH/STRES,  OD

KOJE  DANAŠNJI  ČOVJEK  TRPI.

NO,  KAD  RAZUM  DOĐE  U  SUKLADNOST

SA  SRCEM,  A  TO  ZNAČI  DA  JE  NAŠA

SVAKODNEVNICA  OBLIKOVANA  IZ

SVOJE  NUTRINE,  IZ  BOŽANSKOG

SREDIŠTA,  BOGA  KOJI  JE  U  NAMA,

TADA  MOŽEMO  ŽIVJETI  MNOGO

PAŽLJIVIJE.  BIT  ĆEMO  POSVE

PRISUTNI  U  SADAŠNJOSTI,  RAST  ĆE  U

NAMA  SPOSOBNOST  DA  SMO  BUDNI  ZA

MILOST  TRENUTKA  I  DA  SVJESNIJE

OPAŽAMO  ODGOVARAJUĆI  ZADATAK.

ISUSOVA  MOLITVA  JE  MOLITVA  SRCA.

TU  SE  PRIJE  SVEGA  RADI  O  LJUBAVI.  MOLITVA  SRCA  UČINI

NAS  MILOSRDNIM  LJUDIMA.  TKO  GOD  SVJESNO  I  INTENZIVNO

DOŽIVI  KRISTOVU  PRISUTNOST  U  VLASTITOM  SRCU,  TAJ  ĆE

GA  PREPOZNATI  TAKOĐER  I  U  SVIM  LJUDIMA,  OSOBITO  U

BOLESNICIMA  I  SIROMASIMA.

PREPOZNAT  ĆE  GA  I  U  SVOJEM  BRAČNOM  DRUGU,  SVOJOJ

DJECI  ILI  RODITELJIMA,  SUSJEDIMA,  SVIMA  ONIMA  KOJI  SU  U

POTREBI.

DOK  SMO  MILOSRDNI  PREMA  DRUGIMA,  ISUSOVA  LJEKOVITA

LJUBAV  STRUJI  KROZ  NAS  TE  LIJEČI  I  NAS  I  DRUGE  OKO  NAS.

REDOVITIM  VJEŽBANJEM  ISUSOVE  MOLITVE,  MOĆI  ĆEMO

ISKUSITI  SLOBODU  I  RADOST  DO  KOJE  NAS  VODI  KRŠĆANSKA

VJERA.

Sve nam je ovo prenio dragi pater Vili uz pomoć jednog teksta, jednog

iskustva, Sebastiana Painadatha.

Za sve one koji nešto traže, koji se osjećaju

usamljenim, poniženi i zgaženi, koji imaju

psihičke rane u sebi, unutarnje blokade

prema sebi i drugima oko sebe, svojem

životu, koji ne mogu prihvati sebe, ili ne

mogu prihvatiti  druge  oko  sebe  takvima

kakvi jesu…  SVIMA  NAMA  TAKVIMA,  JER

SVI  MI  NEŠTO  OD  NAVEDENOG

NOSIMO  U  SEBI,  BILO  BI  DOBRO,

TAKVA  JE  PREPORUKA,  DA  MOLIMO

SVAKI  DAN,  NA  POČETKU  I  NA  KRAJU

DANA,  15-TAK  MINUTA,  ISUSOVU

MOLITVU.

VAŽNO  JE  DA  U  SEBI  OSJETIMO  DA  SE  NEŠTO  DOGAĐA,  NEKO

KOVITLANJE,  DA  SE  DRUGAČIJE  OSJEĆAMO  NA  DUHOVNOM

PLANU.  TOČNO  ĆEMO  TO  OSJETITI,  ''NEŠTO  SE  DOGAĐA  U

MENI''.

ZATIM  ĆEMO  KROZ  NEKO  VRIJEME  POČETI  PREPOZNAVATI  TO

ŠTO  SE  DOGAĐA,  NA  KOJU  NAS  STRANU  TO  VODI,  KAKVI  SU

PLODOVI  TOGA,  DOBRI  ILI  LOŠI,  PREPOZNAT  ĆEMO  SEBE  U

NEKIM  SVOJIM  ILI  ŽIVOTNIM  SITUACIJAMA  NEKIH  DRUGIH  KOJE

SE  TIČU  I  NAS,  SVE  ĆE  NAM  NEKAKO  POSTAJATI  JASNIJE  I

JASNIJE.

ZATIM  ĆEMO  UOČITI  IZ  TOGA  PROIZLAZEĆU  MILOST,  PLODOVE

TE  MILOSTI,  ZAHVALNO  CIJENITI  TU  MILOST  TE  DOSLJEDNO

DONIJETI  ODLUKE  ZA  VLASTITI  ŽIVOT,  KOJE  ĆE  SE  ONDA

TICATI  I  NAS  I  DRUGIH  OKO  NAS.

ALI  PRVENSTVENO  NAS.  JER  ĆEMO

KROZ  PONAVLJANJE  RIJEČI  UPUĆENIH

NAŠEM  STVORITELJU  I  SPASITELJU

''GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE

BOŽJI,  SMILUJ  NAM  SE''  POSTATI

POTPUNO  SVJESNI  DA  GOSPODIN  ISUS

ŽIVI  U  NAMA,  DA  SMO  MI  NJEGOVI,

DA  NAM  SE  NIŠTA  LOŠE  NE  MOŽE

DOGODITI  JER  ON  ŽIVI  U  NAMA,  DA

JE  SVE,  ŠTO  JE  PRED  NAMA  U  ŽIVOTU,

I  NJEGOVA  VOLJA  ZA  NAŠ  ŽIVOT,  DA

JEDNOSTAVNO  TAKO  TREBA  BITI.

I  ONO  ŠTO  JE  NAJBITNIJE,  DA  ĆE  SVE

NA  KRAJU  ZAVRŠITI  NA  DOBRO  JER  JE

GOSPODIN  ISUS  U  NAMA  I  S  NJIM  JE

UVIJEK  I  SVUGDJE  SVE  ZAVRŠILO  NA

DOBRO.

TO  ISKUSTVO  ĆE  NAS  JEDNOSTAVNO

TAKO  OSLOBODITI  DA  ĆEMO  U  SEBI

OSJETITI  VELIKU  SLOBODU  I  DUBOKU

RADOST.

Već sam i na samom seminaru, u nekoliko situacija, kada sam bio malo

nemiran u sebi, sjetio se te molitve pa sam ju u sebi izgovarao.

I,  TAKO  JEDNOSTAVNO,  MIR  MI  SE  PONOVNO  VRATIO  U

POTPUNOSTI.

Nisam uopće prije razmišljao da ovu molitvu molim svaki dan, ujutro i

navečer po 15 minuta, jer sam ja tako siguran  DA  GOSPODIN  ISUS

ŽIVI  U  MENI.  No, pišući ovaj tekst, u meni se počela javljati želja da to

počnem činiti.

Nekako sam počeo osjećati u svojoj nutrini  NEKU  MILOST  dok  o

tome  razmišljam.  Pa  ću to u idućim danima početi i činiti. Barem

nekoliko minuta, ili samo jednom tokom dana.

Nekako imam osjećaj da bi moljenje  ISUSOVE  MOLITVE  mogle  još

više  osloboditi  MOJE  OHOLOSTI  I  NEPOSLUŠNOSTI.

Jer, kada je jučer na sastanku naše molitvene zajednice, kada smo ostali u

tišini nakon čitanja iz Evanđelja, rekla naša voditeljica da sada neka

ostanemo u tišini i neka u sebi upitamo  GOSPODINA  ISUSA  što je to

od naših grijeha što njega najviše ranjavanja,  MENI  SU  ZAČAS,  KADA

SAM  TO  UPITAO  GOSPODINA  ISUSA,  DOŠLE  U  MISLI  RIJEČI,

NJEGOV  ODGOVOR  MENI,  DA  JE  ONO  ŠTO  NJEGA  NAJVIŠE

RANJAVA  OD  MOJIH  GRIJEHA,  OHOLOST  ILI  NEPONIZNOST,  I

NEPOSLUŠNOST.

KADA  SAM  TO  DOBIO  U  MISLI,  MALO

SAM  PO  TOME  PREBIRAO.  DA,  PA

STVARNO,  TO  JE  TAKO  ISTINITO.  I

ŠTO  JE  NAJGORE,  TO  I  NAJVIŠE

RANJAVANJA  MOJEG  PREMILOG

GOSPODINA.

A  JA  TU  TOLIKO  PADAM!

EVO  ME  GOSPODINE,  EVO  ME  K  TEBI  S

TVOJOM  MOLITVOM.  POMOZI  MI.

''GOSPODINE  ISUSE  KRISTE,  SINE

BOŽJI,  SMILUJ  MI  SE!''

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TI  BOŽE,  OČE,  I

TI  BOŽE  DUŠE SVETI.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PREDRAGA  DJEVICE,  I   CIJELOM

DUHOVNOM  SVIJETU  KOJI  VRŠI  I  POŠTUJE  BOŽJU  VOLJU.