Ponedjeljak, 18.03.2013.g.

Od petka do nedjelje bio sam na duhovnoj obnovi  voditelja i animatora

ZAJEDNICA  KRVI  KRISTOVE.

Duhovnu obnovu vodio je jedan dragi svećenik,  PATER  VILI  koji  radi

kao  MISIONAR  KRVI  KRISTOVE  u  Njemačkoj.

A pater Vili je svećenik pun  DUHA

SVETOGA  jer je on cijelu tu duhovnu

obnovu, u svakom trenutku,    vodio  tako

da nam ne daje sebe i svoje stavove i

razmišljanja,  nego  nam  je  stalno,  na

razne  načine,   DAVAO  I  POSVJEŠĆIVAO

U  NAMA  KRISTA  SPASITELJA  I

NJEGOVU  PREDRAGOCJENU  KRV.

Ja sam želio spoznati kroz tu duhovnu obnovu gdje sam i što sam ja u

toj  ZAJEDNICI  KRVI  KRISTOVE,  u  koju  sam  se,  po  nekom

BOŽJEM  ZNAKU,  uključio prije dva mjeseca želeći dalje rasti u vjeri i

duhovnosti.

I  DOBIO  SAM  ODGOVORE.  I  PREVIŠE…

ILI  TOLIKO  SNAŽNE  I  JAKE  DA  ĆE  MI  SADA  TREBATI  NEKO

VRIJEME  DA  IH  ''PROŽVAČEM''  I  STAVIM  IH  U  SEBI  NA  MJESTO

KUDA  PRIPADAJU.

Dragi pater Vili prvo je govorio o  RASPOZNAVANJU  ONOGA  ŠTO

NAM  GOSPODIN  ŽELI  REĆI  U  NAMA.

Iz početka, na prvom predavanju i nisam mislio da bi to išlo mene, pa

sam početak izlaganja dragog patera možda slušao poluzatvorena srca.

Poslije mi je to malo nedostajalo.

JER  SAM  SHVATIO  DA  MI  GOSPODIN  ŽELI  NEŠTO  REĆI.  SADA

SVE  TO  MORAM  PONOVNO  OVIH  DAN  U  SEBI  POSVJESTITI  I

MORAM  NEKAKO  PREPOZNATI  ŠTO  MI  TO  GOSPODIN  ŽELI  REĆI.

Pater Vili nam je obrazložio da se moramo

često preispitivati. Kada god nešto osjetimo

da se u nama događa.

To je prvi korak,  DA  OSJETIMO  DA  SE  U

NAŠOJ  NUTRINI,  NAŠEM  SRCU,  NAŠOJ

DUŠI,  DA  SE  NEŠTO  DOGAĐA.

Drugi korak je  PREPOZNATI  ŠTO  JE  TO,

KUDA  NAS  TO  VODI,  KUDA  ''VUČE'',  U

KOJEM  PRAVCU,  K  DOBROME,  K

LOŠEMU  ILI  NEČEM  DRUGOM,

RAZMATRANJE  SVIH  OPCIJA  I

MOGUĆNOSTI.

I tada slijedi treći korak,  DONOŠENJE

ODLUKE  O  TOME  ŠTO  ĆEMO  MI

UČINITI  I  PROVOĐENJE  TE  ODLUKE  U

DJELO,  DJELOVATI  PO  SVOJOJ  ODLUCI.

U svemu tome je dragi pater često spominjao duhovne vježbe Sv.

Ignacija Lojolskog, a koji se puno bavio  SA  DAROM  RAZLIKOVANJA

DUHOVA.

I  te  riječi  ''DAR  RAZLIKOVANJA

DUHOVA''  su me jako dotaknule.

OSJETIO  SAM  DA  MI  GOSPODIN  TU

NEŠTO  HOĆE  REĆI.

A taj osjećaj mi je bio potkrijepljen i s nekoliko konkretnih situacija koje

su mi se dogodile na toj duhovnoj obnovi.

Npr. u kapelici, gdje smo se molili i gdje su se održavale mise, sjedio

sam, molio se i razmišljao. I došao je jedan mladić, koliko sam razumio u

predstavljanju da je on jedan od kandidata za  DRUŽBU  MISIONARA

KRVI  KRISTOVE.  I u svom kratkom predstavljanju je na kraju rekao da

neka se molimo za njih, da su potrebni molitve.

I kada je on ušao u kapelici, kleknuo je i počeo se moliti. Ja sam ga

gledao i onda sam nekako dobio poriv da se molim Gospodinu za njega.

Da mu se smiluje, da ga ojača  SVOJIM  SVETIM  DUHOM…

I  U  JEDNOM  TRENUTKU  MI  U  SRCE  DOĐE  REČENICA:  ''ON

SAM MORA  ODLUČITI.''  NIŠTA DRUGO.

I odmah sam znao da mi to Gospodin govori, da to prenesem tom

dragom mladiću. I poslije, nakon nekih sat vremena, rekao sam mu to.

Da sam se molio za njega i da sam u srce dobio tu rečenicu. On se samo

nasmijao, zahvalio i rekao da je odluku već donio.

I ja sam se nasmijao i nismo dalje više ništa govorili. Nisam mu više imao

što reći osim onoga što mi je Gospodin dao za spoznati.

OSTALO  JE  STVARNO  NA  TOM  MLADIĆU.

Isto tako, još od prvih trenutaka kada nas je dočekala, osjetio sam u

našoj dragoj organizatorici cijelog susreta  NEKU  TUGU.

Svugdje je bila, na sve je stigla, svakome na usluzi, sa smiješkom na

usnama.  NO,  JA  SAM  U  NJEZINIM  OČIMA  PRIMIJETIO  NEKU

TUGU.  NE  STALNO,  S  VREMENA  NA  VRIJEME.  I  U  STAVU

TIJELA  I  RUKU  KAKO  SE  MOLILA  U  KAPELICI  ISTO  JE  BILO

NEKE  TUGE  I  PUNO  PITANJA.

I tako, čekajući jedno predavanje, osjetio sam da sjedi nekoliko mjesta

dalje od mene  PA  SAM  SE  U  MISLIMA  POMOLIO  ZA  NJU.  ZA

BOŽJU  MILOST,  ZA  SNAGU  DUHA  SVETOGA,  ZA  MOLITVU

PRESVETE  DJEVICE  MARIJE…

I  u tim trenucima kada sam se molio za nju, dođe mi u srce rečenica

DA  SE  TREBA  MOLITI  GOSPODINU  DA  JOJ  DOZVOLI  DA  SE

PROMIJENI.

Malo me iznenadila ta rečenica. Kako to da joj Gospodin dozvoli da se

promijeni!?  Ali, osjetio sam da je to Gospodinova rečenica i odlučio sam

da joj ju i prenesem.

Moje je da to učinim a dalje neka Gospodin čini što je On naumio i

predvidio.

I poslije predavanja, rekao sam joj to. I ona se malo iznenadila i pitala

me da kako to mislim;  DA  JOJ  GOSPODIN  DOZVOLI  DA  SE

PROMIJENI?

Ja sam joj rekao da ne znam, da sam tako osjetio odgovor u srcu. I da

možda ona do sada nije bila spremna za promjene, možda nije još bilo

vrijeme radi njezinog dobra, možda ima još neke grijehe radi kojih to ne

može… da ne znam.  ŠTO  SAM  SPOZNAO,  TO  SAM  JOJ  REKAO,  A

ONA  DALJE  MORA  SAMA  VIDJETI  ŠTO  ĆE  S  TIM.

I onda njoj u jednom trenutku zasjaju oči i kaže mi da zna zašto bi to

tako moglo biti. No, na tome je ostalo jer je trebala početi misa pa nismo

stigli razgovarati.

A isto tako mi je Gospodin priredio prekrasne trenutke s jednom dragom

sestrom u vjeri koja je došla sa mnom na tu duhovnu obnovu.

Osjećao sam da se s njom nešto događa ali sam mislio da je ona samo od

onih običnih vjernika.  Kako ja to znam reći,  ''ONI  KOJI  SE  VRTE  U

KRUGU  SVOJE  VJERE''.  I  NE  ŽELE  VIŠE,  NE  ŽELE  SE  OTVARATI,

DOBRO  IM  JE  TAKO  KAKO  JE.

Ali, gledajući je taj dan, slušajući što i kako

govori, kako su joj oči bile nemirne, glas

ponizan,   OSJETIO  SAM  SRCE  KOJE  JOJ

PLAMTI,  shvatio sam, i to mi je ulilo

ogromnu radost u srce,  DA  JE  TA  DRAGA

SESTRA  ZAPRAVO  OBRAĆENICA.  DA  JE

NA  PUTU  OBRAĆENJA.  DA  JE  POČELA

SVE  VIŠE  I  VIŠE  GORJETI  ZA

GOSPODINOM  ISUSOM  KRISTOM  I  DA

ŽELI  JOŠ  I  JOŠ  VJERE  I  DUHOVNOSTI.

O,  KAKO  SAM  BIO  SRETAN  NAKON  TE

SPOZNAJE!

I rekao sam joj to. I ona mi je to potvrdila.  I  ONA  JE  RADOSNA,

MALO  ZBUNJENA  KADA  SE  PITA  KAKO  ĆE  TO  SVE  BITI,  ALI

SIGURNA  U  SEBI  DA  TO  HOĆE.

Njezine riječi:  ''PA  SAD,  BUMO  VIDLI  KAK  TO  BUDE!''

BAŠ  SAM  RADOSTAN  KADA  GOD  JE  SE  SJETIM.

I  eto,  tako sam dobio novi zadatak, nove porive, nova razmišljanja,

GOSPODIN  MI  JE  DAO  NEŠTO  NOVO.

A  dragi pater Vili je upravo i ovu rečenicu učinio našim geslom, našom

porukom, našim pozdravom, na kraju te duhovne obnove.  Tako

obnovljeni u  SVETOME  DUHU  kroz ta tri dana duhovne obnove

trebamo prepoznati u sebi da se s nama nešto događa, trebamo

prepoznati što je to i kamo nas to vodi, i trebamo donijeti odluku i nje se

držati.

''UČINIT  ĆU  NEŠTO  NOVO''.

I ja, sva ova braća i sestre koje sam naveo, i svi drugi koji su s nama

tamo bili, imaju ista razmišljanja.

I  DALA  NAM  PREDRAGOCJENA  KRV

KRISTOVA  DA  U  SVOJIM  ŽIVOTIMA

UČINIMO  NEŠTO  NOVO,  S  PLODOVIMA

I  ZA  NAS  I  ZA  DRUGE  OKO  NAS!

BLAGOSLOVLJEN  TI  GOSPODINE  U  VIJEKE,  I  TVOJA

PREDRAGOCJENA  KRV!

BLAGOSLOVLJEN  TI  BOŽE  OČE,  STVORITELJU,  U  VIJEKE.

I  TI  BOŽE  DUŠE  SVETI,  BRANITELJU  I  TJEŠITELJU.

I  ČAST  I  SLAVA  TEBI  PREDRAGA  DJEVICE,  I  TEBI  CIJELI

DUHOVNI  SVIJETE  KOJI  VRŠIŠ  I  POŠTUJEŠ  BOŽJU  VOLJU.